Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII. седнпца - 22. марта 1921. ѓодшјѕ

141

Господо, у Лици и Крбави постоји једаи велики део народа, који неће такву локрајллску упрару као што ви желите и то не само из администратлвних него и из лацлоналнлх разлога. (Гласови: Зар сте и тамо билл?) Био сам л тамо! Тамо сам био i;ao дете, као глмназист, па сам био л сада, кад је настало ово ново доба. Ја сам прошао Лпку и Крбаву ii знам сва села њихова, паваммогурећи, данајвеЕи део тамошњег народа ле жели ии да ломисли да може да буде локрајлнска управа у Хрватској, него хоће да буде управа, која је за цео народ и за целу државу. Један од господе са те стране казао је,'да је ова жеља за претералим централизмом учинила, да је у Корушкој испало онако гласање на нашу штету, па се наглашује, да је оно довело и до Радићеве сељачке репЈ*блике: Међутим, гослодо, то што ви говорите, то апсолутно није тачно. Ја" вам ово говорим на основу сазнаља, које сам лично стекао пролазећи кроз народ и проучавајући н>егово расположење у овим: стварима. (Јанко Шимрак: Идите па питајте Отојана ПротиЕа, ви сте иначе често с њим). Ја се тога ни мало не стидим. (Др. Шлмрак: Ја вам то у том смислу и не кажем, него вас баш улућујем к њему, да од њега нешто о овим стварима научлте). Ja ћу говорити о фактима и гиворпт hy оно што je позитивно. Ви, господо, аравили сте јуче екскурзију у историју па сте помиаали чак и Томислава, да докажете само како је то име важно и како he вам оно олакшати лосао, који сада овде раднмо. Помислите само шта је било под Томиславом. Код нас, на жалост, то име Томислављево побуђује једно друго осећање а то је да je иапа Јован X. томе Томиславу, којн је ло вама Оио свестан народнога јединства, слао улаке н лоруке тражећи од њега да изкоренн православне Орбе, ксји се налазе у тим крајевима. Ви сте ето из те историје задржали извесне ствари у срцима вашим, које незгодно долазе код људи, којп у истинл желе да лослуже народном јединству. Сада идемо оној другој екскурзији, а то је ова: да је господин др. РадониЕ констатовао, да оу у средљем веку државе биле сасвим нешто друго, да су биле са сасвим другчим идејама што их сада имају што je тачно. Али ja ћу, господо, да задитам вас: Какве су ово идеје, које су руководиле нас овде у Србији и у српским земљама, кад се радило и војевало за ову нашу државу а какве су биле ове идеје, које је ло несрећи историјској имао хрватски народ у аустро-угарској монархији? Господо, ја на жалост морам рећи. да je између лас и између Хрвата у tom погледу велика разлика. To je једна незрећа историјска, али .то је факат. Господо, носилац аустро-угареке лдеје, државне идеје Аустро-Угарзхе у нашим крајевима била је Хрватска. То је један факат. Ја жалим што се у том логледу не могу сложити са дром. Радонићем, у новијој историји, ла да и ја онај хвалоспев поклоним Шросмајеру. Ја се клањам његовим великим делима, што је учинио за просвету и културу његовом народу, али, господо, он и други његови помоЕници били су помоћници Аустро-Угарске поллтике на Балкану и носиоцп аустријске државне идеје. To je оно што ja знам, а што г. Радонић незна. У осталом, то је моје уверење. Сада да пређем на оно што је казао г. Шичрак. Он је. казао. како ми хоћемо да унизујемо браћу Хрвате. Ми међутим само хоћемо, да се води рачуна о светиљама српскнм, као што ми водимо рачуна о светињама хрватскога народа. Господо, да би се долазало крлико ми хоћемо да се подајемо шовиниз-

му. ви сте се позвали на дра. Слалајковића и.љегову изјаву у Сарајеву и казали сте како је он казао да је хрватски менталитет лижи, и да су заслуге хрватскога народа слабе и никакве, и да они нису имали тих идеја, које воде уједињењу, које смо постиглп. Ja ћу да вам кажем како сам ја ово протумачио ii морам отворено да кажем, да се потпуно слажзм са г. Слалајковићем. Ja сам научио да говорим искрено. Ово што je казао г. Олалајковић, то је потпуна истина. Господо, кад се тврдило да оно што је било у средњем веку, да су то биле друге идеје о држави приватне и династичле, онда је настало једно време да се појави народна свест код појединих племена наших национализам и господо, оно чега није било код Хрвата, то је било код Срба. Господо, Срби нарочито православни, из Србије и других земаља су везалл за своју стару идеју државну нешто тто je било народнога, a међутим Хрватима је било све то пресечено сасвим културом латинском и западним утицајима, и утицајима аустријске државе под којом су они најдуже живели. Господо, кад је литање у Босни и Херцеговини или у ма којем другом крају нашега народа о Србима и о Хрватима, мора се признати један неоспорал факт, да су Срби увек тежили за народно јединство и центру свзме Пијемонту своме а то је овоме центру овде, овоме Пијемонту српском. Tora код Хрвата није било и није било код њих националне идеје, нити је она могла бити код њих. Хрвати у појединим крајевима који би ово хтели да направе па да заснују некакве захтеве немају права, јер у Босни и Херцеговили пре аустријске окупације није се знало за Хрвате. Ја, гослодо, ово тврдим на основу докумената, а потврдићу вам исто и са изјавом једнога Хрвата, да је ово тачно што се тиче Босне и Херцеговине. Ja hy да вам сад прочнтам баш то место где се то каже. (Др. Шимрак: Немојте да нас мешате са овим Хрватима, који су данас у Босни и Херцеговинл). Председнлк др. Момчило Нинчић: Ви, господине лосланиче, имате још 8 минута право да говорите. Др. Милан Пећанац: Ja ћу само да прочитам ово место, да не би претпоставили, да се ја држим само српских писаца. Ево што каже један од ових (чита); 0 хрватском имену у Босни ово су чињелице: Фратар Иван Јукић, Бањалучанин, каже, да Бошњаци у босанској крајини »од Харватах не знају нит ииена«, а хрватски писац Антоније Радић. рођени брат Стипе Радића каже (чита): »да се на доста места дбвољно и нехотице' уверио, да ’је име хрватско по Босни п Херцеговини сеоском свету посве непознато«. То је изалхло у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена год. 1899. Несумљиво је, господо, да је хрватство у ТЅзсну донесено на бајунетама аустријским. (Др. Ј. УТТт-гмрак: Што мислите, 400.000 Хрвата су донесли). Несумљив је и други факт, да од аустријске окупадије па овамо у Босни има Хрвата, о том нема сумље, има их, само измешаних у лојединим местима и то интелигенције, али у маси их нема. II овој господи из комунистичкога клуба xchy да кажем ово. Ocehaj народних маса у Боснл је такав, да су им највећв- светиље оне установе, којв су српске, а то је у првом реду династија Караџорђевића и онда све ово друго, што је Србија дала српском народу, нарочито што је дала српском народу, да му освветли образ пред Европом и у поглоду слободе, коју ви злоупотребљавате. (Гласовикод ко-