Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVI. седница 21. марта 1921. године

121

Ја, г. докторе, ваше аргументе не разумем. То je знате као оно: с неба na у ребра. Мораћу ићи на Ваш један час, из историје,- да ми посебно предајете о томе. (Дивац упада у реч). Молим вас г. Дивац што сте рекли? (Др. Шећеров: Каже, да сте ви патосни). Кад год се каже, да је неко, опростите г. др. Шећерове, да је неко издао своју темељну политичку мисао, као што је издала демократска странка своју темељну мисао југослРвенства, онда дозволите, да један сепаратиста по овим упадицама може мало и патоса показати. У Паризу на преФектуру дође Хрват и префектура паришка не признаје Хрвате. Каже у Југославији нема Хрвата, ту су само Срби и прима га у свој списак само као Србина. (Добацивање: Не знај.у добро географију). Наши се људи питају: зашто је дато име: држава Орба, Хрвата и Оловенаца? n одговарају: је зато да се у времену може доћи до једне кратице, тако да се она друга два имена изоставе само да би овај назив државе био краћи n једноставнији. Господо, један од одличних српрких политичара, Јово Бањанин каже на једном месту у »Слободној Трибуни« г. председник he ми дозволити, да дотичнп став прочитам, као што ми je обећао да he продужити дискусију да овде и своје мишљење ‘означим. Председник др. Момчило Нинчић: Ви имате још само 8 минута да говорпте. Др. Јанко Шимрак: Добро, само ви’ стегните на 8 и.lO минута. Јово Бањанин каже (чита): »Међу Србима је данас племескп шовинизам постига© велике димензије. И кад се хоће да се ово зло лијечи код Хрвата, оно се мора једнако Љјечити 'и код Срба. Свијест да је ово Југославија, да ово заиста држава Срба, Хрвата п Словенаца, мора се ширити у та три племена, и личији шовинизам нема права да се развија, а камо ли да влада овом државом. За то онај ко седи у друштву са Сршкићима, Миладиновићима. Опалајковићима и сличним елементима, нема права да се морално п патриотски као Југословен огорчава против Радићеваца д Франковаца. »Ријеч« је 13. јануара пишући о политици демократске странке рекла: »У што не he дати дирати, то је интерес нашега једнога. југославенскога народа, n наше једне, југославенске државе«. Међутим je недавно влада Николе Пашића, у Kojoj седе и демократе, ставила кабинетско питање против Југославије. II демократе и даље весело раде на стварању Југославије, увјерени да je то могуће једино под водством Николе Папшћа, творда чувене формуле о »троименом српском народу«. Српски племенски шовинизам огледа се необично живо у Београдској штампи. И у хрватској штампи налази се много трагова мржње, заслијепљености и подметања против С-рба. Али ипак у њој нема бар толико ружних погрда као што их у.београдској штампи има против Хрвата. Има свакако часних изнимака, али не много. »Балкан« пише ових дана о Хрватима као о отрову наше државе. »Београдски Дневник« писао је недавно да треба тучи свакога Хрвата, док не викне: не hy бана! »Аустријско робље« већ ,је обичан епитет. 0 Загребу се писало као о неком проституисаном гнијезду, као о аустријској клоаки. II лист који мисли да ииа право да се зове »Југословенски Пијемонт« надмеће се с другима у оваким простотама. Велика већина београдске штампе задахнута је мржњом против Хрвата«.

Господо, тако пише о вашој политици, према којој нисте хтели прихватити нити име Југославија Јово Баљанин, један одлични наш политичар, који је задојен југословенском идејом. Тако пише он о вама, који нисте хтели прихватити нити име Југославија, а хтели бисте, као што сам нагласио, да у неколико сати прескочите све оно, што је кроз векове и векове историја створила. Хоћете да заборавите све традиције историје и сваку реалност. Ви сте мислили, да hy говорити о вери и верском моменту. Што сам нагласио о Ћирилу и Методију, то је за нас било доста. Начело је наше: Брат је мио, ма које вере био. Толеранција верска у Југославији је основа нашег државног мира и поредка. Ипак уза свето код поделе покрајина, код поделе ваших области, итрала је код једне области вера главну улогу. У Хрватској наиме xohe да се организира нека народна црква, дакако у томе помаже прилично организирање Министарство Просвете. Незнам да ли ту има удела и г. мин. Прибићевић или његови начелници. Они су код одређивања области у Хрватској већали о томе, далн да постане главно место области Вараждин ,или Копривница, и онда су се оцлучили за Копривницу као једно средиште народне цркве у Југославији. Није то моје мишљење само. То је изнио професор на загребачком! свеучилишту Лукас. (Др Јован Радонић: Ja сам вам казао да то није тачно). Ви ћете моћи о томе дати свој одговор, г. Радонићу. 0 томе се миого писало, и нама би драго било, да би Ви, г. Радонићу, у томе били конпетентнији. Ја сам, господо моја, казао, да вера и верски моменат, што се твче нашег народног јединства, несме играти никакву политичку улогу. Али са становите стране играла је вера улогу, и ја сам задљи пут просведовао, што Преосвећени наш Епископ Нишки на државни рачуд води прозелитски политику у Чешкој. Ја сам извештен, да је Преосвештени Епископ у име прозелитске пропаганде добио 100.000 динара из државне касе. Председник др. Момчило Нинчић: Ja Вас молим, да говорите о члану, који је на дневном реду. Др. Јанко Шимрак: Ја говорим г. председниче, о верском моменту, који је врло важан, што се тиче државног уређења. (Ѓласовн: Изнесите факта). Ја hy вам донети документа, г. др. Марковићу, и ставићу о томе интерпелацију, no којој имаће дотични Министар да ствар изтражи. Господо, с покрајинама које сам набројао, развијао се посебан социјално-економски живот. То не може нико порицати. И сад,- кад се свето међузобом помеша у један централистички лонац, онда ћ'е из тога изаћи јело, које не може ни пас да поједе. Уз посебне социјално-економске прилике ја опет овде понављам и поново наглашавам имамо n посебно законодавство. Кад се почне цепати, ја вас питам, пре него што проведемо унификацију закона, пре нево што проведемо унификацнју административних закона, на какав начин ћете моћи управљати из једнога центрума државом? Међутим казао сам, да ћемо ми о овом опширно говорити, a ja ћу још нешто само казати na hy брзо свршити на радост г. Председника. Након француске револуције, која је донела политичку слободу, тврдила је буржоазија да слобода мора бити тако широка да није дозвољено ни’г’-ме '«■«ттттттв удпуживати се и тстали су људи противу Јгдружења радника и сељака, јер да то крни 16