Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Степографске белешке

ћемо имати неког дана на граници велнку Германију, те хоћемо да буду у уједињеној држави јаке покрајине. Ми хоћемо, да се развијају локалне енергије словенског дела Југославије у јаким покрајинама. Ми хоћемо најслободоу?лнију самоуправу, алп ми смо отворени противници административнога централизма. To што ми хоћемо, то је јака наша Југославија, јер без јаке југославије, јаке и велике наше државе ни Словенски део нашег народа не може да

живи, да се развија и да дише. С тим, господо, ја закључујем свој говор. (Гласови: Врло добро!) Подаредседник д-р Томислав Томљеновић: Господо, пошто се нико више не јавља за реч, ја мислим да прекинем седницу, а другу да закажем за сутра у исто доба. Пре него што се разиђете, ja вас лепо молим, да на заказану седницу дођете тачно тако, да седница не почиње у 10, кад je заказана за VJO. Седница је трајала до 3/4 13.

V СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА одржана 8. фебруара 1921. године у Београду.

Председавао Председник. д-р Миленко Веснић. Секретар Милан БошковиР. Почетак седнице у 9 и 3 4 пре подне. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч г. Филип Филиповић. Филип Филиповић : Господо народни посланици, кад се говори о једно.ме уставу који има да се донесе, несумњиво морамо имати у виду прилике, под којима се он доноси. Јуче је то и г. Председник Уставног Одбора споменуо и казао да, кад се један Устав пише, и кад се пружа целој земљи, онда се мора у првом реду водити рачуна о прилидама и условима у којима живимо, и који треба да унесу своје идеје. у тај Устав. Велики историјски догафаји, који су се одиграли у току светског рата, а и после светског рата, несумњиво треба да оставе свој траг на сваком Уставу. На жалост, по овом нацрту устава, који нам je поднела влада г. Пашића, ми не видимо да су нове идеје и нови принципи ушли у овај нацрт. Изгледа као да су уставотворци овога нацрта преспавали ове велике историјске догафаје, нарочито светски рат и године после светскога рата. Кадгод се говори о уставу, мора се водити рачуна и о светским односима и о међународном политичкохм положају, јер данас ни једна земља не може да постоји као самостална економска јединица. Све се налази у вези, па и наша је земља члан велике светске привредне заједнице, управо један зависан фактор од мефународног политичког положаја. Прво што пада у очи кад бацимо ма и површан поглед на •светску међународну ситуацију, морамо констатовати, да основу целокупнога мефународнога положаја, какав је данас, чине економски односи империјализма, т. ј. највишег и последњег ступња капитализма. Вама је познато и пре светскога рата, да је мали број капиталиста груписао читаве индустријске гране у своје руке, које су грешле у руке банкара, картела, синдиката и трустова. Цела земаљска кугла je била подељена међу крурним капиталистима. Пре 40 година је број колонијалнога становништва износио 250 милијона. Л4еђутим, пре светског рата 1914. године, већ je износио 600 мижјона, а ако урачунамо Персију, Турску и Кину, онда је број становништва колонијалног износио на једну милијарду људи. Ја то спбјчињеМ ради тога, да би сте видели из ове цифре у каквом се стању налазе мевународни

односи у целоме свету. Из те поделе света букнуо је прво империјалистички рат, који је требао да донесе сасвим нову поделу света. У главном ви ћете се сви сложити с тим, да се рат водио у првом реду и у главном око тога, која he бд група великих сила да победи. Да ли he да победи Немачка или Енглеска. Рат се завршио победолј Енглеске. Али као последица те победе, дошла су нова поробљавања. Дошло је још шире и дубље заоштравање капиталистичких супротности. Не мање од једне милијарде и четврт људи дошли су у економску зависност од нове групе великих сила, под антантиним империјализмом. Значи, да светски 'рат иије пружио свету оне мирне односе, није зајемчио мир, под којпм би се развијали сви народи на земаљској кугли. А зашто није донео? Несумњиво због тога што је и после светског рата остао онај исти ѓрафански поредак друштва који је постојао пре рата. Значи, да је буржоаски устав, који je у самој ствари огледало, израз грађанског буржоаског поретка, готово у веРини земаља остао, изузев Русије. Може бити да ће неко од вас pelin да су у томе светском рату играла велику улогу национална питања. У самој ствари прошла национална епоха je оставила у наслеђе садашњој империјалистичкој епоси да реши та национална питања. Али ми морамо признати да није национална тежња Срба, Пољака, Румуна, Финаца, Чехословака, избацила на бојно поље толике колосалне милионе, већ су их избацили капиталистички и империјалистички интереси, и према томе, ови национални проблеми су у овоме светском рату изгубили свој самостални карактер. Они су бпли само лажна парола с којом су велике силе улазиле у рат тражеФи самоопредељење народа, заштиту слабих и малих народа, само маска под којом су се скривали идаперијалистички и капиталистички интереси. Agi смо били увучени у тај рат, јер смо, како каже г. Министар за Конституанту, ушли у тај рат да извршимо национално уједињење, да остваримо наше националне идеале. Да, господо, да je тај рат вођен у прошлој националној епоси, може бити, да би ти идеали били потпуно остварени, али пошто је то национално уједињење вршено у империјалистичкој епоси, и нацпонални идеали, то национално уједињење, као што то ви и сами, гослодо, знате, само је формално изведено. Де