Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXV. sednica 4. marta 1921. godine.

171

je govorio moj prijatelj' g. Divac. Reč je o pravu glasa vojnika i o pravu glasa žena. Ja ne znam zašto bi se vojnici lišavali jednog tako značajnog i važnog prava, kao što je pravo glasa. Tehničkih teškoća tu može biti samo na prvi pogled, ali, ako oi se usvojilo- u principu pravo -glasa i za vojnike, onda bi se vrlo lako- moglo naći tehničkih mogućnosti da i vojnici upotrebe ovo najvažnije gradjan, pravo, kao što je pravo glasa. Koje oficira, koje vojnika, koje žandarma, mi u našoj zemlji imamo sigurno do 150.000. Zašto bi se tih 150.000 najsposobnijih i najzdravijih ljudi lišavalo pravo glasa? Zašto da oni ne učestvuju u onim poslovima, koje će možda oni dobiti da izvršuju u korist cele državne ili društvene zajednice? Sasvim je nelogično svaliti na njih sve terete, a lišavati ih toga najosnovnijega prava, prava glasa. Vrlo je čudnovato bilo-, kad je juče uvaženi g, Ljuba Jovanovič, govoreći protivu glasa vojnika, kazao: šta će njima pravo glasa, kad oni imaju topove? Vrlo čudnovata argumentacija! Drugim rečima; šta će njima gumene kugljice, kad oni : maju livene, kad oni imaju topove? Nemaju oni, gospodo, ni topove ni livene kugljice. To nije njihovo, oni time ne mogu raspolagati, i to nije nikakva privilegija što su oni odredjeni da budu sluge tih topova, a ne njihovi gospodari. To je 'vrlo 'slab argumenat, i ja samo mogu žaliti, što je on ovde mogao pasti. Mi dakle tražimo, da se i oficirima i vojnicima i žandarmima u Ustavu obezbedi pravo glasa. Isto to tražimo i kad je reč o ženama- I gospodin Divac i g. Sušnik vrlo su lepo obrazložili potrebu ženskoga prava glasa. Gospodin dr. Žarko Miladinovič ne poznaje prilike u Šumadiji kad tvrdi kako bi naše žene i naše seljanke bile protiv toga. Ja tvrdim, da naša seljanka ne samo nije protiv toga, nego da je i dorasla da to pravo glasa neizostavno dobije. To bi bio minimum nagrade za velike žrtve, koje je ovaj dom dužan našim seljankama i radnicama da da, koje su za vreme sedmogodišnjeg rata ne samo sve terete domaće, nego i opšti i državnih poslova nosile na svojim plećima. To je minimum nagrade, Roju im treba dati. Vi im činite nepravdu ako im to ne date i ja smatram za potrebno, kao njihov predstavnik, da to najodlučnije odbijem. (Dr. Žarko Miladinovič: Da li su one to tražile?) Gospodin Sušnik je spomenuo, da su žene podnele molbu sa 10 hiljada potpisa poduprtu i tražile su to. Žensko pravo glasa nije danas moda. To je jedna stvar ekonomsko-socialne potrebe, i ako ima velikih gospodja iz tako zvanih najotmenijih krugova, koje iz mode iz dosade to traže, to nije slučaj sa našim seljankama i radenicama, za koje je pravo glasa jedno životno pravo-. Govori se, kako će učaš'će žena u politici izazvati potres u porodičnom životu i kako će dovesti do toga, da se sruši prodica. Nesumnjiva je stvar, da je porodica još uvek jedna ćelija društvenog životaAli ko je u današnje vreme porušio osnovu porodičnoga života. To je kapitalizam. On odvaja muža

od žene. On -odvaja ženu od dece, decu od roditelja. Kapitalizam je taj, koji je srušio osnovu porodičnog života. Nije žensko pravo glasa, jer žene nemaju pravo glasa u najvećim kapitalističkim zemljama, pa ipak je srušena porodioa; to znači, da ga je srušio kapitalizam. Medjutim, mi imamo svetao- primer u Rusiji, gde su žene radile sa ljudima i da su uspele da se uzdignu do najvećeg stepena. Naša drugarica Klontej, pokazala je takve sposobnosti, kojima se divi ceo kulturni svet- (Svet. Pribićević: Koju niko ne zna!)) Jedan ogroman broj žena nalazi se u svima izbornim telima u sovjetskoj Rusiji, koje pokazuju svima tim poslovima jednu vrlo veliku sposobnost, koja ni u kom slučaju nije ispod prosječne ljudske sposobnosti. Mi imamo najzad iskustva i u našoj zemlji- U našim zemljoradničkim zadrugama u posljednje vreme najsposobniji i najvredniji članovi. -- ia žalim, što nije g. Avramović tu da to posvedoči jesu naše seljanke. Dakle, ako hoćete da se ne obziremo na iskustvo drugih naroda, nego na svoje sopstvenc, onda nam ono nalaže prema radenicama i seljankama nesumnjivu dužnost da im ovaj minimum najosnovnijeg prava zagarantujemo. Ja bih zbog toga usvojio redakciju, koju je predložio g- Sušnik, da se posle reči: »Svaki državljanin po rodjenju ili prirodjenju«, doda: »bez obzira na spol«. To je, gospodo, minimum korekture, koju mi zahtevamo za član 46. da bismo mogli glasati i za njega. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ljuba Jovanovič. Ljuba Jovanovič: Što se vojnika tiče moram da objasnim svoju misao. Ja se, gospodo, ne mogu u tome složiti, jer drukčije gledam na služenje u vojsci, a gospodin predgovornik smatra da je to robovanje. (Dr. Sima Markovič: Oni su sluge takve kao što smo mi sluge škole, ili kao što su drugi sluge svoje dužnosti.) On je baš upotrebio reč robovi, ja sam bar tako razumeo vaše reči i vi ste ih kazali, a mi kažemo, da oni nisu robovi nego samo vrše dužnost prema svojoj otadžbini, i to naročitu dužnost; onda, gospodo-, kad im se daje jedna -naročita dužnost može da im se privremeno vršenje prava uskrati. Dakle njima se ne oduzima pravo, nego vršenje prava privremeno. Kao što je poznato Ustavi i u drugim zemljama rešavaju to pitanje u ovome pravcu. Na osnovu iskustva koja su se imala, šta može oružana sila učiniti u političkom žvotu jedne zemlje, kakva nasilja nad celokupnim narodnim i državnim zajednicama može izvršiti; s toga se razloga vojska isključuje od učešća u političkom životu. Nesumnjivo je, ako vi priznate da vojnik, podoficir i oficir može glasati, dakle vršiti biračko pravo, da onda i sve drugo dajete. Vi mu morate onda dati to je nesumnjivo i druga politička prava, i da čita novine, i da ide na zborove, i da se upisuje u partije, a u isto vreme da drži i topove i mitraljeze i sve ostalo. Tada je to, gospodo, jedno veliko iskušenje, da od vojnika ne po-