Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

VI. седница — 9. фебруара 1921. године

могао функционисати као административни систем. Али за оне крајеве, за које кажу, да нису вични таквој једној високој функцији да приме и државну управу у своје руке и старање о својим посебним интересима, за те крајеве кажу, да апсолутно не би могли поднети овакво изједначење. (д-р Сима Марковић: Који су ти крајеви реците их. Јели то Хрватска, или Словенија? Идите до краја, да знамо где народ није зрео за самоуправу.) Одговорићу Вам ја који су то крајеви. Не морам сада; сад ми није згодно. Господо, тај предлог: да се покрајинама и областима повери целокупна државна управа, тај предлог, као што рекох, не може наићи на одобравање' код свих оних, који желе да управа буде добра, непосредна, јефтина и објективна. А такву управу не могу дати провинцијски сабори, који би водили, као што је мени рекао баш г. Спахо у Сарајеву, сталну борбу, и г. Спахо је био тај, који није био за парламентарну владу у Босни и за такав систем управе. (д-р М. Спахо: Али сам био за контролу те владе.) Јест, и те контроле може да буде, али без парламента. (д-р М, Спахо: Али је нема!) Данас је нема за то, што је једно анормално стање. Господо, нацрт владе г. Пашића стао је на гледиште, да се управни задаци имају поделити. Оно, што се тиче целине, оно о чему држава треба да се стара, оно што је осетљивије и о чему се мора водити рачуна, о томе старају државни органи под контролом, каква постоји у свима савременим парламентима. Али са све интересе од локалног посебног значаја нацрт Устава предвиђа најширу самоуправу и набраја предмете о којима та самоуправа са пуном влашћу има да се стара. Господо, смешно је што је г. Спахо правио поређење са босанским, котарским већима, кад он зна, као што и сам каже, да ова котарска нису никада ни функционисала. Али наравно господо, самоуправе представљају и дужност и обавезе. Јер кад ми дајемо појединим областима овлашћење, да се саме старају о својим посебним интересима, ми морамо да очекујемо од тих области да оне приме на себе терете, да садlе подмирују своје финансијске потребе, а не да очекују то од државе. Господо, из ових напомена које ми чините нека ме извине господа, видим најбоље, како извесни крајеви немају смисла о томе шта је то самоуправа. Јер видим да желе да приме сва права и сва овлашћења, а да у исто време не приме и обавезе и да не приме и терете. (д-р Мехмед Спахо: Али ви сте наметнули такве терете, да их свет не може више подносити.) И ви сте их наметнули. Е, господо, такву самоувраву, која не би ништа тражила од својих графана, такву самоуправу ви нигде немате, нити ћете икад имати. Господо, по нацрту владе г. Пашића то питање управе, као што рекох решено је том деобом и ако се разумно изведе прелаз из садашњег стања, онда Ее наравно за један мало дужи период. јер на једанпут то не може да се изврши, онда he, ja сам уверен, оваква управа донети, народу највише користи. Али има једна ствар у овоме нацрту, и мене збиља чуди да нико на то није обратио пажњу, једна велика новина, једна велтжа реформа, коју, ако je у истини хоћемо и ако је потпуно спроведемо, може потпуно да обеснажи све ове замерке и све ове захт.еве, који се тичу посебних аутономија. Нацрт Устава предвифа стварање административних судова и тиме извршује једну од најкрупнијих рефорама у администрацији. Господо, по досадашњем систему управе политичке власти, министарстава, задржале су себи велику надлежност у расправљању административних

спорова и оних спорова који нису чисто административни, али се воде око питања појединих прописа административних закона. Политичка власт је зато толико моћна што је у рукама имала примену тих закона, па је често пута могла и онда када грађанин има једно право на основу позитивног закона, могла je да му ускрати искоришћење тим правом, да му то право не да. Ако се ова установа административних судова, а ја отворено признајем да све зависи од организације тих судова и извофења у пракси, да сама одредба о уставуне значи много. ако се она озбиљно и разумно изведе и ако политичке власти у истини пристану да се административни спорови не решавају више у министарствима и да од оне прве инстанције од котарског или среског начелника односно од окружног начелника ако га буде, да се у случају незадовољења изјављује жалба надлежном административном суду састављеном од судија, правника који се неће руководити никаквим ни политичким, ни племенским, ни партијским разлозима него fee имати судити по закону, ако се велим то изведе, ја сам уверен да ћемо добити врло добру управу и у исто време ослобоДићемо министарства од ових силних аката, од ових силних предмета, који, као што кажу господа, тако дуго чекају на своје решење. (Др. Ј. Шимрак: Да ли је боља управа у Хрватској, Словенији, Далмацији, Босни, Херцеговини или у Старој Србији и Маћедонији?) (Председник д-р Миленко Веснић: To није никакво питање.) Господо, ако се озбиљно хоће да третира ово питање о доброј управи, ако се у истини жели, да народ добије добру- објективну управу, онда не треба правити овакве примедбе на установу административног судства, које је једно од најмодернијих, најсавременијих и које, као што рекох, може народу да донесе велике користи, и та установа предвиђена у нацрту владе г. Пашића представља један крупан корак у реформи наше управе. Господо, ја сам у главном завршио свој говор, само хоћу да учиним још једну напомену, за коју сматрам да треба овде да се чује. Ја сам у почетку свога говора рекао, како ми искрено мислимо, ми из радикалне странке, јер за друге групе немам овлашћења да говорим, ми искрено желимо да се Устав донесе сарадњом свих група. Ми желимо споразум, јер смо уверени да је Устав само један инструменат за развијање акције и делатности политичких странака и за напредовање друштва. Ми тај споразум не желимо чисто платонкжи, нама не може да се каже: ви то само на речима желите, a споразум стварно нећете. Ми смо, господо, ми радикали, дали видна доказа за ове две године, да смо увек били за то, а да смо и данас за то, за кооперацију политичких странака, а не за кооперацију племена, јер сматрамо да је то рфав принцип, рфав израз, ми смо, господо, указали један пут, којим се тај споразум има постићи. Кад је у октобру 1919. год. створена парламентарна заједница, која је доцније под владом г. Протића примила и управу земље, онда је један споразум, једна подлога за заједнички рад радикалне странке, југословенског клуба и народног клуба. Тај споразум, господо, ми смо примили и ми ни за длаку од тога нисмо одступили. Тај споразум обележава и данас ону линију или онај правац, на који се ми са вама можемо заједно, и израдити један споразумни Устав. Али, господо ви не можете нама да замерите што смо ми, сматрајући да је народни клуб најизразитији представник хрва-