Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

127

Франа Ивановића упућено 1746. «л а |оич|l!и рима, а штампано у познатом на, Верске и културне разлике нису сдл£<o ћале толико ни у XVIII. веку. Што се тлче хрватске властеле, о.ча је васпитана била у другом духу. Она је говорила лапшски и осећала ca маџарском властелом. Ja ћу навести један лример за доказ, колико је хрватска властела била далеко од свога народа. Када је Угарски сабор у Пожуну 1790. тражио, да се на место латинскога уведе у Угарској маџарски језик, тражила је хрватска властела, да се латински језик остави као званични језлк место хрватсклга. Хрватска тадаплва властела није имала осећаља за народни језик. Она га је презирала као и хрватски пук, који је тим језиком говорио. Нацијонално осећање код хрвачске властеле било je у XVIII. веку још увек тако слаОо развијено као и у властеле XVII. века. Сталешко осећање још увек снажнлје је од националнога п оно ће над н>им да одржл превагу све до у ползвину XIX. века. • Споменућу само још нешто. Пред крај XVIII. века, исте године када и пожунски сабор, заседавао је сабор Срба у Темишвару којл je лмао израђену националну, поллтпчку концепцију. Тадашњи Срби нашли су се лланом деспотовине, идејом полу-независне терпторије у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије са српским као званичним језпком. Као што видите, господо, те противности нису садаље него су оне појачане тек доцпије, током 19. века. Да.се оне заоштре утицали су Маџарп и Аустријандл подједнако с једне и с друге стране. Ви знате како се хрватски народ налазио у тешком иоложају лзмеђу Пеште и Беча. II када је велики Штросмајер ја то име спомиљем са великом хвалом и уважељем подигао високо идеју Плиризма и Југословенства, онда је Аустрпја видела оцасност од спајања наша три племена, и Аустрија с једне стране п Маџарска с друге стране, сејале су ту мржљу измеђ,у нас. II ми смо на жалост, лошли тим лутем п нашли од половине 19. века да су те разлике између нас зблља велике. Гослодо моја. јасно је да тих разлика код широких маса народних није било. Г. Шимрак казао је* да је љему апсолутно неразумљиво, како то, да се у неколкко ставова суспендује цела историја namera тронменога народа. Ја који сам учествовао и који сам био у сарадљи могу да кажем, да је код овога елабората апсолутно свака реч, свака речица.добро мерена и да се је сваки лут промислило добро шта he се и како he се у тексту казати. Ја мислим, да се при саставу овога текста водило рачуна о том да те разлике између нас нису тако велике аок се то обично мисли. Овде се строго водило рачуна о разликама које су се појавиле у току живота а после које су ларочито поентиране tokom 19. века. Полазећи с гледишта да те разлике никада нису биле велике, држим господо, да ћемо ми еволуцнјоним лутем доћи лоуздано до правога јединства онако како треба да буде л како he и оити, у што, како изгледа, г. Шлмрак и његови другови не верују много. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Кад сам мало ггре прочитао како има да гласи чл. 62., ја сам га прочитао овако, како је стилизован први одељак ранијега члана 62. из Владиног нацрта Устава. Пропустио сам да прочитам другн оде-

|љак'тога члана. Taj други одељак нијс ни у чему iQVIiQ само што је он намеснике назвао великим дкфГанима, и да би се дискусија правилније воДила, дозволите ми да прочитам и тај други одељак. (Чита): »На челу сваке области налази се велики жупан, кога поставља Краљ и који управља преко државних органа пословима државне управе у области«. Тако има да гласи цео члан 62. Што се тиче броја 700.000 становника, ту се није мислило један фиксан број, који је потлуно утврђен за сва времена, него се ту мислило на број 700.000 према садашњој статистици, тако, да кдд се становништво доцније буде лроменило и умножило, онда да се о томе неће водити рачуна. (Др. Сима Марковић: Онда то не иде у Устав, јер док Устав важи, тога морамо да се лридржавамо). Г. Марковићу то he изићи у извештај Уставног Одбора, и то he бити прочитано Уставотворној Скулштини и о томе he се у Уставотворној Скупштини водити рачуна. Ja ohy овде само да кажем то ради директиве у дисќусији. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Андреј Госар. Посланец др. Андреј Госар: Господје! Чисто кратко бом опозорил само на пар ствари. Јаз за својо осебо сем препричан, да изхаја вса та лаша правда о автономији ин о разделитви државе в покрајине, озирома в друге подрејене еноте, ако је лојално мишљена ин мислим, да је —, из тега, кер државо другаче појмујемо. Господје, ки со изделали та начрт, стоје ше на сталишчу, да со налоге државе данес ше исте, какор со биле рецимо лред 50 лети. Држава, ки је само управни орган, ки има скрбетп в први врсти в својп нотрањости за ред ин за варство на зунај, нлма се ла втикати не в социалне, не в господарске ни не дости в културиоживљење, така држава је лахко дентралистично урејена. Ин то смо в згодовини туди ведно виделл. Државе, ки стоје на тем либералнем сталишчу, со биле туди чисто логично все од прве до задње империалистичне. В седањи доби смо па пришли даље, какор сем то же енкрат на тем месту повдарил: ми захтевамо од државе, да врши (држава) туди цело врсто других налог. зласти налог социалнега, социално-политичнега ин економско-поллтичнега значаја. С тем се је тежитче државнега дела, тежишче државних должностл пренесло на друго плат ин с тем је настала туди лотреба чисто другачне уредитве државе, него је то лотребно в држави, ки скрби ле за зунањи мир ин ред. Полидијо, жандармеријо ин војаштво има лахко држава на целом својем оземљу енотно урејено; доклер имајо н>ени органи, њени уради ил њене улравне еноте в први врсти та намен, да скрбе за јавни мир лн ред да изтерјујејо давке, толико часа лахко врши држава својо налого туди при централистични уредитви. Тода данес захтевамо од државе какор је то развидно туди из нашега начрта уставе да врши цело врсто социално-политичних, цело врсто економско-политичних налог. Всега тега ла централистично урејена држава ле море вршити. Нај наведем само ен взглед: Ми смо спрејели н. пр. при социално-економсклх долочбах в чл. 7., да скрби држава за варство матер ин малих отрок, да се брига за побијање акутних, кроничних ин кужних болезни, да скрби за брезплачно здравнишко ломоч итд.