Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

15

III СЕДНИЦА

УСТАВНОГОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА одржана 4. фебруара 1921. године у Београду.

Предеедавао Председник д-р Миленко Весни+и Секретар Милан Бошковић: Почетак у 10 1 /., часова. Председник: Отварам, господо, трећу седницу Уставног Одбора. По нашем Пословнику потребно је да се за сваку седницу каже, који су чланови били присутнн. Према томе, ми ћемо ту праксу извести тако, да један лист около циркулише и да господа буду љубазна да потпишу своје име на то.ме листу. Прелазимо на дневни ред: начелна дискусија о владином нацрту устава. Дајем реч г. Министру за Конституанту. Миниссаар Правде u Приареме за У сшавошворну Скупшашну Марко Трифковић: Господо, идеал коме је наш народ искрено и предано тежио, идеал за који је .он на разним страна.ма и деловима наше простране отаџбине и у разна времена, а нарочито у последње време, за време овог светског рата, поднео велике и тешке, огромне жртве, тај идеал, господо, остварен je. Ослобођење и уједињење нашег народа, или бар огромног дела нашег народа, извршено је. Наш народ који је био раздељен, раздробљен у много држава, у много гуђих држава, сад се ујединио у једну своју народну државу Ми, народни представници, имамо једну велику, тешку и озбиљну дужност, да за ту нашу уједињену државу. створимо један Устав, створимо оснозни закон, који iie поставити основне принципе за организовање евих власти у нашој држави. Ми треба да извршимо ту организацију власти тако, да створимо не само једну јаку државу, него да створимо и један задовољан народ. Ми морамо ту организацију извршити тако. да сва наша племена и огранци нашег народа, који су у овој држави, да све вере а има их господо, сада прилично да сви редови нашег друштва осете да су они у својој држави. Треба да се створе такви услови, да сви наши грађани могу најпотпуније сзу своју физичку, интелектуалну, економску и културну снагу да развију до максимума, да постигну максимум задовољења свих својих потреба и да се осете срећни и задовољни у овој држави. (Гласови: Тако је! Нека би било тако!) РадеlsИ пројекте Устава, и Влада г. Протића и Влада г. Веснића и 'г. Пашића, руководиле су се тим идејама. Оне су желеле да својим нацртима Устава постигну тај циљ, и зато су, господо, све ове од реда узеле за основу свога нацрта, или бар у главноме, за основу свога.нацрта, србијански Устав; србијански Устав који је у једној дугој, великој и тешкој борби извојеван, и створен по угледу на белгијски, најслободоумнији Устав. Ја, господо, могу овде да кажем, не плашећи се нимало да iie ми се pehu да претерујем, да то што је наш народ у Србији показао ону велику опорну снагу наспрам наших непријатеља и показао ону велику л>убав за својом

слободолѕ, да je у многоме извор тој његовој снази у нашем слободоумном Уставу. Наш народ је видео да је он господар у општини, да је он господар у срезу, да је он прави и истински господар у округу и држави. Он је видео да му за кмега и председника може доћи само онај, који ужива његово поверење. Видео је да му за посланика у Народној Скупштини може доћи само онај, кога он својом драгом вољом изабере. Он је видео, да му на челу државне управе, у Владу, могу доћи само они људи, који уживају пуно поверење оних, које је он у Народну Скупштину послао, И за то, господо, што је наш народ то видео, што је он осетио да је то у истини његова држава, што је увидео, шшо је апекио уверење, da кад je добро држави, da je онда добро и њему лично, за то је он тако силно и заволео ту државу и за то се тако херојски и борио да поново поврати ту државу и да исто тако и своју неослобођену браћу приведе уту државу. (Врло добро). Ја, господо, мислим, да ћемо ми испунити велики задатак, који нам је постављен, ако се потрудимо да урадимо сваки са своје стране у колико можемо, да и овај наш уједињени народ заволи ову нашу уједињену државу онаквом истом пламеном љубављу, као што је наш србијански свет заволео своју Србију. Надајући се, да ћемо том задатку моћи и одговорити, Влада г. Пашића спремила је овај нацрт Устава. У овоме нацрту Устава ви видите да се на првом месту истиче, да је наша држава уставна, парламентарна и наследна монархија. Ја мислим да ми није потребно дуго разлагати овде, да је наш народ у истИни монархистичан и да он воли садашњу своју династију. Али, господо, као што ми то није потребно доказивати, тако исто мислим, да ми није потребно доказивати ни то, да наш народ тако исто жели да та његова монархија буде уставна и парламентарна, Наш народ несумњиво ниќако не жели, да се то двоје једно од другога одваја. Он жели да то двоје буде заједно. (Тако је, врло добро.) У одељку о основним грађанским правима, ви ћете видети, да je предвиђено да су сви графани пред законом једнаки; да сви уживају једнаку заштиту власти. Лична слобода је потпуно ујемчена. У томе погледу су дате све потребне гарантије. Нико не може бити узет на одговор, нити бити притворен, нити иначе ма од кога бити лишен слободе, осим у случајевима које је закон предвидео. Нико не може бити притворен за какву кривицу без писменог и разлозима поткрепљеног решења надлежне власти. Никоме не може судити ненадлежан суд. Нико не може бити осуђен, док не буде надлежно саслушан, или заќоним начином позван да се брани. Нико не може бити осуђен на казну која није законом предвиђена и установљена. Међутим, за чисто политичке кривице не допушта Устав ни да се законом може завести смртна казна.