Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

37

tse покушати опет и на пролеће интервенцију. Али, пошто велике силе неће да нападају, јер не смеју, јер њихов пролетаријат и радни народ неће да чује за интервенцију, то сада Француска покушава преко Југославије, Румуније, Чехословачке и Пољске, да организује на пролеће опет нову интерѕенцију. Али ii овај напад против Совјетске Русије доживиће исту судбину као сви досадашњи. Социјална револуција је отпочела још за време рата у Русији, и та социјална револуција постепено надире и у остале делове земаљске кугле. Социјална револуција завршила је своју прву фазу. Прва фаза социјалне револуције састојала се у томе, што се револуција борила против интервенције према Совјетској Русији. Данас ве!l нису велике силе у стању, да шаљу своје војнике против Совјетске Русије, нису у ставву зато, што интервенција против Совјетске Русије у Енглеској и осталим великим капиталистичким земљама није остварљива. Можда fee неко од Вас pehu: Ako неће бели војници поћи, поћи ће против Совјетске Русије колонијалне трупе, црни и жути Индијанци. Да, капиталистичка Европа и Америка мобилишу црнце из колонија. (Један глас: Дају им оружје, вежбају их, уче их како треба да се боре.) Молим Вас, зато ће ти империјалистички властодршци добити најбољу благодарност од свију бољшевика, јер ће бољшевици рећи њима: Хвала вам, господо, што мобилишете, што оружате црнце и жуте Индијанце и што их вежбате оружјем. Они he једнога лепога дана окренути оружје против Вас и против ваших империјалиста. (др. Војислав Јањић: A Кинези?) Кинези ne то оружје примити против американског и јапанског империјализма; исто тако и остале трупе кинеске, које се вежбају у околини Цариграда, доживеће исту судбину као и Врангел. Председник д-р Миленко Веснић: Молим Вас, господине Филиповићу, да изволите говорити о нацрту У.става. Филип Филиповић: Овај Устав, који нам je предложен од стране Владе носи на себи трагове прошлости n једним делом, са предлогом дводомног система, отишаб je још више и даље у назад него ли предратни србијански Устав. Овај нацрт Устава не носи у себи никакве трагове великих борби, које су се одигравале у току рата и после светског рата. Нп једно социјално питање немогуће je решити, na ни национално питање no овоме нацрту Устава. (Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ни једно?) зато, што je у овај Устав унето као принцип, као свети принцип, строго чување приватне својине. (Д-р Лаза Марковић: To није тачно). И баш због тога ми налазимо, да je овај нацрт Устава, који управо у себи садржи све црте и сву карактеристику графанског друштвеног поретка, да je тај нацрт Устава прегажен од стране времена, и према тол!е тај Устав треба да се одбаци. A ако желимо да наш Устав буде прави Устав, онај Устав који je дорастао данашњем времену, тај Устав треба да се пише no примеру руског совјетског система, у који су ушле најважније одредбе, a то су: да сва власт и сво богаство припадне радиом народу. Ми немамо никаквих илузија да ће данашња већина примити нацрт совјетског устава, јер ми знамо, господо, да сила стоји испред права. Ништа се не даје готово, и зато се пролетаријат и радни народ свуда мобилише и припрема за ту силу која Ее извојевати совјетски устав, праву совјетску власт. Председник: Има реч г. д-р Сима Марковић. д-р Сима Марковић: Гослодо, да би се схватила права потреба времена у коме се изграфује Устав, неопходно je лотребно, поред интернационалне ситу-

ације, обратити нарочиту пажњу и на наше специјалне прилике и подврћи анализи конкретну ситуацију у којој се наша земља налази. Не улазећи ни у какве детаље, ja ћу бити слободан, да укажем и на пеколико најглавнијих момената који карактеришу данашњу конкретну ситуацију. Ја hy указати на некоја факта која се пренебрегавају ii покушаћу да бацим нешто више светлости на извесне појаве које се прећуткују. Пре свега, да бих одмах прешао на конкретне ствари, ja ћу почети питањем: како је постала држава Срба, Хрвата и Словенаца? На то питање се, господо, може одговорити са разних становишта. Ако бисмо се, на пример ставили на правно становиште, онда не бисмо могли дати друкчији одговор него што га je дао несумњиво најпозванији међу позванима, а то је професор Јавног Права на нашеЦ Универзитету, г. Слободан Јовановић. Држава Срба,Хрвата и Словенаца није постала правним него фактичким начином. (Један глас: То иде вама у прилог.) Да, то иде у прилог наше марксистичке тезе о постанку државе. Држава Срба, Хрвата и Словенаца нема правну подлогу. Ту правну подлогу могла би дати само једна суверена Уставотворна Скупштина. Али како су и Влада г. Веснића и Влада г. Пашића оспориле сувереност овој Уставотворној Скупштини значи да ће држава Срба, Хрвата и Словенаца и после ове Уставотворне Скупштине остати без правне подлоге (Један глас: То није марксистичко гледиште). То је и логичкии марксистички. Али ја то питање посматрати са правог гледишта. Ja -ћу се поставити на једно више исгоријско становиште. И, господо, кад се стога становишта посматрају ствари, онда се пре свега мора утврдити факт, да су Срби, Хрвати и Словенци вековима живели на раздвојици и да су векови раздвојеног живота под сасвим различним политичким, економским, социјалним и културним приликама, оставили дубоког трага и код Срба и код Хрвата, и код Словенаца. Векови раздвојеног живота под најразличнијим приликама повукли су, господо, извесне разлике измефу Срба, Хрвата и Словенаца, о којима се мора водити рачуна. И ако се и не може спорити да су Срби, Хрвати и Словенци етнографски један народ, ван сваке је дискусије, господо, у томе се не треба варати, 'да се Срби, Хрвати и Словенци у ширим масама још не осећају као један народ. И што је то тако, један велики део одговорности, господо, пада и на српску, и на хрватску, и на словеначку буржоазију, која није духовно припремила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Ни Срби, ни Хрвати, ни Словенци, нису били духовно припремљени за уједињење у једну државу. И што се у томе погледу није више урадило код Словенаца и код Хрвата можда је разлог у страшном режиму под којим су живели, али шта је сглетало србијанској буржоазији, која је живела у ретко слободоумном режиму, као што је био онај за којим сви жалимо, србијански режим пре светског рата, шта је сметапо да бар нас, који смо пролазили кроз школе оставе без и једне идеје о Словенцима. Ми смо прошли кроз школе и нисмо имали појма о томе ко су и шта су Словенци. Кад сам свршио школу знао сам да Словенија постоји као географски појам, a о Словенцима у нашој историји и у наши-М школама ништа се није говорило. И то се стање, господо, задржало и до данашн.ег дана скоро непромењено. Ја сам десет година био професор док ме господин Прибићевић није истерао из школе, и могу вам потврдити да се ни после рата то стање није у главном изменило. И с обзиром на сва та факта и све