Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

182

Стенографске белешке

Етбин Кристан: Господин Министар за Кснституанту приттоведао нам је овде, како је демократија загарантована Државним Саветом. Ако би само Државни Савет бно организован, на демократзким начелима, онда би човек могао још и поверов гги, да је збвља тако, али организација, коју. предзиђа овај члан, апсолутно не одговара томе начелу демократском. И ja се само чудим, што се онај који је саставво тај нацрт толико мучио, да је унео толико речи, дочим je могао да каже много краће: »Чланове Државног Савета поставља Влада«. А то би блло оно исто, дпто је речено у овоме члану. Нама се приповеда како he Окупштина бирати, ќако је то демократски, али ова рецакдија не значл ничга другоЈ него да he влада постављати чланове Државног Савета. Половину бира Краљ између оних што их предлаже Скупштина. Предлагаће наравно скупштииска већина, а то је Влада. владине странке, Влада! Другу половину бира Скупштина између оних што их предлаже Краљ. Краљу he их опет предлагати Влада, и тако he Влада тгредлагати и једну половину и другу половину, а друге бирати не може, него оне што су ту предложени. То није никаква гаранција. ТТо нашем начелу било би демократс-ки, да чланове Државнога Савета бира народ. Ја бих у томе смислу прихватио све оне квалификације, које су потребне за онога, који може да буде биран у тај Државни Савет, али ја видим да ту нема много демократског расположења. Ја бих био споразуман, да се дотле док не будемо могли постићи то изравно право народа, да сам бира своје судије, да се нађе једна гаранција, да ти суци буду независнк, бар у оној мери, колико се може очекивати у данашљим приликама . Стога држим. да љих не треба да именује Краљ ни ва предлог Владе ни на предлог Скупштине, него да их бирају судије свих утгравних судова. Ако сте у пређашњнм члановима предвидели више тих управних судова, ја се надам, да би се могло очекивати од тих судија, да he имати пред очима задатке, које треба да врши Државни Савет, а не политички интерес. То би дало гаранцију, да би добили Државни Савет, који се неби дао заводити по интевесима Владе, које могу ефемерно постојати за неко време, него би Државви Савет имао пред очима ннтересе државне, које треба да заступа. С тога предлажем, да се тај члан у томе смислу тгромени. Пведседник др. Момчило Нинчић: Реч има г. Јован Ђоновић. Јован Ђоновић: После онога што је г. Кристан казао, имам да кажем ово: Мени се чини, да су овлм чланом, помешане фунЈкције Државног Оавета. На једном месту зове се Државни Оавет Админиетративним Судом, а на другом • се опет зове управним органом. И зато што је ово обоје помешано, зато је и настала оваква збрка у овом члану и у фувкцијама Државног Савета. Државни Савет треба да буде само Суд. Стога је згодније оставити избор Државних Саветника стручним телима. Пошто je Државни Савет највећи адмшистративни суд, а не управни орган, онда би требало и да га бира судски колегиј. Дакле требало би проширити изборни колегиј за Државни Савет тако, да их бирају и адмтшистративни и грађанеки судови. Ha тај начин добићемо у Државни Савет људе независне и имаћемо прави суд. И његова ксмпетенција и његов лични састав, даваће гаранцију да he он заиста бити суд. Ha овај начин, он неће бити управни орган. јер неће битд зависан од владе, ни-

ти од њене већине, неће бити зависан од политичког момента, којим се, у једном случају, може инспирисати једна скупштинска већииа и на тај начин иза■брати за чланов| тога највишег суда људе, који су далеко од сподобности које се траже за једног доброг судију. 'Стога, молим вас, да испадне: да је Државни Савет управни орган; и да се одреди да његов п-збор врше судски колегијуми и то састављени од судова грађанских и судова управних. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Анђелић. Павле Анђелић: У састављању Државног Саве■та онако, како је предложено у пројекту не може ништа 'бити боље ни по ономе што је г. Кристан- згредложио. У Уставуод 1869. г. и у оном од 1901. г. било је да чланове Државног Савета поставља Краљ и они су били обичгги државни чиновшши. Ми знамо какви су били ти државни саветници. По Уставу од 1888. ттрелвиђено je исто овако, да Народна Скуппттина и Краљ бирају саветнике, гарантујући им сталност. Због тога смо ми по овом Уставу имали Државне Саветнике, који су били потпуно на своме. месту и независни органи за чтгпаву земље и за решаваље свих предмета, који су им стављени у дужност. То је било до 1894. год., док тај Устав вијесуспендован. Ja hy напоменути само то, да и она опозиција, која je била приликом грађеља Устава 1888. год., није тгравила Нтање од тога, да Краљ ?Iаједнички са Народном Скушптином поставља државне саветнике. Доцније кад je већ Устав суспечдован био и кад je нешто враћено из Устава од 1869. год.. ми смо нзгубили Државни Савет, и ттисмо га имали све до ланашњега дана онаквог као што смо га имали по Уставу од 1888. год. Довољно је гарантија оно што влада предлаже односно самог избора. Има један недостатак у самом потгуњаваљу Државног Савета, ту би био умззтан предлог г. Кристана, да се ова редакција члана 69. измени и да се попуљаваље утгражњених места државних саветника врши бирањем од стране једног изборног тела, 4zizhe се састав ближе законом одредити. У томе требало би оставити одрешене руке законодавду, да он може по овоме предлогу, који је врло уместан, господина Кристана, да одреди да упвавни судови бивају кандидате за попуњавање упражњених места Државног Савета. На тај начин бн се одстванио једатг политички утицај, кога се и ја бојим. а вога ее боји и г. Кристан, да бира Народна Скупштина и даље попуљавање вртпи' јер то на.м иоказује искуство са досадашњкм Државшгм Саветом. Мени се чини још да је у толико неправо што je у владином пројекту тгредвиђено, да се државни саветници кад наврше 70. годипа ставостк, да се могу уклонити са свсНе дужности. Међутим у гвима нашим УстаЖма већ je било тгредвиђрно 65. година, и ја мислтгм, да је то боље јер’у 70. години човек неЛе моћтт вшттити своју дужност отгако како би ie Morao ла BpiTTTT човек, којк je млађи а и потребно би било да се обнавља тај Државни Савет. А из оног осталог. што je предвиђено о дужностима Државнога Савета. види се да Државнк Савет није. управни оргатт него је управни суд. ирема томе та примедба г. Крист-ана одпада. Ја бих молио Уставни Одбор, ако би хтео дозволити, да се подуљавање места државних саветника промени н да се каже: да ће то вршитп једно изборно тело. чији ће се састав ближе одредити законом.