Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII- седница 22. марта 1921. године

137

али истинска самоуправа, да жупанија мора бити самоуправно тело али истинско самоуправно тсло п онда покрајине да буду истинске самоуправне а не полицијске, п држава такођер истпнска пучка самоуправа, баш пучка. (Др. Жарко Миладиновић: упада у реч). Вп не разумете кад народ одлучује у свом крају, a не кад му Министар наређује. II онда из узрока практичних све ове облаоти, које би Ви створили, морале би добити и средиште које he љих да води и то би средиште морлли створити иа једном месту. Одузимате га покрајинама али га морате наместити на друго место и онда наместо што бисте имали 6 —7 оваквих јединица, Ви хоћете да имате 50 —60 јединица, а то значи за сиромашно пучанство напртити му једно бремб које оно не he моћи поднетп. Дакле ја сам са тим свршио.

Председник др. Момчило Нинчић: Лично оојашњење je већ свршено. Пет минута сте говорили. Има реч г. Жарко Миладиновић ради личног објашљења. Др. Жарко Миладиновић: Г. Дринковић каже, да би се ставио на ниско становиште да ми објашаава. Ја држим, да је на погрешном путу. Ако ме је добро разумео, онда је и љегова тврдња сасвим депласирана и ja морам да кажем, ако се je он сиустио на низак ниво, да је он сам томе крив, ако je за против уставну борбу, тај трећа и да је води и да- се добро спреми за то. Председник др. Момчило Нинчић: Даналњу седницу закључујем a идућу заказујем за сутра са истим дневним редом. (Оеднида је закључена у 19 и три четврт часова). XXXVII СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 22. марта 1921. године у Београду.

Иредседавао Председник др. Момчило Нинчић. Кекретар Милан Бошковик (Почетак у 3 и 45 часова). Председник др. Момчило Нинчић: Молим, да отворимо данашњу седницу. На дневном је реду да говоре она господа, roja о члану 62. до сада ниеу говорила. Реч има г. Пећанац. Милан Пећанац: Ja вас молим, г. Председниче, пошто сам ја имао нарочито да говорим. у вези са говорима господе посланика из комунистичког и народног клуба, а нема ни једних ни других овде, да говорим, када они дођу. Председннк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Ђоновић. Јован Ђоновић: Да причекамо мало, г. Председниче, док се господа прикупе. Председник др. Момчило Нинчић: Одгађам седницу до 4 часа. (После паузе). Председник др. Момчило Нинчик Уставни одбор je одобрио изузетно г. Ђоновићу, да говори и ако је листа говорника била закључена. Господин ТВоновиЕ није био у листи говорника, пошто није био присутан седници. Јован Ђоновић: После дискусије у иачелној дебати о нацрту Устава владе г. Пашића, поеле онога, што се говорило у ужем одбору и наравно после свега онога, што сам чуо јуче, ја вас молим, да ми дозволите, да и ја кажем неколико речи о своме члану. Колико сам могао схватити дискусију, која je до сада вођена, ja могу поделити овако: Прво федерализам и аутономизам брашени су са гледишта

традиција и образложавани политичким и управним грешкама у току ове две године. Централизам ораљен је са гледишта' унификације народне и Јачине народне државе. И један и други правац дао je, господо, заточника врло жустрих, речитих, кембативних, готово пасионираних. Ни један ни др.уги нису заббравили, наравно, да својим разлозима даду демократску боју, да их обуку у народну обуhy. Али, господо, право да вам кажем оно, што ми се чини у ови.м разлозима највише неистинитим, io je критика овога двогодпшњег режима. Ту се са свима, и са онима, који су федералисте, аутономисте и централисте,. потпуно слажем. Ви сте зацело господо. дали најбољу слику вашега рада за ове две године. На управи овом земљом мењали су се приврженици оба облика државног урефења и за дивно је чудо, да су се они обоје служили једнтгм оружјем и једним начином управљања овом земљбм. II ва крају крајева, када се свео биланс, сви су незадовољни радом u једних и других, а чини ми се, да je n цео народ незадовољан са оним што сте дали за ове две године. Не замерите ми, што hy рећи ово: -Ta c,e ne чудим господо, што' су они, који воде прву реч, и с једне и друге стране, толико борбени. Они су илод једне жустре политичке борбе: у Србији са рђавим режимом Обреновића, a у Аустрији са рђавим режимом Аустро-Угарске. Ви сте, господо, живогом створени такви, ви сте борбени, комбативни, ви нисте готово живи, ако се не борите. Отуда је и велика оштрина у односима између представника обоје група. И зато гослодо, ви сте и управљали овако. Ви сте стално гледали и гледате и данас једни на друге као противници, и оборити противпика, то вам је једна од првих брига, једна од првих 18