Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

23

против стања које је до тог времена у Француској владало. Наша борба за Устав и уставне слободе у ранијој Србији, може донекле да се упорефује са тим тежњама из француског времена; т. ј. са тежњама да се нафу средства у основним државним законима, с којима he грађани у првоме реду да буду заштићени у својим основним правима, па кад то буде, онда ће њихове друге подобности моћи нормално разуме се у склопу осталих прилика да се развијају. Ти и такви устави, господо, који су изазвани једном друштвеном политичком борбом носе на себи ii обележје тога свога порекла и онда се у њима као главна црта јавља што чвршће и што јаче ограничење управне власти, чему одговара опет на другој страни што већа заштита политичких слобода. Да се дође до тих политичких слобода и тога ограничења власти, које је корелатив политичким слободама, требало је и борбе и времена. Друкчије је порекло, па према томе и друкчији карактер у уставима који су имали од свог првог зачећа конструктивни карактер, који су имали за задаћу да образују друштво, да образују државу у циљу њеног нормалног развијања, али без икаквих посебних узрока да то разријање заштићује специјално у једном или другом правцу. И ти услови у главном. могу се узети као прави Устави и као најбољи узори за Уставе. Такав нам је један од Устава у Европи, био ii белгијски Устав. Такви су вам многи Устави у америчким државама. И кад узмете у обзир на који је начин постала и на који се начин тако рећи родила и створила наша данашња заједничка држава, онда ми се чини, и то је моје дубоко уверење да и наш Устав треба у главном да на себи носи то организујуће конструктивно обележје. Ми господо, чини ми се барем немамо више да се боримо за политичке слободе у нашем народу, Појам политичких слобода ушао је толико у само бипе нашега народа, да више не може бити ни владаоца ни владе, који ће имати смелости да политичке слободе нашем народу отимају. Ми тако исто немамо бар се мени тако чини никаквих посебних специјалних разлога да се боримо за какве специјалне економске слободе. Ми смо једна демократска привредна земља, један демократски привредки народ, чија је подлога у зе.чљорадњп, поред које и уз коју су се у градовима и у мањим местима развили занати и у којем индустрија почива да се рафа негде јаче негде слабије, али у тренутку, у којем ми живимо, и за време, за које ми радимо ми немамо још нижаквог специјалног повода и разлога да се бојимо, чак и да стварамо нарочито такве уставне одредбе и заштите против развијања саме индустрије. На против, у нашем је интересу да идемо томе да се наша земљорадња, да се наши занати и да се наша индустрија упоредно и хармонично једно с другим развијају. Има лlеђутим једна ствар на коју бих ја желео да свратим у овом тренутку вашу пажњу, а то је једна прилична опасност која постоји за наш политички живот у менталитету једног дела нашег народа. Као што смо се Аlи у ранијој ужој Србији, борили против једне назадњачке владавине. тако су се у другим крајевима нашег народа водиле борбе против владавине, које нису биле народне, које су биле туђинске, и наш се народни дух у многом погледу, упутио био тим правцем том тежњом те непрестане борбе и те непрестане зебње од превласти, која народу долази од туђинских владалаца и од туфинске владе. Tora, господо, менп се тако чини, остало је још

нарочито у менталитету нових наших крајева. Једна од првих дужности политичких радника и истинитих правих патриота у томе је, да се сви ми од тога менталитета ослобађамо и да се једни.ч погледом на стварност онаква каква је, уверимо, да знамо, да осећамо и да то дамо осећати око себе, да смо ми данас у једној држави, која je израз и кућа једног народа, да у тој једној држави, у том једном народу права и интереси јесу исти свих држављана, и да се у свим радовима као код осталих послова, тако, и код овога тако важног посла, да се свуда руководимо тим осећајима и тим мислима. Господо, као што вам рекох, мисао, главно обележје овога уставнога нацрта у том је да за нашу државу донесе једно уређење, којим ће у главном да се утврди поступање, којим ће да се одреде распоред и односи њезиних органа у циљу развијања свих врста људске делатности, а разуме се у крајњем циљу општега заједничкога добра. ГЃрема томе, Уставом и у нашој земљи треба да се зајемчи материјално обезбеђење, треба да се зајемчи умно унапређивање, треба да се зајемчи економско развијање и то како пољопривреде, тако и сточарства, рибарства, рударства, индустрије и заната, трговине, саобраћаја и т. д. Али свето, господо, треба да ради друштво, односно држава посведневно, посведневним усавршавањем, посведневним старањем. и то је као што је г. Аврамовић већ напоменуо, у главном у извесном степену и у извесној доста похвалној мери, у нашој новој зајецничкој држави учињено већ за ове две г.одине. То је учињено без потребе да се о тим појединим стварима нарочито штогод истиче у Уставу, na ће се то чинити и без обзира на то, да ли ће у Уставу о томе бити речи, јер ће то захтевати сам живот, јер то захтевају битни интереси нашега друштва, и наше државе. Али, господо, ја морам да се оградим бар против тежња да се уопште у данашњем времену и у нашем друштву може говорити о каквим специјалним класним интересима, па према томе и о каквим потребама, да се ти специјални класни интереси нарочито заштићују. Ми смо, господо, изашли сви из истога извора. Сви смо ми синови земље и свима нама, без обзира на то какав п.оложај заузимамо данас u каковим се пословима бавимо, шта нам је стручност, свима нама земља и другим речима што се за земљу битно везује, земљорадња, леже на души у оноликој истој мери, колико лежи крајњем земљоделцу на Копаонику, на Велебпту, у Потијској равници или где било. Колико је то истина, најбољи вам је доказ у томе, што и само стварање земљорадничких задруга, на којем je г. Аврамовић сам радио са толико успеха, што то стварање није пошло од самих земљорадника, него од интелектуалаца, који су пореклом из сељачке колибе, и којима је интерес сељака земљорадника тако близак, као што је и сваком поједином земљораднику. Колико је међутим интересантак за нас земљорадник, толико је интересантан занатлија, толико је интересантан трговац, толико је интересантан индустријалац, толико је интересантан фабричќи и сваки други радник и за све те слојеве нашега друштва ми са подједнаком пажњом, са подједнаком љубављу и са подједнаким интересовањем треба да се старамо. (Глас: То и ми хоЅЈемо!) Али, господо, допустите ми да додам одмах, ако би се пошло, а на жалост не само код нас, него и осталом свету има тежња да се иде новом класном организовању, новим класним интересима, онда не губите из вида, да би се ми окренули столећима уназад у развитку људскога друштва и да би могли