Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII. еедвпца- 22. марта-1-921. годипе

145

ii сужавање- самоулраве, коју та област треба да има. Јер не треба се варати: што већа област у толико већа мора битл л њела самоуправа. Зато сте вл противу велпклх областл за то, што се велике области ле he задовољдти са малом самоујѓравом, a Marie областл Mopahe се задовољитп шд вашлх бајонета и.са малом самоулравЦг, докле ве•ликим областвма не блсте моглл наметнути тако лако вашу вољу. 0 атрибуцијама самоуправних области ја др• жим, да he блтл прилике да се говорп у члановвма, који дођу вза- овога. Ja- због тога о томе већу говорлти и-завршићу с тим, да констатујем, да је пајгоре у овоме фактичком прејудпцираау улраво анулирању самоуправе дотичних области то, што се предвиђа, да ла чело сваке самоуправне области ■ има да дође- један комесар, кога поставља искључлво краљ. То се протлви самој идеји самоулраве дотичне области л ми ни у коме.случају не би могли усвојитл. такав једав став, којв говори, да се на челу једне самоуправне областл има наметнути један комесар, којл не би лмао никакве везе са жељама и вољом-дотпчног народа. Ми тражимо, да тога чиновника, којп he блтп на челу самоуправле областл као и све остале чвновнике, блра сам народ лз дотлчне самоулравне области. II ако на чело таже области дође onaj, кога je изабрао ларод, само he он Mohn репрезентовати расположење народа те области. Акоl се буду комесари ламетнулл озго, да силом спроводе вољу једне клпке, која данас влада у нашој земљл протлв воље л расположења огррмне већпне нашега народа, вп у место јаке државе, коју желите, имаћете резултате, који he, a пре а лозле доћл и вама главе. (Др. Жарко Млладиновић: Пусте жеље!) Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Љуба Јоваловић. Љуба JoßaHOßnh: Ja сам, господо, желео опширлије говорлти, али не осећам се данас лајбоље, а предмет је тако злачајан, да треба о љему/што свестраније и што дубље говорити. Али тако се десило. А свакако није само то здравствено расположење,' лего и ллаче ле осећам ни. оно душевно раслоложење за говор, -са којлм би човек имао да.лриступи раслрављању оваквог плтаља. Гослодо, пред нама. је на, крају крајева- оно најглавлпје препорно питање, око кога се и длскусија водила и због кога смо се јавно или тајно и пре ослобођења и уједлњења и- после. ослрбођеаа.н уједиљеља, за све време осећали као људи, који још лису један крупан посао између - себе пречистили, који још нису. одлучили: и свршлли, каќо he управо бити у држ.авном уређељу нешто, што је можда најглавније у њему или измеђудајглавнијег. Прилике, под којима ми то данас решавамо, морам да прлзвам такве су, да нас. никаквим нарочитим одушевљеаем не могу испунити л нарочито, да су јучерашње изјаве лредседника и пучке странке и народног клуба биле такве, ,да се лосле љих сваки лријатељ-namer народа л државне будућности мора озбиљло забрлнути. Ми смо у току раслрављања разних одредаба уставних осећали. ca разних страна доста готовости, да се договоримо и да' са велдком .лредусретљивошћу излазимо један према другом. Али јуче је проглашено оло, што се већ посљедњих некожко.састанака могло слутити, проглашено је једно двојство у погледу држања не само за време. садањег рада, лего и за будућност, далеку будућност, и право да

кажеммо rie слути-на добро и мора нас бринути, и зато смо прлнуђени приступити расправљаљу и решавању овога посла не са оним обичпим старањем, да један тежак посао правилно решимо, са старањем каквим обично паметни људл решавају своје лослове, него у исто време нам се намеће и бојазан, да из лашег рада могу и велике несреће за ззмљу и љеиу будућност настати. Па ипак ми од овога лосла ле можемо лобећи, ми му морамо дати решење и . то дати му сада решење зато поред све недријатноети и тежине, коју осећамо у овом одлучивању, морамо. своју дужност извршити. Кад томе послу прилазимо ми имамо управо при овој одредби обзиром на њен циљ на две стране литања да се обазрсмо, a она су оба у ствари у тесној вези међу собом. Једна je страна, могли.бисмо pchi-i државно полигичка илв државно адмллистративва, т. ј. како ћемо нашу државу склолити, ла да се н>оме што боље убправља и да том управом допустимо да се снаге народне што подпуније развију, да се да што шврег маха свдма енергијама, свима добрим особинама, које у народу и земљи достоје. То је, господо, једна страна, о којој сваки уставотворац треба да брлне бригу па и ми, али ми имамо поред тогајош једну нарочиту бригу, имамо брдгу нашег унутрашњег лародног питања, дитања између Срба, Хрвата и Словеваца, ллтања између лравославдих, католика и муслимаиа. И због тога што осећамо колико се та друга питања деликатна, ми и стојимо дод овим душевним бременом, јер.у питаљу je шта сад oceha брат према брату, у лдтаљу је бојазан да брат не ловреди брата, у литању је да не повреди старе ране још ле залечене.л не отвори нове. Због тога, гослодо, нама је нарочито тешко кад ово питање решавамо, тешко га je решавати са оном хладноћом, ca којом би илаче једно државно плтање могли решавати као bito смо раније и чивили. Алл тује дужност и од те дужности побећи неможемо и ве смемо. Ја у своме раду и животу имао сам л мана, али сам ретко бежао од дужности, па нећу ни данас. А најпре и са лрвога гледишта говореки, морам отворено да кажем: и ако бих ја у по лечем желео, да је ово решење друкчије ипак мислим, да ми са овим што нам се предлаже можемо битл задовољни. Изјавићу да.ја на ово решеље гледам са гледишта државно демократског сасвим друкчије него она господа, која су говорила протлв овога члана. Грсподо, није истлла, и аксг се тврди, да се овим' предложеним решењем заводи један лолицијски слстем лаше државе. Ја остајем прл ономе, што су и друга господа казала: да се овлм решењем даје великога маха варадној самоуправи., А шта, господо, та реч значи за лас? Она за нас значл извођеље до краја принцлпа да ларод у држави с.ам собом управља. И као што he народ сам собом као целлном управљатл преко скупштиле Млнистара, који буду лзлазллл из те Скупштине, тако he исто дакле, преко својлх изабраника и других, којима сн пбклони своје поверење, управљати великим делом вослове своје областл, тако исто великим делом л своје послове из својих срезова и општина. Ми смо примелу тих лринципа видели у једлој мањој мери у-окружној самоуправи у Србијп, а тако исто и ло општинама, na тако и no срезовима. У опште ја сам уверел: ако се будемо држалл правца, кога смо се у Србији држали, кад смо пре четрдесет годила заснивали у њеј лов државнл живот, да ћемо тако ибто изграднтл слободан политички жлвот и у лашој 19