Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

156

Стенбграфске белешке

Јер имаде за мене врло важног разлога и за мене n за моје сурадиике, врло важних раз.гига, да сам за то да та држава буде једна и неподељжа л то упрвоме реду, јер држимо, да је држава у данашње време једна важна економска јеДилнца. Видимо да су и данас државе још мале за ековомију данашњег века и да се тражи ča многлх črpana како бл се нашао лзлаз и економско подручје прошнрлло преко граница појединих држава. Не говорим ја ту само о социјалистима, који желе један развитак ira чијем свршетку стојл цео свет као једна економска једииица, него имаде и грађанжих економлста, који увиђају, да je у данашњем уређењу неколико' држава, које економсќи 'еќсплоатпшу а 'много више држава, које су ексллоатисаие, а све ми се некако чпнл, да Југославија не спада ме|у прве. него да је у великој опасности, да спада међу друге. Господо, колико' значи економска противштина, то смо моглл научлтл лз светскога рата и ма шта се говорило о љеговим разлбзима лпак има веома јаких економсклх разлога, na сад не блх Morao желети, да се у нашим приликама, да се у наiiioj земљи у ужем оквиру могу стварати противштлне; лз којлх бл могло лзаћи не знам шта, али сигурно ништа добро. Ако смо са економског становшлта за једну државу, 'олда не можемо заборавити нл то, да су господарсќе прилике" оне, на којима се градл напокон цела сбцлјална струќтура, цела политичка структура, и ако једна држава треба да буде екбнбмсќи једна, олда она треба да буде л социјално п политички једна. Ја сам хтео то констатоватл,. јер не hy да се наше гласање против овога члана тумачи којеќгко. Пмамо ми разлога, да гласамо против овога глана. Самр ја не 'бих хтео да будем прибројан са мојим гласаљем у редове других, који ће јамачно глазати против тога члана. Може се ту разликовати. Зато ■ja хоћу 'да те мотиве истакнем. Господо, мени није много до тога стало да ли се јединица зове област или покрајина, котар пли срез или како му драго, ма д'а јета реч област за моје ухо некако врло н'е-' пријатна' а особито свима Словенцима, јер 'оно значи нешто позитивно. значи власт а знам да и у Хрватској то значи. Могло би се тгреко тога прећи, али, а то је најважније, из овога формулизања не могу разабрати, да ли те јединице имаду да буду самоуправне ако се налокон .долази тиме да на челу једне области стоји жупан и ако ћете дезволити да га поставља краљ онда се мени та самоуправа чиии никаќбом. Ја држим, да о самоуправи без свакога депидлачења мОжемо говорити, ако у свакбј таквој је■диници одлучимо, излучимо рукама народа где он жлви. А то можемо'само онда, ако се те јединице демократскп уреде, и ако општиле бирају своје општинско веће и свога начелника, и једнако да се то деси v котару и једнако да се то деси у области. Ако Ви наметнете факторе именоване одозго, онда те демократнје нема, онда јета самбуправа престала ir самоуправа је пука фраза написана на артији, а у ствари је нема. Ја сам, ту чуо приговоре, да држава треба да ша своју контролу, ■да онај који постоји на челу, несме радити против државе, и треба провађатл државле послове. Јесте, слгурно господо, л онај који he блти биран ако на/то прлстане, л тај 'hs се морати равнатл лрема државним законлма. Како he дејство лматл другл чланови кад, Вл унапред говорчте о томе, да ће Краљ лли Влада постављати шефове поѓрајлна, јер Краљ 'he то учлллтл на’предлог владе.

Како мени обећање ca другим параграфДма може помоћи, да' се ја обезбедим. То господо не иДе. Ми данас стојимо на томе, да те јединице морају бити самоуправне и држим да те самоуправне једдшгце могу водити различне државне послове једнако као ii послове у своме властитоме делокругу. А што се тиче државне контрбле? Држава he бити јака, да контролу врши, она има централни парламенат, има централиу владу, има новац у својим рукама и има најзад и брахијална средства. Она треба да се боји поради једнога чиновника, који је биран, да би по Вашој вољи био именован. Нама- се ту приповедало како се ради на томе, да народ долази до тога, да сам собом влада. Ја то не видим господо, ја видим опако да се све више народу одузима право, да сам ради тако. Мени се све чини, да влада овде један велики страх и на једној и па другој страни. На једној страниужасан страх. да he из Београда владати само шиба. Ја се тога толико не бојим господо, јер ако буду у појединим деловима земље људи водили бригу о томе, Да из њихове средпне долазе људи no њиховој вољи, они he имати гаранцију, да се i-iehe тада швбати како се боје. На другој страHII боје се целе покрајине, боје се цела племена и само чекају на то. како he отиКи од ове Државе. Ја мислим да је тај страх излншан, јер ако би хтеле те покрајине. и та племена да се одвоје од државе, куда враѓа да иду! И сад из тога страха рађају се ќојекаква наређења крја буде само фтеповеренд-. Ми смо имали веома чудновате призоре. С је.дне 'стране било је речи које за српске уши нису могле бити веома дуго угодне, а било je с друге страие .опет лекција Хрватима, које би једнако могле изостати. •Господо, ту ес говорило и говорило о томе како емо један народ и једна држава. а никако се не може заборавитв то, да један другоме предбацује ќако је јуче мислио, како се јуче облачио, и шта ти ја знам. Ако смо ми једна држава, онда треба .да се направи један велики криж преко тога.што је било n да се почне радити на томе што јесте и што мора бити у будуће. Треба заборавити много тога што је било на свима странама. али треба и добре воље, да се то заборави и треба да се има поверења, али тога нема и због тога се дешава. да се стварају установе. Лоје се не могу заговарати и које воде у реакцију. Будите мало слободоумнији, госпбдо. ја не очекујем од вас да постанете социјалисти преко n eh. Sa неке he доћи може бити време, али ja апелирам на вас овакве какви јесте, на грађанске политичаре, т;оји хоћете да будете либерални. Будите либерални у таквом (Смиолу и стварајте оно што je могуће да се створи. a моп 7 ће да се дозволи, да људи биpajv своје чинбвнике, и ако ви то учинпте. ви ћете добити у народу много више поверења. и много Burne ћете љубави стећи. Господо, ако ви ћерате политжу мандата, онда немојте говорити да радите у народном интересу. Господо. ja сам много пута што тттта казао шта je могло за мој мандат бити опасно. Ja мислим, да je из овога истога стваха произиптла ова тачка, кбја хоће да ограничи јелну обла.ст на 700.000 становника. До сапа се о томе овде говорило. и ja држим ла се са цифрама оваква питаља не могу решитп. Немојте мислити да ja ту заговхрам историјску јединицу од јуће и прекојуће. Ако данашња потреба тражи, да се разбпје све оно што je псторија створила, ja сам спреман да сарађујем на ра-збијању свега тога. јер je мени жквот важнији Од свих традиција, успомена итд. Али ако нешто што je историјски иостојало не спречава оно, што чама