Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIV. sedmica 19. februara 1921. godine.

31

nja. Ja mislim, da bi najbolje bilo, da se ta pitanja urede zakonima. Treće imao bi da učinim predlog, da se za članove kraljevskog doma kaže, da imaju ista prava kao i ostali gradjani, da se izbegne svako lažno tumačenje, da mi zbilja nismo jedna liberalna i slobodna država. P r e d se d n i k dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Matko Laginja. Dr. Matko Laginja-: Nacrt Ustava Narodnoga Kluba ima jedan podeljen materijal različito od onoga jedinstva u nacrtu Ustava što nam ga je vlada g. Pašića predložila. Drugi odeljak vladinoga nacrta odgovara 4 odeljku nacrta Ustava Narodnoga Kluba i mesto napisa u vladinoj osnovi koja glasi: »Osnovna gradjanska prava« u našem nacrtu Ustava glasi osnovna prava i dužnosti državljana. To su te poglavite ustanove sadržane u članku 23. do zaključnog članka 54. našeg nacrta Ustava. Tu ima načelne razlike, o kojima gospoda članovi odbora netreba da budu posljedice izveštavanja, pošto već imaju u rukama nacrt ustava narodnoga kluba. Samo u stilističkom pogledu imam da primetim ovo: Reč gradjanin, koja je rabljena u osnovi vladinoga nacrta, treba na svaki način makar se prahvatila druga osnova, makar u kojem članku treba da bude promenjena u reč državljanin. Ja držim da je reč gradjanin u nacrtu Ustava vladinog uzeta što je po mogućnosti htelo da se ovaj Ustav vladin oslanja na predjašnji Ustav kraljevine Srbije. Ustav kraljevine Srbije bez dvojbe u svoje doba sastavljen je-prema ustavima evropskih država koje su rabile jezik francuski. Pa meni se čini gospodo da je za to rabljena reč gradjanin prema tome što u franceskom jeziku nema drugoga izraza, jedinstvene reči nego citoyengradjamin a to je za današnje doba pogrešan način označivanja onoga što se upravo prema našem jeziku mora označiti sa rečju državljanin, tj. pripadnik države. To tim više što u našem jeziku gradjanin u današnje doba odviše odskače prema reči seljanin ili kojoj drugoj reči. Te u istini po mom sudu u ustavu nema mesta reči gradjanin osim u onom slučaju, kad toj reči ima da se suprotstavi druga reč seljanin koja bi označivala državljanina, koji živi na selu. . Prema tome ja sam slobodan predložiti, da se ustanova vladinog nacrta Ustava u odeljku 2. »osnovna gradjanska prava« iznesen u osntovi »osnovna prava i dunžosti državljana« i da se mesto vladinog teksta uzme tekst nacrta Ustava Narodnog Kluba deo 2. sadržan od članka 23 —54. Još sam tako slobodan učiniti jednu primedbu i formalan predlog koji bi bfo ovde u poretku takodjer na mestu kao što bi bio na mestu na koncu za konačnu kodifikaciju. Ali pošto mi je ovoga časa došlo na pamet, držim da bi trebao to spomenuti. Mi smo mišljenja, naime, da reč »član« ne odgovara onome što se mislilo kazati. »Članovi« su u običnoj upotrebi kod nas, u upotrebi našeg jezika, onb što je ortak,socius- mitglid, dočim je ovo kako je po-

deljen ceo nacrt Ustava trebalo da bude ovako, da se svuda stavi paragraf, ali ako bi to značilo ono što je »artikl« u drugim jezicima onda bi svuda trebalo staviti »članak«. To je samo jedna stilizacija, stilistička izmena i promena za koju mislimo, da može da se primi. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Sušnik. P.oslenec Antun Sušnik: Čast mi je predlagati v imenu Jugoslavenskoga kluba, da se v članu 2. dlostavi za besedami, »Osnovna gradjanska prava« še besedica: »i dužnosti«. Gospodje! Živimo v veliki dobi socijalizma in socialna ideja mora prekvasiti vse naše življenje. Vsak posameznik mora priti do zavesti, da je član družbe in da ima kot tak pravice, pa tudi dolžnosti do družbe. Bnkrat za vselej mora prenehati individualistički nazor, da je vsak pojedinec sam zase vpravičen, da dela, kar hoče, in uporablja svoje premoženje, kakor se mu ljubi. Fabrikant bi lahko postopal proti delavcu, kakor bi hotel, ako ni že po zakonu ugotovljeno, da ima on dolžnosti do delavca. Prav tako se pa mora tudi delavec zavedati, da ima on v gotovem pomenu dolžnosti do delodajalca. Starši imajo dolžnosti do otrpk, vsak državljan ima dolžnosti do države (n, pr. vojaško dolžnost) itd. Ker bomo pozneje še posebe govorili o dolžnostih ki jih nalaga svojina, in drugih dolžnosti, predlagam, da se za besedami: »osnovna gradjanska prava« dostavi še: »i dužnosti«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić : Ima reč gospodin dr. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Gospodo, u članu 4 kaže se: »Svi su gradjani pred zakonom jednaki«. Ako bi to značilo da treba da ostane onako kako je do sad bilo i onako kako su dosada svakaka tumačenja Ustava, onda bi ispalo da žene i dalje nisu pred zakonom jednake sa ljudima. A Vi znate svi, i u trgovačkom pravu i u političkom pravu i u nasljednom pravu onako isto kao i u političkim odnosima, dakle i u javnom i u privatnom pravu ima masa slučajeva u kojima je naša žena stavljena u nejednaki položaj pred zakonom u uporedjer.-ju sa čovekom. To je jedan zaostatak iz prošlosti, jedna ustanova koja je preživila odnose pod kojima je nikla i kao jedan zaostatak i nepravda iz prošlosti ja mislim, da treba da se ukine i treba da se jasno naglasi da se baš zakonodavci, kad se bude došlo na red da se o svima tim zakonima govori i da se svi ti -odnosi u kojima se pokazuje nejednakost u Ustavu jasno još naglasi kako imaju i u kojem pravcu da se normiraju. Zato bi predložio da ovaj stav glasi: »Svi su gradjani oba spola pred zakonom jednaki«. Ovoga puta Ustav, koji niče posle rata, u kome je i. naša radenica, i naša seljanka i naša majka po varošima tačno pokazala da je kadra da nosi najteže terete i da odgovori najtežim dužnostima, treba i toj ženskoj strani da da podjednaka prava