Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

108

Отенографске белешке

Др. Анте Дулибић: Господо, овде се радтг о једној одредби јако деликатне нарави и јако важној. Не само што је та одредба. важна у погледу социјално економском, јер се по тој одредби може најбоље и најлакше моћи до друштвенога изјед-Iгачења, том се одредбом може најбоље допи до оне социјалне правде или се барем може примакнути до оне социјалне правде, за којом мора сваки да тежи. Али је врло важно за фискалне терете државне ова одредба и ја тге могу доста да се начудим, како се могла једна овакова одредба ставитн овде. Ако ставите, господо, јецну одредбу, јг.а,о што je ова, онда уопште не ћете имати пореза на наслеђе, нити имати каквога врела прихода, нити he се имати онај приход, који држава мора да има. Ја разумем, да је ова одредба .створена према оном принципу, да рецимо мали тежак, мали поседпик, којп има екзистенз-минимум свога живота, кад наслеђује, да не плаћа пореза. То је добро и то ми прихваћамо. Али овдје ставља се један принцип, ако је наследник суделовао у стварању наслеђа, да онда уошпте држава не може имати обилнр учешћа у том наслеђу. To je, господо, једна велика погрешка. Дакле, један индустријалац, један милијонар, којему je његов син помагао зарађивати, тај. индуствијалац, тај милијонар, кад умре, иа гвегово наслеђе не he се моћи ударити 'један порез, да држава буде имала обилно учешћа. Тако исто у случају u код једног велиќог трговда. Ретко he бити случај, да нетко умре, да не остави иза себе сина, или којега другога рођака или некога, који је помагао зарађивати у иметку, na he се ретко догодитп, да наследник није овлаштеник имања. Вазда је баштиник у 80 по сто такав један, који је рођак илдг који је-сарађивао код имаља и то може доказати. С овом одредбом, Ви, господо, нисте помогли никоме, него сте само руиниралн још тај извор пореза. Замјеравам још овде и другу ствар и то што овде нема говора о прогресивном порезу. Овдје се установљују два начела. Најприје се мора узети у обзир питање, да ли је наоледник судјеловао у том наслеђу. Кад се кодифицира таква одредба и кад се само два начела стављају, онда будући законодавац не може да се влада по другим начелима, која нису наведена. Зато се морају навести сва начела, која су потребна, да се створи један праведни закон о порезу за наслеђа, а где је говор о висини вредности наслеђа a вредност наслеђа игра увек најважнију улогу ту се мора установити начело прогресивности тј. начело, где се моna узети у обзир питање, да ли je наследник такођер богат човјек ида ли он има своју какву велику имовину. Стога разлога ја замеравам овоме ставу и молим, да господа у интересу државе ствар промвсле n да ову одредбу преиначе на начин, да сама држава не- буде имала штете, јер овако како стоји je немогуће ca фискалних државних разлога, и содијално економског погледа да узаконите . ову одредбу, која he вам нанијети силну штету. Председник др, Момчило Нинчић: Реч има г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Овим се чланом уводи обавезна пореза на наслеђе и факултативна пореза на наслеђе. Факултагивна потире обавезну порезх. Она прва рестрикција то чини на тај начин, што је апсолутно немогуће утврђивати и то баш код великих наслеђа, где је и у колико наследник уче-

ствовао у стицању тога добра, а ова друга у томе смислу, што се овде говорећи о степену сродства, оставља да у ствари наследници, јер се пије казаЈГо који степен наслеђује могу однети тај део, који би припадао држави. Могу однети чак наследници из даљних степена сродства. Међутим, ако се хоће увести принцип, да у наслеђу учествује држава обилно, како се овдеЗкаже, онда ова два ограничења апсолутно не могу уз тај принцип допустити. И један и други тај приндип не може бити постигнут. Стога ми сматрамо, да се треба зауставити само на овоме првоме делу, само примити принцип изузети ситнога' сопственика, који обрађују сами земљу, a код већих имања и добара без икакова ограничења увести и одржати овај принцип. Само на тај начин моћиће се принцип о учешћу државе на наследство са папира пренети и на стварJIOCT.. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Госар. Посланец др. Андреј Госар: Господје! ТТред всем морам к члену 16., ки говори о давку на наследствр (дедшчино), припомиити, да се ми зди доставек: »на чијем стицању наследник. није суделовао,« непотребен. Кајти то је же веч али мањ вкључено в беседах:' »водећи рачуна о стаљу сродства«- кер вавадно ближји сородники итак соделујејо при придобивању иметја. Зато се ми зди та долочба непотребна брез озира на друге тежкоче. ки би настале вслед тега. В осталем морам припомнити, да со тгредлоги, ки јих стави наш клуб, взети из пополнома изделанега, довршенега система. Зато се зди, да марсикатера ствар не спада в оквир тех долочб, ки со тако присиљено ин бољ случајно знесене скупај. Тако предвсем . наша. захтева, да се при давку на дедшчине впоштева дедичево иметје. Мислиѕг, да тега ни нити треба посебе утемељевати, кер је чисто јасно, да морамо, че хочемо кдај дос-счи всај приближно иравично уредитев социално-економских размер, онемогочити тисто купичеае преможења, ки ни в шкаки звези апи па всај не в непосредни кавзални звези з делом. Че не впоштевамо дедичевета иметја при обдавчењу дедшчлне, потем je с тем омогочено, да подедује кдо од двех, трех богатих сородтпгков великанско иметје, за катеро се ни нич трудил. На та начин ми омогочимо ин поспешујемо баш тисто ствар, тгооти катепи се боримо инки јо хочемо одлравити. Зато бн јаз заложелел, да гослодје гласујејо всај за та тгредлог, нај се впоштева ггри обдаРчењу дедшчнне дедвчево преможење. Додати морам ше тгар припомб к осталима лвема предлогама, ки јих је ставил товариш др. Шимрак. Предвсем нај се обдавчи рента из капитала ни земљишча ин шеле потем, че је потребно туди доходек од дела. В тем је изражен еден од нових привдипов, ки јих дослеј в наши законодаји нисмо познали. Енкрат сем же ту опозорил, да в наши законодаји ни разлике мед својине ин делавно мочјо. Наш сплошки државни законпк мече все в ен кош, обравнава все по нстих принципих. ТТрав тако се туди в нашем давчнем систему дослеј нп делала разлика мед доходки из дела ин дохолки. ки со фундирани в иметју. Тода чисто јасно је, да је први предпогој за уредитев содиално-економских размер, да се в први врсти обдавчи доходек, за катерега се ластнику ни треба трудити. Обре-