Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XL. седница 31. марта 1921. године.

181

ти обласне уредбе о свима питањима из њене надлежностп. ббласне уредбе проглашује обласни начелник«. То је само једна форма и ништа вшпе. Даље се у истом члану каже: »Обласни лачелник he задржати од проѓлашења уредбу,. за коју налази да је противна Уставу и законима, или да вређа опште државне интересе«. Дакле обласни начелпик има право да врши контролу. А то жели и г. Шимрак што је и он сам тражио, да обласни начелник врши ту контролу. А каква је то контрола? Је лп то строга полицијска контрола, или је и то контрола у духу изборног начела. Ви видите, ročno до. да у овом члану стоји, да обласни начелник може задржати од пзвршења одлуку обласне самоуправе,- али то његово решење није извршно. То љегово решење не иде централној влади па да она да одобрење, или да дотични Министар одржи у снази то његово решеље, већ то решеље вде ка решење Државном Савету. (Етбин Кристан: Који именује Влада. —■ Др. Ж. Мпладиновић: Huje тако). Међутим. господо, Државни Савет почива исто тако на чисто избовном начелу и љега бира највеhe изборно тело, г. Кристане, а то је Народна Окупштина. Па. господо, шта хоћете више. демократскије изборније и сам-оуправније? Ја незнам. Ја имам права да прекорим г. Шимрака, кад он и о овом члану нацрта тако оштро говори и кад каже, да ова Влада не водп вачуна нп о народним ггнтепесима, ни о На‘родном ј-единству. Herca извшш г. Шимрак, али се ова Влада сва. заложила п то почевши од оамог Нредседиика Владе тта до најмлађега јучераттвег члана г. Пупеља, сва се заложила, да се удари што јачи темељ народном јединству и тсако би што втппе могла помоћи народним интересима. (Др. Ј. ГПимпак: Какав бгг то темељ био. да tv нема Хрвата? Hvje се: А шта сте ви? Др. Ј. Шимрак: Ја сам Хрват). Господо, ова Влада од првога дана, и то не само ова Влада г. Пашића. него и Влада г. Ве-зниha. n г. Пвотића,. и г. Давидовића, све су те Владе радиле на јачању и снажењу народног јединзтва, и све су оне, истина на разне начшге'. тежиле- да се птто боље постигне споразум свију племена. П г. ПГимрак. мора признати, па било му право. или не било му право. да се све више постизава споразум, n да владина политика све вшпе наилази на подршке у народу и да Владина полититса има све више’ успеха у земљи и на страни, и да he ова владина лолитика бити крунисана великим успескма, који ће бити и успех нашег народног јединства. Нредседник др. Момчило Нинчић: Гооподо, дискусија no овом члану je завршена. Ja ћу да ставим на гласање овај члан 67. Господа, која су за то, да се овај члан ггрими. онако како је измењеи лрема редакцији усвојеној од стране г. Миниотра, нека изволе седети, а која су тгротив, нека изволе устгти. ('Већина седи). Објављујем, да је члан 67. примљен онако, како га је г. Министар усвојио. Изволите чути члан 68. Секретар Милан Бошковић чита члан 68. који гласи: »Члан 68. За спорове управне.природе установљавају се управни судови. Закон he одредити њихова седишта, надлежност и организацију«. Председник др. Момчило Нинчић: Пошто се нико није јавио за реч стављам овај члан на гласање. Господа, која су »за« нек изволе седети, а го-

спода, која' су »против«, нека изволе устати. (Већина седи). Објављујем, да је овај члан 68. примљен. Изволите чути члан 69. Секретар Милан Бошковић чита члан 69., који гласи: »Члан 69. Државни Савет је врховни управни суд. Члаиове Државног Савета поставља Краљ на предлог председника Министарског Савета и то на овај пачин: половину чланова именује Краљ од двоструког броја чланова, које предлаже Народна Окупштитта а другу половину бира Народна Скупштина од двоструког броја које предлаже Краљ. Попуњаваље упражњених места Државних Саветника одредиће се нарочитим закоиом, који може- од горњег принципа ti одступити. Чланови Државног Савета могу бити уклољени са својих места, преведени у друга звања државне службе и у пензију стављени само на основу судске нресуде. Али кад наврше 70 годкна живота или кад тако оболе да не могу вршити своју дужност, морају се ставити у пензију. Државни Савет има ове дужности: 1. као тгајвиштг управни суд он решава о ѕпоровима управне природе. Спорови засновани жалбама против указа и министарских решења решавају се код Државног Савета у тгрвом и последљем степену; 2. као управни орган врховне државне управе он решава о актнма управне природе за које је потребно његово одобрење по нарочитим законима; 3. он врши надзорну власт над самоуправним јединицама по одредбама закона; 4. он решава сукобе о надлежности између држ.авних управних власти као и сукобе о надлежности између државних и самоуправних власти; 5. он решава и о другим питаљима, која му законом буду стављена у надлежност. Влиже одредбе о.саставу, надлежности и поступку код Државног Савета прописаће се нарочитим законом«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Милорад Вујичић. Милорад Вујичић: И ако у овоме пројекту вма свега један члан који говори о Државном Савету. ипак ја мислим, да je овим чланом обзгхваћено све оно што треба да уђе за Државни Савет. кад је у извесној одредби овога члана речено: да he се блнже сдродбе о саставу, надлежности и поступку код Државног Савета прописати нарочитим законом. Свега што би овоме члану недостајало то је квалификација државних саветника. а то збиља Устав треба да' предвиди, пошто је Државни Савет једно од највећих државних тела. С тога бих лредложио или као нов члан или као додатак двугоме ставу овога члана 69.: »За чланове Државног Савета. могу се постављати самвонивиши чиновници илч јавни раденици, који имају факултетску спрему и Десет година државне службе или јавнога рада«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja немам ништа тгротиву овога предлога госпбдина Вујвчлћа и примам га овак.б како га је он предлоЖИО. Hi— гггх Председник др. Момчило Нинчцћ; Има реч г. Етбин Кристан.