Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

35

дају ca свију страна Она није имала времена да се у току ове три и по године консолидује, не због тога што совјетски систем није у стању да изврши тај преображај, него због тога, што је ове две и по године нмала да се брани од међународних разбојника империјалиста, те је морала сву своју индустрију да посвети и употреби на војне сврхе. (Д-р Лаза Марковик: А шта кажу о томе немачки делегати?) Пошљите нас тамо, na ћемо се уверити о свему и реферисати вам. Ја сам казао у почетку говора, да ми, кад доносимо Устав, да треба да извучемо корисне поуке из овако великих историјских догађаја, који су се одиграли широм света у току и после овога светскога рата. Да ли ће се овај грађански, буржоаски поредак оснажити после рата, да ли треба да нам и даље послужи као мустра, или треба да радимо што су до рата радили сви буржоаски законодавци, да узмемо ма који буржоаски Устав, да га препишемо и поднесемо данашњој Конституанти. Може бити да се нису одиграли ови велики историјски догађаји и да нису били потреси широм целога света, може бити да би овај Устав могао да послужи као мустра, да се о њему веРа и говори, али, као што знате; ми нисмо проспавали те догађаје, и ми треба да унесемо у наш Устав оне идеје и оне принципе, који су најмодернији и најсавршенији и који су доказали своју животну снагу. Овај Устав, који нам се предлаже, не само да није отишао унапред и да не иде упоредо са временом, него га је време прегазило. Овим Уставом, на пример, предлаже нам се дводомни систем Онај систем, који није ушао ни у пређашње Уставе, и да идемо напред ми идемо у назад. Значи, да ово што се догодило у току светскога рата и пре рата и после рата, ништа није послужило, као при.мер и поука да из тих догафаја извучемо оно што је потребно за наш Устав. Може бити да fee неко од вас казати, да je грађански, буржоаски поредак остао свуда сем у Совјетској Русији непромењен. Зашто онда да ми то први уводимо. Нека покушају то други, na ћемо и ми поћи за њима и то урадити. Такво размишљање је сасвим погрешно, јер, ако се обавремо на међународну ситуацију за време ратаипосле рата, ми ћемо се уверити да су парламенти претрпели кризе у свима грађанским земљама. Сва најозбиљнија питања решена су ван Парламента. Капиталистичке прилике или, како ми кажемо, банкократија је у главном решавала сва питања. На пр., француски Парламенат је изненада дознао, да је Клемансо четири милијарде франака, који су били одређени за опустошене крајеве француске, употребио не за ту сврху, него против Совјетске Русије. Па не само то, него у колевци парламентаризма, у Енглеској на пр., посланици енглеског парламента знају о односима према Совјетској Русији, па и -према Француској толико исто, колико знају неке старе жене на Копаонику. Не знају апсолутно ништа. (Глас: Није тачно!) Молим вас, господо, ја овде говорим да су буржоаски парламенти претрпели свој крах. За доказ вам служи и ова наша институција, која је показала у почетку свога рада да није суверена. Ови парламенти који су после Француске Револуције били тако моћни и јаки, који су били надлежни да решавају сва питања Јако, да ни једно питање није било ван домашаја њихове власти, данас се све више и више сужавају, а иза кулиса парламента стоје оне империјалистичке клике које у ствари владају и управљају. Па не само то, него буржоаски парламентаризам иде своме банкротству још и тиме, што се он не задовољава својим легалним средствима.

Ви знате, да буржоаско друштво и буржоаски устави предвиђају војску, али буржоаски поредак се данас не задовољава том војском, већ орсанизује и нелегалну војску, белу гарду. После штрајкова у Југославији читали сте како се у Босни оснивају беле гарде. (Др. Влада Марковић: А црвене гарде?) Ја не знам да су уЈугославији осниване црвене гарде. Оне су основане само у Русији. Наш друг Ступањац убијен је у Вуковару од беле гарде. Један радикални Хрват је духовни извршилац тога убијства, и ако буде савесне истраге, она Iде то утврдити. Што je урађено ca Ступањцем, то је исто урађено и с нашим другом, Зеф. Јуш. Марком, Арнаутином, који је агитовано у Призренском округу (Др. Л. Марковић: За кога је агитовао?)3а листу Илије Красојевића, судије, који је био до скоро ваш орган и вршио судијску. функцију у Призрену. (Др. Свет. Поповић: А шта је било у Сотуу? и зашто су тамо пуцали комунисте?) Тамо су се Руски контрареволуционари са својим козацима генералима разметали тако као да је ово Врангелова отаџбина. To je било у изборној борби. (Др. Свет. Поповић: Ваши људи су ишли и вршили тамо терор онда кад Руси тамо још нису ни дошли). Дакле, код буржоаског парламентаризма и буржуаских парламентараца остао је још један аргуменат: претњи, хапшења, протеривања, убијања, конфисковања, узапћивања листова, публиковање обзнана и разних томе сличних уредаба и одредаба. Буржоаски режим сада не пружа никакве реформе; не пристаје на радничку контролу и на социјализацију индустрије. Доказ је томе овај нацрт Устава. Ту не видимо ни трага о вођењу контроле над капиталом, ни трага за социјализацију индустрије. Не видимо ни најелементарније принципе социјалних рефорама. Ja вас питам: може ли овај грађански поредак таквим аргументима и атрибутима власти да и даље влада и управља? Да ли је такав грађански поредак у стању решити све оне многобројне проблеме и социјална питања, која су истакнута на дневни ред? Ја тврдим, да буржоаски устав у оваквом виду није дорастар своме позиву. Само совјетски устав, само принципи совјетске власти дорасли 'су овоме времену у коме ми живимо. Само тако, ако принципи совјетске власти, ако идеја совјетизма, уђу у устав, тај ће устав загарантовати и нашем народу ii нашој земљи најпунију слободу, најпунији развитаи, најсавршеније решавање свих компликованих проблема. (Д-р Лаза Марковић.: дали ви то озбиљно мислите?) Г. д-р Марковић пита ме, дали је то озбиљно. (Д-д> Л. Марковић: Не, ја питам, да ли ви то озбиљно мислите?) Да је то озбиљно, ја могу да га упутим на совјетску Русију. Ја вас могу уверити, г. Марковићу, да сам ја у царистичкој Русији живео 13 година, и то осам година као јавни радник и активно суделовао на политичком и просветно-културном пољу, и ја сам осетио и видео своји.и очима до чгга може довести реакција. Тамо је реакција за време царизма беснела. Режи.ч уредаба и „Обзнана“ беснио је и пламти по свима деловима Русије. На крају крајева шта се догодило? Кад је букнуо рат, онда je историја узела метлу и збриса ia све илузије о буржоаској демократији код рускога народа и крвљу му избрисала и последње наде, да ће му буржоаски устав донетп мир. Није од беса руски народ одбацио идеју буржоаског парламентаризма. Он је био приморан, да иде напред у правцу социјализма, ако не жели да се врати натраг у доба варварства. (Д-р Лаза Марковић: Народ руски је изабрао Конституанту, коју су ваши другови растерали.) 5* '