Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

136

Стенографске белешке

пас поиле толпког раззића баш ваше буржоаске науК6 чуди. Ви мислите, да би неколико идеблога, ако :бlг.пропагирали идеју супротну томе разположељу маса, могли да ono, што je живи ocehaj народа и •ниемена, .одврате и укину? Ми Вас питамо, na у чему/јето/ кад заиста има више интелигемцире у демократској странци у Хрватској, него ли је има у Радићевој странци. У чему je онда Радић успио, а та странка, која ее састоји готово из самих интелектуалаца, није успела?!' (Глас: По демагогији је Радић услео.) По чему јета маса народна пошла за Радићем, a није за г. Прибићевићем? (Глас: Што Радић каже,-. да неће плаћати пореза). Није пошла та маса за вама зато, што осећај и вољу и племена и класе и нације одређују много дубљи узроци, иего шт-о је. добра жеља и пропаганда интелектуалаца. Као што је смешно говорити нама комунистима, да смо ми ти/жоји својим . пропагандама заводимо народне масе, тако је .сметцно казати и социолошку и хисторијску пеиститгу, да не кажем нешто више, да. су интелектуалци и неколико идеолога могли, да су хтели само имати добре воље, одвући разположење хрватских маса од Радића а ка центру, ка Београду, ка Прибићевићу. (Печанац: Појма немате о томе, што је водило хрватске масе, да се поводе за Радићем). Између. осталих разлога наГсваки начин n тај: је разлог, што је политика, коју ви за две године спррводите и то хегемонистичка политика, господо централисти, што јета политика направила такво разположење ко,д маса! (Заступник Тимотијевић: Не, него нису људи причали шавене лажи.) јер ако то пали : кад Радић каже. »батинаши«, то не долази отуда,, што ти људи нису. знали што су то батинашп, јер кад би ja казао ђатинаши, а батине не би видео, то би остала само празна реч, a међутим ако су они осетили батине, онда знају ќо су ти батинаши адзбог тога разумију ту реч. Ви кажете, господо, у овој рдредби, да област може обухватити највишее 700.000 становника и ви бвим хоћете да узаконите да прејудидирате унапред n да насиље наметнете кад такве одредбе дајете једној поќрајини, у крјој племе и народ тако не he., Нека се о томе изрази јер ви кажете, да се може о томе гласати, нека се о томе изрази народ, па да видимо да ли хоће он да та покрајина буде једна област/ Ви кажете, да то. неможе бнти. Нека сам народ изјави своју вољу,. да' л хоће да та поќрајина буде једна сЉласт, но ви већ унапред кажете да он то не можа учинити и тим му прописујете, да то не смије учинити. Тиме чините још једно насиље и припремате пут за нови разДO Р■ За то разједиљење народа, за то разбијање народног јединства ми вас понозо морамо да оптужујемо; Нат ид-еал није/ федералистички. •Ми комуниети нисмог'- за федевализам. Али овде није реч о двема горим-ц? чисто формалним- формама државног уређења- федерализму и централизму. Овде се лспод тих државно-правних форми јавља жива ствар, у -којој се једно- племе хоће~да потчини другом и у коме-се од стране подчињеног племена јавља отворена -воља. да неће да следују томе потчињаваљу. То -за нас комунисте, и ако нисмо. федерализте у идеалу, може се сада поставити питање, како ми пред тим. проблемом- имамо да се држимо? . - И-.ми морамо да кажемо, да крај свега тога што је наш политички ттдеал централизам, да смо ми. противни -оваквом централизму, који се овде у мч смо против полшшјског централизма и прРтдву.њега-мррамо да се ђоримо и борићемо се, п

да смо већ самим тим за самоуправу и самоопределење тих племена, која своју вољу изјаве отворено и јасно да хоће ту самоуправу и то самоодрађеље. To већ самим тим захтеваи друкчију расподелу области и стварање широких самоуправа, а ниједно ни друго овим чланом није загарантовано. И као што смо противу експлоатације радничких класа и као што смо противу експлоатације једногплена, тако смо и против оваквог крутог полицијског централизма за најширу за стварну, аа реалну самоуправу. Господо, ми, као што сам у почетку Kasao, не желимо да дајемо владајућим партијама савета, али ми тако исто не бежимо од тога да кажемо, да овим путем, данашњим даном кад заводе овакав облик државног уређења, владајуће napinje постају сејачи раздора и потреса у земљи, и за ту ствар, одговорност која he им наићи, имају да приме. Ми остајемо доследни заштитници племена и тражимо, да се и племенима да самоотгределење и да ое аутономија и самоуправа на најширој основи загарантује. Председник д,р. Момчило Нинчић: Госпздо, има реч г. Дринковић ради лшчног обавештења. Г. Дринковић će одмах јавио после говора г. Миладиновића, али ја сам сметнуо с ума, да му дам реч ради личног обавештења. Господо, има пријављених још 4 говорника: г. Пећанац, г. Љуба ЈовановиЕ, г. Вошњак и г. Жерјав, (Др. 0. Марковић: И ја се јављам за реч). Ви г. Марковићу нисте билм мало час, ви се накнадно пријављујете. Ви сте свој ред изгубили. Је ли вољан одбор да седницу закључимо са закљученом листом говорника и да сутра продужимо .днскусију? (Вол>ан је). Сада дајем реч г. Дринковићу ради личног обавештења, које неће трајати дуже од пет минута, na ћемо закључити седницу. Листа говорника је дакле закључена, има дакле још да говоре г. Пећанац, г. Љуба ЈоваиоввЉ, г. Вошњак, г. Жерјав и Сима Марковић. Има реч г. др. Мате. Дринковић. Др. Мате Дринковић: Кад сам мало тгре говорио, ја сам нагласио, да је један од највеКих узрока зашто се не можемо ми сложити ни договорити тај, што Ви хоћете да створите полицијску двжаву, а што би ми хтели потпуно демократску. И онда сам извео последице од тога и г. Миладиновић се чуди, да сам баш ja то тако говорио. Moja му хвала на оно што је он хтео мене похвалити, али кад бих заговарао љегово становиштlе, г ја /едирставно моју прошлост и моју борбу за ову државу свео на један низак ниво, а ја то не бих никада учинио. У овоме мене не води ни то, што сам Хрват, ни то, што сам припадник овога клуба, ни то што сам ја нешто метнуо себи у главу да тако ropa бити, него мене води да вам ово кажем само жеља, да више неидете овим путем, којим сте пошли, ieo сам већ рекао, да овим путем, којим сте пошли, Ви палите зубљу раздора у овој држави и да Еете ттше довести наш народ у једну борбу где се крај не види. За тим је говорио г. о федерадији, конфедерацији и шта ти ја знам. Ја кажем само ово. Ја сам читао прилично тих уставоправних кљига. Нема државе на свету, која је једнака другој држави па ни ова наша држава неможе бити једнака другој. Gnana држава мора да се прплагођује приликама и животу у пућанству и ми смо хтели стојећи на становишту да ошптина мора бити самоуправно тело,