Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVI. седнлца 21. марта 1921. године

125

нацртом Устава и у главним одредбама његовим није одговорила очекивању највећег дела нашег пучанства. Господо, ми имамо данас државу уређену у покрајине. Покрајине су нешто, што опстоји и сада овај нацрт Устава xohe да руши оио, што опстоји, он he да руши оно, што је било ипак како тако кроз векове добро. Кад се разговарало о самоуправама или покрајинама и кад се пазило на савремене државе Швајцарску, Енглеску и Немачку, онда сте нам вазда излазили са примером Францу.ске, али морам вам рећи, да баш у Француској се oceha велика потешкоћа ради тога, што је Француска централистички уређена држава и назадњих дана председник Републике држао је говор у Лио'ну, који је био за децентрализацију баш оно што ми тражимо. И Француска Влада има неколико месеци, је изјавила, да he мзнети једну финансијску основу баш у погледу те децентрализације. У тој законској основи no ономе, што знамо, се предвиђа једна широка реформа администрације. Ту he се конструиратп двадесетак такозваних регион де администрацион управних подручја. Двадесет управних подручја у Француској, то значи, да he свако такво подручје имати око 2,000.000 становника, а ви овде највшпе предвиђате 700.000. Па би човек пптао, да ли he и овај начин кодификације бити нешто што не одговара барем правном законодавству, јер пучаиствр сваких 10 година расте па не можете тако на пифре мернтп пучанство и стварати тако прецизне цифре. Француска дакле предвиђа, да he ове регионарне управе или ове регионарне области имати jeдан део атрибуције централне Управе и такође један део оних атрибуција, што данас имају департманк Нсто тако овај законски нацрт у Француској предвиђа једно такозвано регионарно веће, т. ј. једну обласну скушптину, предвиђа што се тиче финансијске стране, да he сама држава уступити од свих грана порезе тим областима да могу вршити своју делатност. II речи, којима се прати таква основа, те су речи нашн најбољи заговори баш управо за наш захтев аутономије. Ту се добро разлаже сврха те нове реформе. У Француској је баш изричдр. речено, да се разтеретп централна управа, а молим Вас го'сподо, како су се данас овде код наше централне .управе послови нагомилали н какав је Данас хаос, ,т.о ви знате сви, јер није могуће, да и један од вас не зна. само ак.о је негде био и само ако је негде .нешто’ тражио. И данас је' тако уз свето, што постоје поједине локрајинске управе,. које данас врше велики део посала. Кад и ове покрајинске управе буду престале и оним часом, кад ово будете провели и ставили ово у дело, рекао сам, настаће такав хаос,. који значи банкротство целе државне управе. Ви са оваком поделом земаља и са оваком организацијом управе онемогућавате поделу рада. Подела рада, управног рада, та вам је лотпуно ис'кључела, a друго што je такође више искључено, то је сарадња великлх слојева народнлх у Скупштини, ГоспоДо, ова се налта Народна Скулштина 'састоји од 400 посланлка, и као таква. овде не може да врлш оло, што he моћи да врши једна покрајинска Скулштила. Али тпм локрајинским скулштилама треба датл један делокруг, да народ може да. развија ту своје енергије и иницијатлве и мора му се дати- такође средстава да те илицијативе л енерглје оствари. Господо, кад сам говорио о аутономијама, опазио сам, да јета реч једна врста .страШила. Јесте,

господо, аутономија je значила сувереност збиља у смислу старо-грчког државног права, али одатле су прошле скоро 2000 година и данашљег дана та аутономија добила је сасвим друго значење и сасвим- други смисао. Данас немате у теорији и пракси човека, којл he вам тврдитл, да аутоломија значи сувереност, да аутономија значи државу у држави. To je баш оно што ми не ћемо, јер ми прлзнајемо, да државна власт не може бити него једна._ Шта је аутономија у данашњем модерном смислу? Аутоломпја не значи ништа друго лего оно овлалЉеље, које суверена државна власт даје једноме фактору, да може деловати у праводавном смислу. Па јели то велико чудо? Ви сте већ у Уставу ставили једну аутономију, a знате где? У одељку лтто се тиче судства. У томе одељку ви сте казали, да је судство иезависно, дали сте му атрибуцлју, да је судство у границама закона управо суверело тако, да је оно што судовп утврде, закон за дотичну стралку. Зашто je то могуће? Судство и суђење je једна грана управе, о томе нема двојбе. Сада ако је аутономија добра што се тиче судства и суђења, зашто та аутономија не може да буде добра л онда, кад се ради о управл са другим народним добрлма и кад се ради о управи у другим гранама n другоме смислу. Дакле лије то, да се зазире баш од аутономије само зато, што би могле да буду штетне по државу, него наш народ мора да закључи, да ту има сасвим других разлога, када се зазире од нашег становишта и поделе земље у пбјединпм покрајллама. Рекло се, да се стварају сепаратпстлчке тежље. Али мислите ли, ако би те сепаратистичке тежње опстојале, мислите ли, да тиме што сте раскомадали државу, да сте тиме те сепаратистлчке телденције ослабили или сте их уопште дигли са дневнога реда? Не, него сте rope урадили. Јер да сте оставили покрајлне, свуда има разних странака »за« и »протлв« једноме начелу људи би водлли интелектуалну борбу и држава би била сасвлм спгурна и није се бојати ничега. Господо, већ смо истакли, да ово наше тражење аутономлје лочива на дубоком уверељу, да је само на тај начлн могуће, да се са овом државом добро управља и да je само на тај начин могуће, да наша држава дође и до угледа л до моћи и до благостаља онако, како јој ми желимо. Истинито је једно начело, господо, да се лраво развија из потреба л прилика живљеља народа. Резултанта тих потреба и тих прилика живљења народа морају бити вазда закони, јер једно законодавство, које не води рачуна о тим потребама и приликама, то he законодавство вазда бити на кривоме путу и вазда he грешити. И кад створимо овакав Устав са оваким областима, са оваком раскомаданом земљом, Скупштина би најбоље доказала да не водп рачуна о разним потребама и прнликама појединих земаља. Принцил аутономије, принцип самоуправе постоји у правном осећају нашега народа, али то се не he да поштује и да уважава и онда разуме се, да иоследице тога морају бити штетне по саму државу. Што се тиче споредних тенденција у тим ау■тономијама, рекао сам, да их не може да буде. Француска, која је највише љубоморна што се тиче свога јединства и свога осећаја јединства, она се тога не боји, него баш тиме, што ствара децентрализовану управу, што ствара посебне управе, тиме је свесна, да промиче националну свест, национално јединство свога народа.