Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

24

IV. седница

7. фебруара 1921. године

моЦе бити да завршнмо чак поновним дељењем на касте, a не само на класе. Друштво међутим иде супротним правцем, те су за нас једнаки и интелектуалац и радник, и занатлија и пољопривредник, и радник на железници, и они, о којима се говори као о оним, о којима се ие говори, и они, који говоре, као и они, који не говоре, и ми се морамо за све подједнако бринути. Према томе ја вас молим, да се у овој нашрј диекусији и у овом раду ослободимо обичаја, да се специјално бринемо о једном друштвеном реду. Кад ми покажемо исту бригу и кад зајемчимо исто право свима вашим држављанима, онда ја не могу да видим, што се може од једне младе државе, ксја he бујно цвасти, што се може очекивати, и што семоже у њој очекивати од једног Устава, који треба да на што бољим подлогама регулише живот за развитак у једној држави. Нека ми г. Аврамовић не замери, али ја морам овде учинити једну ограду против његовога схватања личне својине. Господо, друштво, од како се за њега у повесници зна, ишло је путем и то је био један тежак посао, пењало се уз врло тешке планине и непрестано је пред собрм имало ту бригу како he да дође до тога, да се зајемчи лична слобода. Али прва подлога и прва погодба, да се до личне слободе дође, била je, остала je и биће док буде света, лична влаштина. Дотле, господо, докле је човек под господарством било једнога човека, било једне класе, било једнога друштва, дотле он није оно, што је природа, што je цео дуги низ векова хтео да он то буде, а то је. да буде човек, да буде потпуно самосталан и независан како у погледу материјалном, (а за то је потребна својина), тако и у погледу моралнои, у погледу верском, политичкрм и т. д. Без личне влаштине нема мЦутим ни материјалне личне слободе, без личне слободе нема политичких слобода, а без ових иема ни слободнога друштва, ни слободне државе. И зато до данас није било ни једнога озбиљнијега мислиоца, нарочито нвје било ни једнога озбиљнијега практичнога политпчара, који би био противник личне својине. У осталом, да вам. свратим пажњу, извините ми ову малу екскурзију, на још једну ствар. Цео напредак у човечанству извршио се, господа социјалисти ће то знати таконсто, као и ми, само они на један циљ обраћају пажњу може бити више него ми, цео напредак у човечанству извршио се, велим и могао би се извршити сарадњом трију чиниоца. То је најпре ручни рад, али ручни рад онога, што се научило. што се умело, на чем се привикло, то за тим је умни рад, којим су се проналазила средства, да се ручни рад усавршава, да се врши са што мање напора, а у исто време са што више производа, a Tpehri je чиннлац производ из сбадва ова чиниоца, т ј. кад се употреби на живот otfo, што се умно и физички произведе, да се од њега сачува један мали остатак, што ми зовемо уштеда, и да се помоћу те уштеде усавршава и научни и ручни рад. Господо, ту уштеду, која је прва и једина погодба за напредовање у човечанству и поједине државе ви можете имати, ако будете заштићавали личну својину, и ако je будете заштићавали као једно од основних права свакога држављанина. Јер, господо, и слобода индивидуална, има да се заштићује исто тако према појединцима, као што има да се заштићује према властима, а исто тако према органпзација и удружењима, и дужност је државе, и дужност је основног државног закона, да ту слободу заштићују подједнако према свима, од којих би она могла у датом тренутку да дофе у какву опасност. Према

томе, према појединцима ту слободу заштићује држава кривичним законом, према удружењима заштићује законом о удружењгша, према властима заштићена je она Уставом и основним државним законима, а са њоме, разуме се, иде упоредо и увек истиче се из те личне слободе, слобода збора, слобода штампе и т. д., који су сви само корелатив, само -допуна, само средство за заштижвање основнога права, а то je права личне слободе у уређеној држави. И у том погледу, господо, нацрт Устава, који је поднела влада г. Пашића, даје у том погледу нашој држави и нашим грађанима потпуно јемство, и мени се чини, да уопште, а у томе се погледу изразио и у главноме г. АврамовиХ а и са друге стране није никаква озбиљна замерка пала, ми можемо са оваквим нацртом бити потпуно задовољни. У нацрту, који је пред нама, господо, и који се у овом погледу погпуно слаже са нацртом, који је поднела и влада, којој сам ја имао част бити на челу, Народно Представништво организовано је у два дома. Ја вам одмах додајем, да су у мојој влади у овом питању мишљења била подељена, али је огромна већина била за систем, који вам је предложен. Можда није згодно да вам дајел| имена, али вам могу ипак казати, да је тада само један члан демократске странке у моме кабинету и само један члан радикалне странке био отворени присталица једнодомога система, сви остали дакле, од нас 18—16, били смо присталице система који вам је поднет овде. Код нас, господо, до сада било је сзбиљних приговора било је и озбиљних противника дводомог система. Ти противници, имаЉ су у главном два разлога, или два иЗвора противљења. Један извор противљена дводомоме систему био је у тсоде што се један од тих домова, рецимо Сенат, ВећеилиГорњи Дом, или како да га назовемо, што се један од тих домова узимао као некакав господски дом, а што ми као такав не можемо примити тај систем, не можемо узети на себе да имамо некакву господску «ћу, не можемо, најпосле, бранити то ни пред самим народом и према томе, разуме се, ми с.мо против таквога једнога система. Други разлог je био, и тај je разлог већ стварније природе, што дводоми систем отежава, односно успорава сам законрдавни рад, сам пссао Народног Представништва. Господо, ја не ангажујем овим што ћу узети слободу да вам кажем, ни своје политичке пријатеље, ни своју странку ни најпосле овај одбор. Али, господо, ја сматрам за своју дужност, да Вам по своме најдубИћем уверењу кажем, по томе питању своје скромно мишљење. ја улазити ни у какву критику. против ког гледишта, него ћу само да вам изнесем чињенице и да вам кажем: прво, да систем Народнога Представништва организован у два дела, у два тела, у два дома, како хоћете, да се тај систем налази у свпма американским републикама и то, како у Сједињеним Америчким Државама као таквим у целини, тако у свакој од северних и од 24 колиќо их има јужнпх република да не говорим о томе, да је такав систем у колевци самога парламентарног живота, у Енглеској држави, где су прве политичке уставне слободе нашле свога изражаја. Да вам тако исто наведел! ту чињеницу, да н тај систем који постојп у свим европским државама како монархијама тако и републикама, и то не само досадашњпм, него и онима, које се данас стварају, да тај систем имају и Ческа и Пољска Република. Да вам такођер напоменем, да су дводоми системи или два упоредна дома предлагали баш соцпјалисти у