Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

12б

Стенографске белешке

Сад још што се тиче прелазних наређења. У тим прелазним наређељима стоји, да he за три године остати у снази ове покрајинске управе онако, како јесу сада, само да he министри имати право да одреде, које би ствари могле прећи у надлежност министара, тако од прилике чини ми се да гласи ова одредба. Ја бих хтео да учиним један упит на Министра за Конституанту, да ли те одредбе прелазних наређења одпадају или и даље опстоје или у опште како он представља себи, да могу опстојати ску-па ове одредбе из ових прелазних ,наређења, што нам се сада дају у руке, са лрелазним наређењима, која су предвиђена у првобитном нацрту прелазнлх наређења. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Млнпстар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Прелазна наређеља, која су упета код члана 62. не стоје у супротности са прелазним наређењима која су у посљедњој глави Устава. Ова прелазна наређења код члана 62. односе се само на области, док се прелазна наређеља ла завршетку Устава односе на члтаве покрајине. Покрајине, пошто лрестану, оне he један део своје властл пренети нацентралу a други he део бити пренесен на области. Томе је остављен рок од три године, односно четири године у коме то све лма да се изведе. Мислим, да ,је оволико довољно за објашљење. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Радонић. Др. Јован Радонић: Ja hy, гослодо, блти веома кратак. PehK hy неку ловодом говора г. др. Шимрака. Г. др. Шимрак начини-о је један дугачак увод лсторијски и с помоћу историје локушао да докаже, како смо ми Срби, Хрвати и Словенци кроз векове били одвојени, како смо билл три различита света, који се и сада не могу довољно да разумеју. Пре свега, мели је жао, да морам сада да устајем и коригујем г. Шимрака. Г. Шимрак ми је слмпатичан, при том врло добар говорник, сјајан говорник, али нажалост морам да кажем да г. др. Шлмрак лије свакада био тачан при навођељу лојединнх факата историјских. Пре свега гослодин Шлмрак почео је аб ово Ледае, почео је, наиме, од доба, о коме смо учили из школсклх књига, када је извршена лодела рлмске царевине на источну и западну, после Теодосија Великог. Ja hy .казати, да јета деоба извршена много раније, или боље да су лротивности између лсточног z западног света, лзмеђу јеленистичке и римске културе, биле од вајкада, од Августа и раније, али те противности добиле су ипак најоштрији вид у трећем веку, и ако тада де факто није извршена формална лодела, него je та подела дефенитивно лзврптена пред крај 4. века. Када је говор о тој подели, ваља истакнути, да је том поделом, тим границама између источног и заладног царства баш велики део налтих словеначких, хрватских и српских земаља лотлао под западно царство. Граница је ишла средином Илирика, негде од Драћа ла даље на Косово, па на Дулав према Београду. Горња Мезија, Праевалитана л Дарданија припале су источном, а Далмација (у рлмском широком смислу) и четири Паноније трлпале су западном царству. Међутим разлике у култури између Орлента и Окцидента, које је госп. др. Шимрак толпко истицао, нису се доцније у средљем веку толико осећале. Тада, када јета подела дефинитивно изврпхена између западног и источпог света a најме у IV. веку,

ми Срби, Хрвати и Оловенци нисмо ни били на Балканском лолуострву, јер смо овамо дошли тек лочетком седнома века. Истичем још једном: и да се разлике између источног и западног света нису толико осећале у првој половини средњег века. —. (Михајло Аврамовић: А насеља у Македонији? Она нису из седмог века него много ралија). То је стара теорија Дринова, која данас не вреди. Дачас постоји једна друга новија. Xohy овде да се обазрем на онај део у говору госп. Шимрака, у коме је споменуо историју и делање еловенских апостола Ћирила и Методија. Он je рекао, да су словенски апостоли, одлазећи на своју млсију, имади пред собом политички циљ а најме да уједине јужне Словене. Кад се тако говори значи пришивати словенским апостолима модерне идеје, које они нису лмали и које не одговарају правом стању ствари. У олште наши историци и хрватски и српски греше много, што своју историју и сувише идеализују, што средњевжовним људима дају модерне идеје и што с тога гледишта оцељују ЈБИХов рад. Др. Шимрак спомиње дарство Томислава. Ја мислим, да лрилично знам хрватску историју. Ја сам доста писао о Хрватима, али мени није познато, да су политичке идеје Томислава сезале на државу од Триглава до Тимока. Ја нисам никада нашао помена нити икаквих индикација, на основу којих би се могло утврдити такво мишљење. Ја кажем отворено, да Томислав таквих широких лланова није имао. Ово је исто толико нетачло као и тврдња већине наших историка, да је Немања хтео ујединити сва срлска племена, те створити једну јаку .националну државу. Ово значи идеје XlXвека' лриписивати људима X- и XII. века. Средњевековна држава била је сасвим нешто друго него што је данас. Она је имала примитиван задатак, да одбрани земљу од непријатеља споља, а тек доцније долази други моменат: одржање поретка унутра. Дакле и правна задаћа главне су дужности средњевековне државе. 0 каквом националном осећању, у данашњем смислу не може битл говора и ја мислим, да је врло незгодно п да није мудро преносити такве идеје у средљи век. Држава у средњем веку има приватноправнл карактер. Она je, може се рећи, својина владара, који су je слободно делили међу CBOj'e наследнике. Приписиватл средљевековној држави компликоване задатке модерне држ.аве сасвим је неупутно. Сем тога, господо, ja сам већ нстакао, да се у средљем веку противности између. истока и запада ниру толико осећале. Римокатолици су на двору наших Немањића исто тако радо гледани као и православни. Српски владари богато обдарују и католичке манастире и шаљу у лолитичким мисијама п католике. Те су протпвности појачане и поентиране тек у XIX- веку. Ви знате, господо, да се политички центар Хрватске полако помакао са запада на исток у Олавонију. Код тога померања меља се дојакошња етнографска физиономија Хрватске и Олавоније. Услед притиска Турака многи елементи српскн са југа и југо-истока дошли су на север и северо-запад и насганилч се у данашњој Словенији, Хрватској и Олавонији. Ја ћу истаћп, да се између српскога елемента и хрватскога пука тада нпсу осећале никакве знатне разлике и да су једни и другп подједнако патили од друге туђпнске власти и од обести хрватске властеле. Ja ћу споменути, да има доста споменкка, Koju кажу, да смо ми и Хрвати браћа и ако нас вере деле. Ja hy само поменути лшс,мо провинцпјала