Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

122

Отекографске белешке

слободу појединих индивидуа. Капита-листи и богата буржоазија је затворила очи пред реакцијом, која се јављала код сељака и радника ради њихова насиља. Исто тако је, што се тиче ове ствари овде. Ko ohe да води реалну политику, мора да призна, да су у нашој држави три племена. Једно српско, друго хрватско a треће словенско, и да су се |на развијала у посебним приликама и да се те посебне прилике морају и данас респектовати. Народком еволуцијом доћи ћемо до тога, да се традиције не he требати респектовати. 0 томе ће сам народ да одлучи, а не ви овде једним параграфом. Народни се живот не да параграфисати у ово неколико ставака. Он je широк и он рачуна са реалношћу. Он је у себи конзервативан. Кад Товоримо овдје о племенској политици, о којој морамо на жалост говорити, онда треба да пазимо увијек, да једно племе не добије превласт над друга два племена. Ја отвореио кажем, да је само по себи разумљиво, да онај, који има више споообности u развија јачу физичку и психичку силу, да he он имати неку превласт по самој природи. По нашој политици ова природна еволуција, провести he се тако„ да he се убрзо развити хегемонија и престиж једнога племена, на штету осталих племена и онда he се јавити реакција у осталим племенима. Ја не бих желео да залазим далеко у историју u да проричем будућност. Редите отворено, колику је реакцију створила код нашег народа. досадања централистичка политика. Она је створила долику реакцију, да je Радић могао сабрати око себе 50 народних заступника да данас овдје готово нема представника Хрватске и Олавоније, за које је већина хрватсќог народа гласала. Та је политика и уродила и тим плодом, да 90 по сто Словенаца оштро просвједује против ваше политике. (Чује се: То није тачно). Она иде бистро и јасно за једном врстом древласти једнога племена над другим. Ви heте казати ѓосподо, да ви то не ћете, али ја вам могу pehu, да може бити већина то неће, али ви не ћете моћи запријечити тога. Самим догађајима, историјом и реалношћу живота, то he се догодити. To he се само по себи изродити и мени би било врло жао, да буде то као Југославену и као човјеку, који је потекао из странке, која је у изборима пострадала јер води праву народну политику, као што је настрадао и Народни Клуб, јер је водио државну политику. То се има пришсати централистичкој политици г. Прибићевића и његових другова. Ми Хрвати и Словенци. морамо pehu, да оваква политика изазива незадовољство у хрватским ii словеначким масама, да ова политика иде на то, да се хрватско и словеначко -племе поддожи српској хегемонији. Председник др. Момчило Нинчић: Ja вас молим, господине посланиче, да завршите свој говор, јер је прошло више од пола часа. Др. Јанко Шимрак: Ja ћу одмах,завршити тосподине председниче. Господо моја, немојте мислити, да хрватско и словеначко племе није за словјенску идеју, али Bane хрватско и словеначко племе је одријешито противу овакве политике. Ви Србијанци,- одавде који сте знали, шта je борба,, u који сте створили јак шумадијски Пијемонт, немојте се повађати за политиком г. Светозара Прибићевића и његових другова, јер та политика значи провокацију Хрвата и Словенаца. Ви знате, господо, кад се води политика провоцирања,

кад се води политика угњетавања, да то није добро. Немојте ви, господо Р из Србије насјести у овим стварима, јер би се могло догодити, да ћете се Kajam и зато ja свраћам вашу пажњу нд то, кад говорим не као странчар, него као човек, који љуби ову.државу, који je вазда од рођеља волио Југославенство ii вазда тежио за нашим народним јединством. Ја сам казао, да морам бити искрен и дозволите ми, да само јогп укратко нешто напоменем. Ми нећемо ваше централистичке политике и ваше диобе, јер је.она једнака са хегемонијом. Бисмарк је казао 1868. године: »Међу народима, као и у природи, има мушких и женских. Немци су мушка paca, Олавени женска; неспособни да што створе, да што продуцирају«. Опалајковић, представник српске радикалне странке, у Сарајеву у Босни 1921. године казао је ово: »Природа и борбе створиле су од Срба једну вишу расу са позитивилм менталитетом. Аустрија је створила ниже расе са негативним менталитетом, који је навикао да мрзи и руши државу«. Ето, птто су казала два канцелара с том разликом, што je један жељезни, а други, чини ми се, мало дрвени. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, да говорите о ствари, која је на дпевном реду. Господин Јован Бањанин одличан Србин и политичар каже ово: »Међу Србима је данас племенски шовинизам постигнуо велике димензије. И кад се хоће, да се ово зло лијечи, код Хрвата, оно се мора једнако лијечити и код Срба. Свијест, да је ово Југославија, да је ово заиста држава Орба, Хрвата ii Словенаца, мо.ра се ширити ута три племена, .и ничи.ји шовинизам нема права, да се развија, а камо ли да влада овом државом. Зато онај, ко сједи у друштву са Сршкићима, Миладиновићима, Спалајковпћима и сличним елементима, нема тграва да. се морално и патриотски као Јутославен огорчава против Радићеваца и Франковаца. Орпски племенски шовинизам огледа се необично живо у београдској штампи. И у хрватској штампи налази се много трагова мржње, засљепљености и подметаља протлв Срба. Али ипак у љој бар нема толнко ружних погрда, као што их у београдској штампи има тгротив Хрвата«. (Др. Славко Шећеров: To je лаж. Ko je Бањанин). У осталом, то ,ја не говорим, него Јово Бањанин, Зато сам ja n донио да вам ово прочитам. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас. господине посланиче, да говорите о предмету, који је у дискусији. Др. Јанко Шимрак: 0 чему другом могу да говорим, кад хоћу да докажем, да централизам значи хегемонију једнога племена? Ако ми.ви дозволите, ja hy говорити, a ако не ћете, одузмите ми ријеч. »Има свакако часних изплмака, али не много. »Балкан« пише ових дана -о Хрватима као о отрову наше државе. »Београдски дневнпк« писао је недавно, да треба тући сваког Хрвата, док не викне: Не Kv бана! »Аустријско робље« већ је обичан еттптет. 0 Загребу се писало као о проституисаном гнијезду, као о аустрпјској клоаки. II лист. који мисли,, да има право. да се зове.»Југослрвенски Ппјемонт«, надмеће се с другима у оваквим простотама. Велика већпна београдске штампе задахнута је мржњом против Хрвата«,