Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

128

Стенографске белешке

Тода зашчита матер ин отрок се не да извести в централистично урејени држави. Држава мора у тем делу лрптегнити застопнике крајевних одганизациј, ки имајо исти намен, застопнике разних друштев итд. Држава мора тореј все то дело поверити крајевлим областим, -че хоче вршити својо налого, па нај се те крајевне области именујејо самоуправе али како другаче. .Дејство бо лач то, да бо морала држава пренести свој делокруг в велики мери на локалне факторје. Исто веља гледе економскега живљења. Туди ту мора држава, че хоче бити кос своји налоги, ловерити велик дел својих послов локалним областим, самоуправним органом. Че држава тега не сгори, је все љено дело веч али мањ празно; њен апарат бо зело драг, не бо па досегел тистега успеха, ки ои га морал досечи инки би га лахко досегел. Зато је моје мнење: че бодете хотели рее извршити програм, ки сте си га зачртали в устави, босте морали пренести велик дел все државних функциј на локалне области. С тем па лридем до друге важнс ствари. Туди в BanieM начрту уставе стоји: »Подела на области врши се законом према природним, социалним и економсклм приликама«. С тем се ни пополнома стрињамо. Кајти ту застопа Ваш начрт начело, да морајо бити локалле еноте, па нај се именуЈејо самоуправе али какорколи, тако сестављене, какор то затхева географска лега, какор то захтевајо културне, социалне ин господарске размере в дотичнем оземљу. Че је па тему тако, потем јаз не увидим, закај би ми морали делити ин тргати покрајкне, ки со не само по природи ин по социалних ин економских размерах енотне, ампак енотне туди полег тега ше згодовинско. Ту Ви наспротујете само својему ластнему начрту уставе. Кајти ви правите на ени страни: области нај се долочајо по природлих, по социалних ин економских размерах, на лруги страни па тргате таке наравне еноте с својо максимално мејо да двадела. Јаз не поударјам ту хисторичних размер кот таких, чеш да со саме по себи важне. Пато не полагам прав нобене важности. Пач па морам поударјати, да из хисторичиега размерја настанејо туди социалне, културне ин економске размере; те размере па захтевајо, да имајо те посамезне покрајине, ки творијо засе еноте, туди енотно управо. Тода сто максимално мејо, ки сте јо долочили, делате баш наИроти тистему принцилу, ки сте га. сами поставили. Какор хитро Ви захтевате, да посамезне самоуправне единлце не смејо имети над 700.000 пребивалцев, завржете свој принцип, се оддаљлте о.д правега појмовања државних должности ин разделите државо члсто математично, не па по природних, културних, социалних ин економских видкких. Опозорити морам даље на дејство, да со налоге државе, какор јо ми данес разумемо, хоте али нехоте различне ло различних покрајинах, различне ло природних, економских, социалних ин културних размерах дотичне покрајине. Налоге државе со в Србији другачне него в Словенији али некатерих делих Хрватске. То је чисто наравно. Че ми стојимо ла сталишчу, да мора држава водити социално политико, да мора водлти економско политико, потем је немогоче, да би се то вршило в цели држави енако. Социалла политика, ки бо рецимо за Мадедонијо чисто примерна, бо в Словенији пополнома одвеч, кер је ту не само то же извршено, ампак же велико веч ин чакајо државо чисто нове налоге, ки јих там доли држава моребити ше 50 лет не бо име-

ла. Че се држава централистично уреди, бо нујна . последица тега, да бо држава вршила в лолнем обсегу својо налого само в тистих покрајинах, ки со најбољ заостале. Всака покрајина па, ки је по својем културнем, социалнем ин господарскем развоју пред другим покрајинами, бо нујно трпела, кер држава кот централистично урејена енота, не бо могла својих функциј вршити. Опозорити морам даље на толе: из тега начела, да има држава по различлих покрајинах, по различних културно, социално ин господарско енотних оземљих различне налоге, различне функције, из тега извира ин следи туди, да морајо дотичне покрајине вслед вечјих користи, ки јих имајо од државе, туди веч приспевати за државне потребшчине. То је чисто оправичен прлнцип. Че се уведејо в некатерих покрајинах социално-политичне направе в такем обсету, какор то захтева најмодернејша држава, је јасно, да морајо пребивалци дотичне покрајине толико веч приспевати в државне намене. Седај па настаје впрашање: како се бо тав разделитев државних дохотков извршила? То, да некатере покрајине веч давков плачајо, се да извршити. Тода кдо бо контролирал, да бодејо пришли ти денарји зопет назај в тисте покрајине, из катерих со били ИЗЛIЛИ?! По мојем мнењу је то пололттома изкључено. Па туди, че би било то фактично могоче да би тисти денар из покрајин, ки со в културнем, социалнем ин господарскем озиру спредај, да би та денар, ки је брез потребе пришел в централо, пришел зопеј назај в дотичне покрајине, гудн в тем случају обстоја ше ведно велика неварност, да бодо људје оправичено али неоправичено сумили, да не приде довољ денарја назај в њихове покрајине. Че па уредитев тех ствари прелустите посамезллм културно, социално ин господарско енотним покра'јинам, одпадне веста вир раздоров ин предиров. На то сем хотел олозорити господе вофјанце •заради тега, кер се ми зди в интересо скупности ин в интересу покрајин зело важно, да се баш та момент впоштева. Разделлтев, какор јо Ви замишљате в ввојем начрту, је чисто математлчна, се не озлра на природне, социалне, економске ин културне размере в држави ин је в директнем наспротју лн пополнома контрерна налогам, ки си јих стави наша држава в начрту уставе, какор сте га ви епрејели. Че би била држава чисто полнтнчен фактор ии нич друзега, би јаз Ваше разделитев разумел. Какор хитро па спрејметев уставо социалне ин I'копомске одредбе, какор хитро се поставите на сталишче. да има држава налого, вршити социалне ин економске должности, потем па морате дати туди по• самезним. социално ин економско енотним покрајинам приложност, да извршујејо саме те налоге в ластнем делокрогу. Господ др. Дулибић je повдарил, да превладује седај на Францоскем тенденца, да се управа децентрализира ин да се да посамезним вечјим крајевним енотам чим веч самоуправе: знак. да је туди Франција по војскп прешла од старега либералнега појмовања државе к модернему појмовању, ки налага држави социалне ин економске налоге, знак, да увидијо Фраицози, да централистично урејена држава тем налогам не море бити кос. Че погледамо Англеже, ки со од некдај најбољ практични инки со то ствар најбоље разумелл, видите, да Англеж.и централистичне уредбе сплох нисо имели, кер со чутили пнстинктивно али по својем приројенем практичнем змпслу, да море држава