Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седнлца 18. марта 1921. године

109

сти од капитала, доходки, ин подјетиј ин земљишч нисо в нобени звези з делом ин се мора на ње в први врсти наложити давек. Шеле тедај, че бо држави треба веч доходков, нај се обдавчи туди доходек из дела. Предлог, ки се нанаша на обдавчење луксурнознега иметја ин живљеља, је туди зело важен. Тисти, ки имају луксуриозно лреможење: раскошно опремљена становање ин друго преможење, ки спада мед луксус, не само да навадно сами нич не делајо, ампак одвајајо ше друге од продуктивнега ин социално користнега дела. Кајти тисти, ки поседује луксуриозне стварп инки луксуриозно живи, подпира продукцијо луксуриознега блага ии тако одврача делавне силе од потребне, рес нујне продукције. Дочпм нам мањка делавних мочи за продукцијо препотребиих ствари, најнујцејших лотребшчин. се трошијо делавне силе за продукцијо ствари, ки би јих прав лахко погрешали инки јих чисто нич не потребујемо. Кончно морам здасти опозорлти на предлог, нај би било иметје, ки је лотребно за живљење, вредно чловека, давка просто. Та принцип се ми зди јако важен зато, кер би се с тем давчни апарат силно лоеноставил. Седај имајо давчнл уради зело много дела, нелотребнега ил неплодовитега дела, кер морајо всакега чловека, ки нити с својими доходки не море изхајати, натанчно в сакем озиру преискати пн контролирати тер уготовитл његове доходке, љегов заслужек итд. То некористно дело, ки држави нич не несе, бп пополнома одпадло, че би искала држава доходков в први врсти там, кјер се лахаја велико преможење, придобљело брез труда. Ин ше ена ствар je с тем в звезл. Че давчни вијак превеч притиска на малега чловека, кл пе море живети с својими доходки, је лоследлца та, да мора држава тему давкоплачевалцу на други страни дајати лодпоро. Тако си направља држава сама себи непотребно дело. За то би бил ше прав посебно за то, да се мој предлог спрејме. Председник др. Момчило Нинчић: реч г. Ђоновић. Јован Ђоновић: Господо, у члан 16. унет је принцил пореза на наслеђе. To je несумљиво користан прлнцип и за друштво и за државу. Али, господо, ја мпслнм, да се овим чланом нлје хтело, свакојало да се логоде. оли, који су мали, који су ситни. који су нејаки, да се онл мученици, који на селу раде земљу, а тако исто и варошка сиротЈпва, раднлштво. да се оптерећују порезом на ситно наслеђе и да њихов живот илаче бедан буде јолг гори. То се није ваљда хтело, и ја се слажем са мојим колегама са лева и са господом са деснлце, кад тражим, да се одреди један минимум наслеђа, које неће лодлежати порези, бар не за наслеђе у првом степену. Затим, господо. кад сте примили, да Ке се ллчна лореза лретатл по прлнцлпима, којл су овде изнети, a то je no даљем сродству између наследиика и умрлога, онда да ни држава ни друштво не би били оштећени, да не би овај лрилцип био лзигран, потребно је унети још и два друга-принцила: да he се велнчина порезивања на' наслеђе руководити величином имања који се наслеђује, а тако исто и веллчином јимања онога, који наслеђује. Мислим, да би о овоме требало водити рачуна и молим вас, господо, да при дефинитивноЈ редакдији ово имате на уму.

Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, г. потпредседниче, да прочитате овај члан како је по новој споразумној редакцији лредложен. Потпредседник Јурај Деметровић: Министар Правде је пристао на ову редакцију, која је у слоразуму са групама лромељена овако: »Законом о лорези на наслеђе има се обезбедити држави учешће у наслеђу, водећи лри том рачуна о стелену сродства између наследника и умрлог и о вредности наслеђа«. Др. Лаза Марковић: Молим за објашљење, ја ово не разумем. Г. Дулибић je предлагао, да се boah рачуна о имовини наследника, а шта је ово сад? Ово je сада нешто ново. (Јурај Деметровић: 0 величини наслеђа). 0 вредности (Јован Ђоновић: 0 вредности наслеђа). Ваљда но величини имања онога који наслеђује. Председник др. Момчило Нинчић: Господа, Koja су за то, да се овај члан прими онако, како је прочитан, нека извоЛе седети, која су лротив, нека изволе устати. (Већина седи). Објављујем, да је овај члан лримљен већином гласова. Изволите чути следећи лан. Потпредседник Јурај ДеметровиВ (чита); Чл. 16. »Узимање коморе и осталих потреба за војску врши се само уз правичну накнаду«. Председлик др. Момчило Нинчић: Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Господо, до данас су комору и остале лотребе за војску давале у главном две класе: земљорадници, сиротни који обрађују земљу и који употребљују ствари које дају за војску за обраду земље, на продуктиван начин, идавали са једним делом, врло често укајшаривши, недајући ништа, они који носедују богатство.. Сад се овим чланом хтело да спасе на неки начин онај део, којн је даво и комору и потребе за војску, одвајајући од својих средстава за рад и обраду земље. И то је добра идеја. и ту идеју треба у овоме члану савршено задржати. Али по чему бисмо ми допустили, да добију накнаду за комору и остале ствари нотребне за војску они, који су по своме положају класе богате калиталистичке, а који имају тако исто тих средстава, која дају и која могу давати и морају да дају за комору и војску. Њлхова је то војска као установа за одржаваље њиховог поретка; и рат, који се води, води се у њиховом интересу. Такву накнаду имају да добију још они ако им се уз то још узме Комора за потребу војске, кад је и војска и рат евентуално у њиховом интересу онда је и дужност, а и интерес њихов, да поднесу и терет за то. Они, гослодо, никакву накнаду, а нарочито никакву нравнчну накнаду не могу добити. Правпчна је накнада та, да они даду два пута више, него што сад дају. Отуда се код овогачлана треба да нагласи, да се лравична награда за комору и остале потребе за врјску даје само земљорадницима, којима се на тај начин одузнмају средства за обрађивање земље, а сви остали немају. право на накнаду. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, стављам на гласање овај члан. Господа, која су за то, да се овај члан тгрими, иека изволе седети, а која су нротив. нека изволе устати? (Већпна седи). Објављујем, да je већином гласова овај члан прнмљен. Изволите чутн следећи члан.