Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

29

које ће бити сутра, али ја сам уверен да друштвена езолуција иде тим путем. Ми нисмо хтели да преселимо наш Одбор у Класну Лутрију, али неко други тамо се уселио, а то је Привредни Сгвет. Тамо, у Привредном Савету, видимо слику нашег друштва у будућности, истина још при.митивно изражену. Тамр видимо представнике разннх економских група, које се међу собом доѓоварају. И чиновници, највиши чиновницн ове државе, заговарају тамо своје тезе пред тим економским парламентом и заговарају их са тако реторским жаром ii темпераментом, да би могли да седе овде на сахмој левици. У оваким привредним парламентима ми видимо један прелаз ка будућности. Треба ли да се сне то одпгра у једној оштрој борби? Ја мислим да не треба. Баш они који постављају начело д1 и.ча држава постати економски чинилац. баш они мисле да има један солидаритет, који здружује све ове групе, да има једна деоба рада у друштву, ii да над овол! деобом треба да буде још један фактор, који свето спаја. Дакле, господо, ја мислим да није ништа против државе, в|ћ да је нешто сасвим природно, ако се уважи, да је потребно да се унесу и економске ствари у Устав. То је учинила Немачка, то су учиниле друге земље. И ја мислим да Iле се тиме документовати то, да нема више држава строго политичких, него да се држава полагано претвара у један еќономски фактор. Помислићете можда, ако смо ми послани амо као носиоци интереса једнога заншмања, да смо ми ради тога заборавили на своју националну државу. То не, никако не. Ових 18 хиљада бирача, који су ме послали, послали су ме са жељом, да створИхМО Устав, да тај посао не одуговлачимо и да се кући без Устава не вратшмо. Био је обичај у Енглеској, обичај који тамо још u данас важи, да се поротници затворе у седницу и из ње не излазе док год не изрекну пресуду. Исто мислим да вреди и за овај скуп овде. Ми хоћемо да дођемо до Устава, јер морамо да дођемо. А морамо да дођемо и са разлога унутарњих; јер не заборавимо, господо, ми који смо дошли из северних граница, да је тамо у народу једно вулканско тло. Како je то могуће да наша држава, ако је заиста тако силна, како je то могуће, да она изгуби Корушку? Како је то ако је наша држава тако силна, како je могуће да јета наша држава морала тако срамотно цодлеШ код Рапалског Уговора? Ауторитет наше државе пао je у међународној заједници. Наша држава је можда била јача у времену првих дана свога признања. Опет вам кажем једну ружну реч: то је илеме. Господин председник одбора скренуо је пажњу на крфску декларацију, на ову декларацију која је толико пута цитирана, не знам кривњом или некривњом. Ја би хтео да нагласим. кад је реч о крфској декларацији, да се увек заборавља оно што је код ње битно, а то је, да је она једна силна манифестација нашег неослобофеног народа. али да она нема своју правну основу. Али она нам остаје као један важан државни докуменат. Господаиз Србије, тадашњи чланови крфске конференције, многи од њнх су данас у овоме сабору, видим од њих Љубу Давидовића, Љубу Јовановића, господина Трифуновића, и господина Јанковића, многи од њих сарађивали су на овој декларацији. Наш клуб Земљораднички је изјавио, кад је дошла у питање баш она ствар гледе квалификоване већине, да ми не правимо питање од тога. А баш у крфској декларацији има она тачка гледе бројне квалификоване Та бројна квалификована већипа има једну врло интересантну

предхисторију. Тада на Крфу, у оним сунчаним данима, могу то рећи, тада на Крфу пала је једанпут реч: да се сва већина има квалифицирати племепски. Ви сви, који сте били сведоци оних претреса, можете посведочити, да је ова реч племе, „племенски“ изазвала једну буру и да смо ми сви сматрали то као нешто одијозио. Не ®ме бити иикдква племенска већина, то смо тада на Крфу утврдили, и о томе смо били потпуно осведочени. Да, говорило се о тој бројној квалификованој већини. Али зашто? Јер je господин Трумбић изразио бојазан, да he ово уједињење испасти тако крње, да he бити много више крње но што се догодило ово уједињење Југославије. Таква су времена била тада. Државе Србије није било. Била је Влада, била је зграда у којима су била Министарства и каошто се сећам Министарство Графевина није имало нншта више него један сто и један линеал. Како смо ми стојали онда у Аустро-Угарској, како су стајали наши савезници. У оним данима је било тешко, кад смо посумњали да ine дрћи до потпуног уједињења нашега народа. Племе, та реч илеме, није никад пала у крфској декларацији. Тамо се говори о имену Срба, Хрвата и Словенаца, али никако о племену Срба, пле-„ мену Хрвата или Словенаца. И те крфске конференције важне су такођер ради тога, јер су оне у тачки 13 изразиле начело, које је једино способно, да нас изведе из једне велике тешкоће. Шта је главни проблем? Ја мислим, да је главни проблем који треба да решимо, проблем наших покрајина. У тачки 13. крфске декларације каже се: „Устав he дати могућности да народ развије своје посебне енергије у самоуправним јединицама." Дакле, то је тај пут, који je означила крфска декларација, а који је нашао силан одзив у тада заробљених Југословена АустроУгарске. Ја мислим, да је крфсќа декларација имала баш тај.значај, што је уништила појам хисторицизма, што је уништила историјску Хрватску, што је уништили племенску Словенију и што је уништила Велику Србнју. Господо, ми нисмо дошли амо као борци за централизам. Опет једна ружна реч. Напротив, ја сам се борио од првог дана кад сам изишао у изгнанство за једну мисао: да уједињена Југославија иоже живети и бити организована само на основи децентрализације. Ја мислим, да би било паметније, ако бих ја употребио једну другу реч, ако бих место речи централизам, употребао реч унисааризам. За унитаризам смо ми сви, а за централизам нисмо. Унитаризам, је почетак и основа нашег државног живота. Децентрализација треба да ствара нове центре, које не смију бити племенски. Баш кад говорим о томе изразу „племе“, и кад истичем, како је опасно кад ми ти.ч изразом оперишемо, згодно је, да наведем и једну малу анекдоту. Пре но што је почела изборна борба, молим вас да не мислите, да je .ово што hy да вам испричам израз само изборне борбе, видео сЅм се с једним нашим свештеником, који ми је казао: „Ви сте се венчали с једном Српкињом. Будите уверени, кад будете ушли у политичку борбу, да ће се то осетити код ваших. сељака“. И кад је дошла изборна борба, мени клерикална странка није могла пребацити ништа друго, до само то, што сам узео себи за жену једну Српкињу ii што сам се венчао у српској цркви. Централизам. Ја се не бих борио противу датваца, јер је централизам данас мртав у свима земљама. У Франиуској. у земљи где је неизмерно тешко оборити старе принципе, и тамо је регионализам сада јако развлјен. Па тако и у Енглеској. Добио сам од