Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

120

Стенографске белешке

под Римску културу ii под римску власт, само је тзв. Провинција Праевалис потпала под Цариград, под Бизант. Дакле год. 395. била је судбоносна за све нас јужне Словјене. Касније,' кад су Оловјени дошли у ове наше земље, потпали су под две културе и то под бизантску источну и под западну, римску. Ту су се развијале различне културе и различни политички и економски живот. Год. 395. је најжалоснији догађај у историји нашег народа на југу. Од тада га је стално израблЅивао исток и запад у своје отимачке, империјалистичке, и у капиталистичке сврхе. Прва двојица, који су хтели да проведу културно јединство међу балканским Словјенима, били су браћа из Солуна Ћирил и Методије. Они нису имали само идеју културну, нису имали само идеју верску, него су уједно имали велику идеју политичку. Ћирил u Методије нису могли да успу у читавом свом настојању, нису могли успети ради носебних политичких прилика и ради тога, јер је оизантинизам и латинизам победио југословенство, победио југословенску слогу на Балканском Полу■ острву. Касније су се појавила три кнеза словЈенска на Балкану, који су хтели да проведу ово политичко јединство. Са Хрватске стране то је био краљ Томислав. Томиславу је била мисао: велика држава од Белака, па све доле до Цариграда. Ма да је разбио бугарског кнеза, ипак. није успио да изврши своје дело. Са српске стране је много касније дошао Душан Силни, који је ту. исту идеју хтио да проведе. Пре њега је био Симеун Велики бугарски који је политичко јединство јужних Оловјена хтио да проведе. И један и други и трећи од ових кнезова нису успели, а нису успели, просто ради тога, јер су латинска култура и византијска култура раставиле племена међу собом. Југословјенска идеја уједињавана развијала се даље у ослободилачким ратовима против превласти Турака, Мадара и Немаца. ,3а време Турака налазимо Пијемонт у нашој народној борби, а тај Пијемонт јесте Загреб и околица Загреба. Тај Пијемонат се звао пуних 300 година реликвиае реликвларум регни Кроатиае. У томе периоду водила се најогорченија борба против Турака на Балканском полуотоку. Истина, може се pehu, да су ту главно водство имали аустријски али је истина, да је наш народ био онај, крји је крвцу лио. У овоме Пијемонту родила се идеја Штросмајеровог у томе Пијемонту родвла се идеја Гајева Илирства: у љему су се јавиле оне велике идеје, које су хтеле да под једиим именом, да под једном културом уједине слрвјенске народе на Балкану у једну народну државу. (Др. Жарко Миладиновнћ: Под Аустријом). Господине, на то би се дало врло лепо одговбрити. Ви знате, да су Обреновићи и Караџорђевићи у својој борби исто тако прелазили преко у Земун и да су на сваки начин хтели да израбе борбу Аустро-Угарске против Турака у своју корист. Вама је Гај аустријанац, вама је Штросмајер Аустријанац, Вама су брате, сви Аусријанци! Њему је илирска идеја аустријанштипа, н>ему је Штросмајерова идеја, аустријанштина, све је њему аустријанштина, а њима само Аустријанци нису бан Томљеновић и подбан Бошљак! Господо, ја морам да реагирам. Ја сам нагласио велику идеју Штросмајеровог југословенства, ја сам нагласио велику идеју Гајевог илирства и у радикалној странци, која се борила за натпе народно

јединство и која је створила други Пијемонт, о коме hy говорити, налази се тај човек, који сада вели, да је Штросмајерова идеја била аустријанство, да је Гајева идеја била аустријанштина, а Ви знате, колико је Аустрија прогањала ове људе, што је Аустрија радила са Гајем и колико је крви пало у Загребу од аустријских бајонета ради овог великог покрета. Ја не Ну .казати, да је ово игноранција, ово је злоба и ja против таквог начина извраћања наше повести морам најенергичније просведовати. Да би се наш словјенски народ ослободио од аустријског јарма створио се касније нови Пијемонт, а тај је Пијемонт био наша Шумадија. Било би излишно, кад бих ја говорио о заслугама тога Пијемонта од почетка његова стварања, од Милоша Veликога, па све до године 1918. иакбн продора Солунског фронта. Било би излишно говорити о заслугама тога Пијемонта зато, што се то зна у читавом свету, ш-то се у читавом свету слави. Сваки знаде, да је овде била задња и одлучна борба за наше народно уједињење и нашу слободу против свију оних, који су нас притискивали. Господо, кадо овој ствари говоримо, онда се истиче јеДно питање: да ли се читава прошлост даде наједанпут прескочити, да ли се све оно, што је створено на нашемСловенском југу од 395. године, па до данашљих дана, даде ггрећи у 24 сата, да ли се цели наш народни живот даде сврстати у једном ■вашем параграфу, који сте начинили у 8- сати у овој соби? Је ли могуће, да ви ставите читави наш народни живот у целу ову еволудију и у неколико сувих речи? Проведено је политичко јединство, а није проведено културно јединство, није проведено економско-социјално јединство и није проведено све оно, што стоји са овим у вези. То је једна реалност, то је једна чињеница, са којом сваки политичар мора да рачуна. Ја се чудим, господо моја, да ви са овом чиљеницом нисте рачунали, кад сте пре неколико дана и те како с њоме овде рачунали, када смо говорили о имену те државе. Ми смо са своје стране лредлагали, да би се наше народно јединство, наша народна слога, морала понајпре истакнути у имену државе. Место да буде. држава Срба. Хрвата и Словепаца, место да наглашујемо повјесли раздор, који нас је прлтискивао од почетка до данас,. дајмо бар једно име овој држави, па Кемо онда мало по мало водити реалну политику, док се постепено не проведе културно јединство и све .што je потребно, да се до тога јединства дође;. дсж се не догоди то, да се збиља може мирном еволуцијом пр.е,ћи преко свих историјских традиција и све повести ii свега онота, што нас је растављало кроз векове. Ви сте бнли против Југославије, па сте изгласали троимени народ. Браћо моја и господо, ја вам овде говорим искрено u велим, да ово што ћу сада говорити, не бих казао у пленуму Конституанте, али мислим, да је то овде потребно искрено казати. Ви сте били против »Југославије«, јер не признајете три племена, него признајете три народа. Ви сте се бојали овог једног имена Југославије, јер у души вашој aja ћу вас сада назвати са оним именом, којим вае је назвао др. Душан Поповић у задњим седницама Привременога' Народнога Представништва јер у души вашој још нпје дозрела идеја једнога народа у три племена. (Др. Лаза Марковић: Значи, да има нелогике ).