Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

V. седница 8. фебруара 1921. године

Народ је послао посланике у Конституанту, али расположење се у току три меееца променило, јер избори за конституанту били су у јесен. {Д-р Лаза Марковић: Па тој вашој логици, лтогли бисмо и ми сада да растерамо Конституанту.) Г. ако сте читали стране новиие, можете се уверити да су ових дана извршени избори за Конституанту на далеком Истоку, и да је далеки Истрк још у канџама јапанског инперијализма, мада су само политичке слободе угушене, ипак је резултат тих избора на далеком Иетоку испаб најсјајније и најповољније за бољшевике. Апсолутна веРина посланика за Конституанту су комунисти, и ако се још сва та територија налази у рукама јапанског империјализма. (Д-р Свет. Поиовић: Taj je резултат тамо испао такав баш за то, што тамо има лшого страних елемената.) Ја вас литам даље, па зашто је народ руски издржао сву ову борбу у току ове три и по године? Зашто је Русија на крају крајева победила, ма да су све државе поелале биле своје војнике да угуше совјетску Русију? Зашто совјетски устав није одбачен, зашто није поновно враћен буржоаски устав? (Д-р Свет. Поповиф: За то што је то у Берлину скувано.) У Русији живи 160 милијона становника, na неРете ваљда веровати, да конгрес радничких, сељачких и војничких веРа може да држи под насиљем за три и по године 160 милијона становника! (Д-р Лаза МаржвиР: А сви који су били у Русији, а нису комунисти, то тврде. Признајте!) Совјетски покрет је обухватио целу земљу. Руси су се уверили у пракси, на својој сопственој кожи, шта би њима донео буржоаски поредак, кад би се повратио. Кад је Колчак напао совјетску Русију и кад је повратио графански поредак у Сибиру и уралским губернијама, и кад се приближавао Москви и задржао се на тим положајима три до четири месеца, руски народ се уверио, какву му беду и невољу доноси режим Колчаков, режим представника буржоаског друштвеног поретка. И руски народ се дигао на оружје, протерао те своје издајнике, убио Колчака и повратио сву совјетску власт. То се могло догодити само зато, што су идеје совјетске власти тако дубоко ушле у руски народ, да је руски народ уверен, и ако није баш сјајно стање у Русији, да би оно било и боље, када само совјетску Русију не би нападале империјалистичке силе. Он се уверио, да сада, кад га нико не напада, почиње индустрија да се кзнсолидује и сви, и ако нисте били у Москви, могли сте чути да у Д4оскви, на пример, електрично осветлење траје целу ноР, a овде свега до 11 сати у вече. У Москви раде трамваји до 12 сати ноТу, железнички саобраћај je много бољи, него готово ма где било у Југославији и т. д. Идеје совјетске власти прелазе и у друге земље, и пролетаријат у другим земљама уме да прави упорефење измефу принцапа буржоаског устава и принципа совјетске власти, и стога се одупире да вршиинтервенцију против Совјетске Русије. Па не само то, него и код Антанте нема јединства, кад се тиче нападаја против Совјетске Русије, за то, што Француска хоЕе да јој Русија плати дугове и да стане против Немачке, а Енглеска xohe да Русију подели и да јој одузме сву нафту, петролеум у Баку и осталим пределима Јужне Русије. Енглеска је признала у својим званичним документима, де су јој 14 разних држава дале свечана обеРања, да Те освојити Петроград и Москву, али за та обеЕања Енглеска је морала давати колосалне милијоне. Сума сумарум, нити је освојила Петроград нити Москву. Значи, политика интервенције против Совјетске Русије претрпела је свој крах. Ја

напомињем Колчака, Јуденића, Деникина и Врангела. Ако су ови руски генерали прави руски представници, зашто нису повратили власт буржоаску, него су сви претрпели крах? Ма да је Русија била у најрасклиматанијем привредном стању услед дугогодишњих ратова, ипак је имала тслико снаге и мсЉи, да се одупре тим издајницима и нападачима споља и да сачува своју власт, и то не само да сачува своју власт, него je и прошири на све префашње територије царске Русије сем неких малих делова. Совјетска је Русија положила испит у току ове три и по године и пружила материјал и осталим законодавцима, да пишу своје Уставе. Може бити нацрт овога Устава производ је кога професора државног права или може бити да је преписан од неког буржоаског устава или нађен у тишини научног кабинета. Међутим, руски совјетски Устав нису писали професори државног права или је писан у тишини научног кабинета. Совјетски Устав је производ једне колосалне велике историјске револуционарне борбе. Тај совјетски Устав писали су радници, војници, разни сељаци својим жуљевитим рукама на Срежуљку једног малог села, тамо где се водио графански рат. Тај совјетски Устав треба да послужи као мустра, као пример и осталим. земљама, кад буду писали и доносили своје Уставе. Према томе, тај совјетски Устав има међународни значај, и због тога служи као звезда водиља свима онима, који се боре против експлоатације човека над човеком, који се боре против заробљивања читавог народа, боре се у знаку борбе за совјетску власт. Да, ми смо ступили у дубоку револуционарну кризу. Колосални штрајкови маса, буфење најзаосталијих категорија радништва, које беху до скора ван историје, револуционарно-национални локрети, муслимански и немуслимански, у Египту, Индији и у Персији, доказ су, да смо ступили у ново доба, у нову епоху историје. Историја корача и даље и нико није у ставу, да је задржи. Један велики писац казао је баш добро: „Стара кртица, историја, крије своје канале и никоме није суђено да је задржи." Идеје и принципи совјетске власти шире се по целоме свету. То је застава, под коју ступају све веће и потиштеније класе у својој борби за остварење својих идеала. Совјетска власт не само да је програм пролетаријата и сељаштва у Европи, него шта више и у Азији и Африци. Колонијални народи се буне против својих господара, против својих империалиста, за остварање идеала совјетске власти. Пре сто година па и више, кад су у француској револуцији извојевали буржоаски Устав, буржоаску конституцију, кад су француски револуционари прокламовали декларацију права човека и грађанина, кад су донели први пут графански устав. онда су са свију страна феудалци и реакционарци нападали француску револуцију. Зар нису покушали, да угуше у клици француску револуцију и с њоме тај нови графански устав? Па шта се десило? Француска револуција, је победила. Графански Устав почео је да продире у све земље, и последњи остаци феудализма су пзчезнули. Велика руска револуција прокламовала је сада велики принцип. Принцип укидања приватне својине и на томе принципу сазидала је свој Нови Совјетски Устав, по коме сва власт и сва богатства, сва средства за производњу припадају целом радном народу. Баш тај Совјетски Устав производ je велике руске револуције. Тај Совјетски Устав и даље побефује насупрот свима оним мрачним реакционарним силама, које организују интервенцију против Совјетске Руснје. Може бити оне