Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

59

државну управу посебним путем и то на један врло оригиналан начин. Господин Смодлака предвиђа у свом нацрту дводомни систем. Доњи, посланички дом бира се на основу општега, једнаког, непосредног права гласа, бира га цео народ, једна држава, један изборни систем, један парламенат. Горњи дом, пак, каже господин Смодлака, он је представник покрајина. Он то изрично каже у једном члану нацрта свога Устава, који говори о горњем дому. Тај се горњи дом бира тако, да у њему имају превласт покрајине. И онда би по господину Смодлаки државна управа, како је духовито рекао г. Јовановиђ, била провинцијализирана и ми бисмо имали једну перманентну борбу између оних, који су за државно јединство у доњем дому и оних који су у горњем дому, па такавједан систем није могао наићи на одобравање, није могао рачунати да буде примљен. Господо, ја морам да се осврнем наједну примедбу која је мало пре пала о нацрту Устава г. Стојана Протића. Г. Протић на првом Лlесту, дао је изречне инструкције уставној комисији како ке да ради, и ја сам као члан уставне комисије, као и остали чланови, био везан тим инструкцијама и ми нисмо могли своја мишљења, своја уверења да унесемо у тај нацрт комисијски, и ми смо се у једном спроводном писму и огјЗ&дили. Кад је господин Протић добио нацрт Устава од комисије он га је прерадио и унео у њега оно што је он лично сматрао да треба у тај нацрт да унесе и то је поднео као свој начин члановима свога кабинета. Г. Протић je све те измене поднео и нама на мишљење као члановима уставне комисије да му дамо своје правничко мишљење о њехчу и ми смо свакој његовој измени дали своје- мишљење. Нека од тих мишљења г. Протић je усвојио а нека није. Главно он је свој пројекат понова поправио и да му коначну редакцију и као свршен поднео МинистарскомСавету на решење. Такав је пројекат штампан где су оштампана оба нацрта Устава. Према томе ако има у нацрту Устава г. Стојана Протића одредаба са којима се ја не слажем, мени се не може замерити да сам ја тај пројекат радио, јер у колико сам оба пројекта радио, радио сам као праввик а не као политичар. Пројекат г. Протића предвиђа поделу земље на 9 покрајина, али је одмах својим пријатељима сам г Протић казао да не прави питање од тога opoja и њихове величине. Г. Протић каже у предговору свога нацрта да je питање о уређењу управа и области једно ново и тешко питање и да он сматра да би најбоље било задржавати се што више на ономе што постоји али од броја и величине покрајина он не прави питање. Међутим господин ПротЈГћ прави питање од онога што је унео за уређење тих покрајина. Г. Протић питање о уређењу управе решио је на овај начин, Он не прави разлику између државне у раве која извршује државне законе за целу земљу било да се ти закони тичу целине или појединих крајева, или онихлокалних управа које се старају искључиво о интересу свога краја. Г. ПротЈгћ предвиђа по правилу само једну управу, а то је обласна управа. По тој обласној управи проверава целокупну унутрашњу управу у појединим областима. Она и извршује и државне законе и обласне. Г. Протић допушта да изузетно држава може за поједине управне гране да предвиди нарочите органе- који ке свршавати државне законе у покрајини. То је само изузетак, иначе оставља се покрајинама и покрајински?л органима пуно овлашћење да извршују државне законе да се старају о свима посебним покрајинским.

интересима. Господо, ту је видите клица онога, што ми зовемо аутономијом у политичкој доктрини, и у тим тачкама ja се не слажем са г. Протићем, јер тиме је дато покрајинама много више, него што је то за управу потребно, и чини ми се, да би са таквом организацијом области ту био заметак политичких борби, заметак сукоба између покрајина и државе. Г. Протић предвиђа у покрајинама обласног или покрајинског намесника, који се раз•лично назива, али који је само контролни орган. Ја нећу да говорим о политичком залеђу овога пројекта, али морам да кажем, да са оног основног гледишта, са којега ja посматрам унутарње уређење у држави, са гледишта добре администрације, са гледишта задовољавања управних потреба, поднети пројекат г. Протића у овом питању не може да издржи критику. (Д-р Спахо: Баш може). IМи смр, господо, као чланови уставне комисије, правили један анкетни пут у Загреб и у Љубљану, и иначе, у Хрватску и Словеначку и у Босну у Сарајеру. Ми смо питали стручњаке, не политичаре, ма да смо разговарали и са политичарима, питали смо оне људе, који су у вези са државном администрацијом, који су у непосредном додиру са народом, са публиком; ми смо питали: шта ви мислите, како ће функционисати овакав један систем управе, какав предвиђа нацрт г. Протића? И ево, господо, шта нам је свуда одговорено, свуда од свих практичара, не од политичара. (Др Шимрак: То су били познаници ваши само.) Ми писмо познавали људе. ја у Љубљани никога нисам познавао, у Загребу исто тако. Испитивали смо све чиновнике и никога нисмо познавали (Д-р Шимрак: Ви сте испитивали ваше политичке присташе) (Д-р Томљеновић: И оне које са.м ja одстранио из службе, а ваш режим их* је повратио у службу, и они су испитани). Сви чиновници су нам казали ово: Народ је навикнут 11 у Хрватској и у Словеначкој на бирократију и на добру бирократију, на добру управу. (Д-р Спахо: A тако и у Босни). Ja hy вам казати доцније шта смо у Босни чули, a казаћу вам и ваше мишљење. Али no нацрту г. Протића ви уносите у управу партизанлук и политичке борбе, јер желите да управу дате оној странци или оној групи, која добије већиму у покрајинским саборима. Ми господо, желимо, да се политика води у парламенту државном, а да управа буде слободна од тих политичких жеља и утицаја, а ви, видите, сада признајете, да желите у поирајинама да управу вршите под утицајем политичких тежња. (Д-р Матко Лагиња: А Ви у држави!) Ми у држави, господине бане, под контролом парламента. (Д-р М. Лагиња: Те аналогије мора бити и код покрајина, и онда немо се споразумети.) Ја нећу да одговарам на ову примедбу. Споменућу само то, да парламентарни режим по себи доноси борбу политичких група у владу већине, али та влада већине, та парламентарна влада треба да управља по законима, опет под контролом парламента. Ви желите да место тога једног парламента створите још 12 парламената, и да у свакој покрајини имамо једну нову парламентарну већину, која ће се борити и владати no своме нахођењу. (Настас Па и они под контролом!) Под чијом контролом? (Настас Петровић: Под контролом власти и чак парламента; онако како је данас у нашим окружпим, среским и општинским самоуправама, само малр проширено.) Господо, ти практичари казади су нам:. да они разумеју за развијеније крајеве наше Краљевине, као на пример у Хрватској, да би тај систем, и поред својих мана политичќих, које сам споменуо, ипак 8*