Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

32

V. седница 8. фебруара 1921. године

факто ми смо и надаље остали у економској зависности великих сила. Као доказ да ли смо ми постали самостални, ја Т-ѕу вам споменути ппсца из буржоаскога извора, који ће то потврдити. То је енглески дипломата и бив. финансијски делегат на Конференцији Мира у Паризу, Кејнес, који је написао књигу „Економске последице уговора о миру“, и у тој књизм, која вам је позната из нашега часописа „Мисао“, од 16. септембра ове године, он је констатовао, да је од свију земаља Србија највише страпала и у људским и у материјалмм губитцима. Она је стварно највише изгубила и конференција мира јој је дала најмању накнаду. Ето, господо, као што видите, да је рат вофен под знаком принципа самоопределења народа, то се не би могло догодити. Да смо се ујединили, да смо остварили наше националне идеале, ми бисмо били потпуно економски самостални и независни. Међутим, то није у салlој ствари. Стога ми треба да извучемо поуку из овога светскога рата, а та се поука састоји у томе, да ни ови илшеријалистички ратови нису могли решити Вѓационално питање просто због тога што данашњи буржоаски поредак друштва у опште није у стању да га реши. Само совјетска власт, само совјетски устав, који је у самој ствари огледало тога совјетског система у свима гранама друштвеног живота, може загарантовати свима народима, да су слободни и самостални. Као доказ тога може послужити'СовјетскаРусија, кбјој је пошло за руком, да реши сва национална питања, да спроведе начела самоопредалења народа на свим територијама. Ја то спомињем ради тога, да докажем ту тезу, како буржоаски Устав не Мрже решити национално питање, него национално питање може решити само нови друштвени поредак Совјетски систем, Совјетски Устав. Каква је ситуација наступила после светског рата? Каква је слика света после рата? Да ли је Версаљски уговор о. миру створио такве односе, да се може живети у миру и да више ратова никада неће битн? На то је питање потребно дати одговор зато, да видимо, да ли може буржоаски Устав загарантовати мир међу народима, да ли може да зајамчи народима да више неће бити ратова, да више неће бити онаквих несрећа какове су се догафале у току великог светског рата. Ево, господо каква је слика света после рата. Ти су подаци вафени из буржоаског извора. Из тога извора ми видимо : да Америка, која је једина добила у рату, има 100 милиона становника; Јапан, који је за време рата врло много зарадио, имаде 50 милиона становника; Енглеска, које је после њих највише зарадила за време рата, има 50 милиона становника; а неутралне државе, које су се за време рата обогатиле, имају око 50 милиона становника. Сума сумарум, округли број тих земаља износи једну четвртину милијарде људи или 250 милиона. Ја то спомињем за то, да видите, да је у ствари свега 250 милиона људи прошло више или мање добро у овом великом светском рату или боље ре!ш, прошли су добро само капиталисти ових земаља. Мефутим, једна милијарда и једна четвртина људи живи у осталим колбнијама и полу-колонијама, они живе у оним земљама, које се налазе у економској зависности од Америке. Ако узмемо да целокупнп збир становника износи једну милијарду и три четвртине значи 70% целокупног становништва налази се у еконбмској зависности од сила, као што је Енглеска и Америка. Велике силе, и то бивше велике силе, као што је царска Русија, Немачка и Аустро-Угарска, оне су

сишле ca светског позоришта великих сила. Ми знамо, како те земље данас 'живе. Али ништа није боље и у оним земљама, које се данас налазе у логору победничком. Ви знате, у каквој се финанцијалној кризи данас Француска налази. Данас француски министри финансија држе такове говоре, које не би могли држати ни најбољи бољшевици. Они предста.вљају финансијску слику Француске у најцрњим бојама. Сви Ви, господо, који сте пратили последњих дана ток Париске Конференције, могли сте се о том уверити. Француска, која је замишљала, да he суделовати као судија у спору између Енглеске и Америке, дошла je у већу економску зависност, него што је до сада била. Она се налази према Енглеској у истом по тожају као Белгија према њој. Па и Италија, која је победила. није боље прошла. Италија је без угља, она је без хлеба, неспособна је да суделује у експлоатацији ратнога плена. Она је морала повући своје трупе из Албаније, да не говорим о Малој Азији и Африци, ради тога, што ју је светски рат притиснуо. Јапан се налази пред дубоком револуционарном кризом. Ево господо, у каквим се условима налазе све те земље после светског рата, у којима и даље траје овај буржоаски поредак, буржоаски Устав. (Глас: Како je у Русији?) Доћи tsy и на то ќасније. Да видимо каково је стање у другим земљама, у Југославији, Пољској, Чехословачкој итд. у тим узгредним производима Антантиног империализма. Ми сви знамо, како смо ми независни, како смо ми самостални. Антантин империализам створио је те државе као ослонац, на који се опире у својој колонијалној политици. Што остаје? Остају само две велике силе светске силе, т. ј. Енглеска и Америка. Па и те две велике силе налазе се у сталној утакмици. Већ американска дипломација створила је читав план ради грађења ратних бродова п рачуна се, да he кроз пет година америчка флота бити јача од енглеске флоте. Утакмица око лрављења бродова и борба за изворе петролеума и нафте све јаче бесни измефу Америке и Енглеске. То су прва припремања новога светскога рата, новог светског дуела. То су нове припреме за тај светски рат, кбји he доћи само због тога, што капитализам није у стању да загарантује свима народима политичку и економску самосталност, није у стању да. зајамчи свима народима пуну слободу развијања на свим пољима друштвенога живота. И мефу осталим савезницима није најбоље. У малој Азији и у другим земљама опажају се супротности ii јавили су се највски сукоби. Оќо поделе Турске n другим колонијама oceha се, да савезници мефу собом нису солидарни. Не само ту, него и другде, као и у Египту, Персији, Индији, пламте покрети, који имаду задатак ослобофење народа од зависности империализма. Сума сумарум, слика света после светскога рата таква је, да у са.мој ствари Европа цивилизована, Европа културна и национална, наличп на једну велику душевну болницу. Ево до чега Жо дошли с данашњим грађанским буржоаским поретком, графанским буржоаским уставом, којему је главни принцип чување приватне својине, у коме и даље треба да постоје овакови елементи у мефународним односима који не могу зајамчити мир нити свима народима пуно едономско развијање. Каке су економске последице овога рата? Да лн економски односи, економски факторп гарантују, да Ее нам буржоаски поредак и буржоаски Устав бити у стању n сада да реше сва она социјална питања, све оне економске проблеме, које је истакао