Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

146

Stenografske beležke

u tome vremenu glasaju. Iz toga izlazi, da su oni, koji služe Otadžbini, kažnjeni; a oni, koji po svojoj fizičkoj slabosti ne služe, favoriziraju se. To- je nejednako postupanje na štetu onih boljih, i to je nepravično. Stoga, kad nije za preporuku, da gradjani vojnici glasaju, jer bi to- glasanje bilo neslobodno, pa i pretorijansko, onda, dok traje vojni rok službe, ili treba vojnike raspustiti, da glasaju ili ne treba dozvoliti ni drugima da glasaju- To zahteva princip pravičnosti i jednakosti (društvene, kojemu treba dati mesta u Ustavu zemaljskom. Zatim u ovome članu se ne kaže, po kakvom se izbornom principu sastavlja zak. telo. Ovo telo Ustavotvorna Skupština, izabrano je tajnim, neposrednim glasanjem, po proporcionalnom sistemu. Ja ne vidim, zašto -bismo se mi stideli i zašto bi bežali od toga, da kažemo, da će Narodno Predstavništvo biti izabrano i sastavljeno op-štim, tajnim glasanjem po proporcionalnom sistemu. Ovo su, gospodo, napomene, koje sam imao učiniti odeljku VI. i molim vas ,da o njima diskutujemo. Predsednik dr- Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Ja-nko Šimrak. Dr. Janko Šimrak: Protiv senata, kako se nalazi u jednoj formi vladinog predloga, izneseni su dosada u Ustavnom Odboru toliki razlozi, da o ovoj stvari u opšte ne bi trebalo govoriti. Pristaše današnjeg parlamentarizma argumentiraju protiv senata ovim razlozima: narodna volja, narodna suverena volja je samo jedna. A kad imademo dvodomi sistem u ovakom obliku, onda izgleda, kao da su dvije narodne suverene volje. Može se dogoditi, kao što se dogodilo, da donji dom glasa o istoj stvari sa »za«, a gornji »protiv« i obrnuto, i tako se zapravo i ne zna, koja je prava narodna voljia. Mesto senata, koji je o-vde jedan istorijski zaostatak i u kojem će se pojavljivati ista ona partijska, strana, koja se pojavljuje u samom parlamentu, naš klub predlaže tako zvanu socijalno-ekonomsku kuću ili socijalno-ekonomski parlamenat. Na jučerašnjoj sednici, u ime srpskog zemljoradničkog kluba, gospodin Avramović je izneo mnoge razloge, dokazujući, da je apsolutno potrebno jedno predstavništvo za rešavanje socijalnoekonomskih pitanja. Sa ovim predlogom zemljoradničkoga kluba mi se u glavnom slažemo u dvije stvari. Prva stvar je u tome, što zemljoradnička stranka priznaje Narodno Predstavništvo, koje sačinjavaju predstavnici svih dopuštenih i organizovani-h zanimanja. Ova socijalno-ekonomska kuća morala bi sigurno rešava-ti i politička pitanja, ona bi morala izradjivati Ustav i preinake Ustava, morala bi izradjivati izborni zakon i unifikaciju svih zakona u našoj državi. Dakle, ta socijalno-ekonomska kuća ■morala bi se baviti više manje čisto političkim pitanjima tako, da bi socijalno-ekonomska pitanja i cvde bila potisnuta u pozadinu, kao što su i kod današnjeg sistema parlamentarizma, i dogodilo bi

se isto to, što imamo i danas, da Narodno Predstavništvo radi političkih strana svoga rada ne nalazi nikako vremena za izgradnju dobrih socijalno-ekonomskih zakona. Radi podele rada mi tražimo dakle, da bude jedan politički dom, koji će raspravljati čisto politička pitanja, a s druge strane da bude i jedan dom, koji će se baviti i sa socij-alno-ekonomskim pitanjima. Današnji politički parlamenat dobio je u neku ruku omnipotenciju, on izradjuje zakone pobrže. Pa, budući da zakonodavstvo socijalno-ekonomske naravi treba većeg razmišljanja i dubljeg značenja, to je potrebno, da se za politički parlamenat osnuje još jedno telo, koje će više o političkim stvarima rešavati, ali koje ne će da rešava na osnovu partijskih pogleda i prilika, nego tako, kako će najviše koristiti državiDruga stvar, u kojoj se razilazimo sa zemljoradničkim klubom, to je u tome, što zemljoradnički klub traži, da mandat bude vezan. Kod današnjeg kapitalističkog sistema čini nam se, da bi ova stvar bila zla. Ako hoćemo vezani mandat, onda moramo ukinuti opšte pravo glasa, moramo znati one ljude, koji su glasovali za pojedine poslanike tako, da ga oni mogu i opozvati, ako on ne radi onako, kako su mu oni naložili i mandat dali. Dakle, moramo onda u tome slučaju ukinuti tajno glasanje i dati javno. Medjutim, gospodo, mi vrlo dobro znamo, što znači javno glasanje i kako bi ga kapitaliste izrabili upravo protiv seljaka. Ovoj se stvari može i time doskočiti donekle, da se sistem zakonodavnog rada skrati. Ne mora biti 4 godine, može da bude dve godine. Što se tiče izbora u ovaj socijalno-ekonomski dom, mi velimo ovo»Socijalno-ekonomska skupština sastoji se od 200 poslanika, od kojih polovinu bira narod po staležima jednakim, neposrednim i proporcionalnim tajnim glasanjem, a drugu polovinu sačinjavaju delegati pokrajinskih staleških zastupstva. Dokle se ova zastupstva ne ustanove, i ova druga polovina bira se direktno, kao i prva.« Dakle polovina se bira direktno, a druga se polovina bira indirektno-. Mi još nemamo organizovanih komora. Mi nemamo seljačke komore, mi nemamo radničke komore, barem u čitavoj državi nemamo obrtničke, zanatske komore. Dakle zamišljamo, da bi ovaj drugi deo 100 poslanika imalo birati rezmerno dakako ovo Predstavništvo pojedinih radnih klasa. Medjutim dok nemamo organizovana ta predstavništva, i ova druga polovina birala bi se direktno, izravno- kao i ona prva. Drugo je pitanje kompetencije, koji će poslovi spadati političkom domu, a koji će spadati socialnoekonomskem. Mi smo nastojali, da ovu stvar tačno označimo. U delokrug političke skupštine spada, što se tiče potpunog zakonodavstva, prvo državljanstvo, domovno pravo, sloboda kretanja, policija (putni propisi, nadzor nad tudjincima itd). Drugo pravo udru-