Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XXVII. седница - 7. марта 1921. године
25
се, поред Главне Коитроле, још један opran, који ужива потпуну независност такође огласити надлежнпм за један део оних функција, које припадају Главној Контроли. Ja бих хтео да поред Главне Контроле, noja je у ствари, ма колику независност уживала, једно админпстратпвно надлештво, да у питањима државне имовине има своју пресудну реч један opran судске власти и за то у првој алинеји овога члана предлажем додатак: да he се законом одредити, у којим he случајима противу одлука главне контроле имати места жалби, касациономе суду. (Гласови: To je било и у ранијем Уставу). To je доиста било и у раиијем Уставу и ja мислим, да je добро да се и овде помене, да he у питањима државне имовине имати своју пресудиу реч један opran судске власти, којп ужива своју независност у пајтпрем обиму.. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мислим, да би господо noja су се јавила, могла одустати од речи. Мислим да урадимо овако: да овај тгрви став члана' 80. са допуном господина Радонића, na коју je пристао г. Министар Финансија n с допуном, кбју je учинио сам г. Министар Фпнансија, лримпмо сад. Другп нови члан 81. садржао би ове бдредбе о избору п о квалификацпјама чланова Главне Контроле. Нов члан 80. гласио би овако: »За преглед државних рачуна и надзиравање над извршењем државног и обласнпх прорачуна, постојп Главна Контрола као врховни рачунски суд. Законом he се одредптп. у којгша he елучајевима против одлуке Главне Контроле имати места жалби касационом суду. Главна Контрола прегледа, исправља, ликвидира рачуне oniirre администрацнје п свих рачунополагача према државној благајници. Ona мотри, да се ne прекорачи нп један издатак no буджету, да се нека сума ne преноси из једне буджетске партије у другу. Ona завршује рачуне свих државних' управа и дужна je прикупљати све потребне доказе и обавештења. Завршни рачун државни подноси се Народдом Представшпптву na решење са приметбама Главне Контроле и то најдаље за једну годину, рачунајући од завршетка сваке рачунске године.« Дакле. ročno до, ja hy ставнти na гласаље овај овако редпгован члан. (Курбеговић: Ja предлажем, да се све ово одгоди). Овај члан говори само о функцији Главне Контроле. Ова стилизација извршена je у споразуму са г. Мпнистром Финансија п сматрам, да ne треба да овај члан одлажемо. Ако приметимо какву погрешку, ми je можемо и поправити. Ja сматрам, да ne требамо да одлажемо ствари и без велике потребе. Ове су флтткције Главне Контроле опште познате и обухватају само опште принципе. Ако господин Курбеговић предложи нешто и види и увиди да нешто фали, ми то можемо накнадно унети, само ne треба да одлажемо без велике потребе. Због тога стављам na гласање овај члан. Ко je за то, да се овај члан прими онако, како сам га ja прочитао, нека седи, a ко je против, нека устане. (Behnna седи). Објављујем, да je овај-члан примљен већином гласова. Ставови други, трећи и четврти садањег накнадно решатати. члана 80. сачиљаваће нови члан 81., о коме ћемо Има реч г. Boja Маринковић.
Др. Boja Маринковић: Ми, господо, и сада одлажемо редакцију, овога члапа 81., као што смо одложпли и масу других чланова, које смо упутили ужем одбору, да им да дефинитивну редакцију. Мтт смо ист.о то учинили и са члановима, који су у вези са Народним Представништвом, чији смо састав променили, као и трећи читав одељак, na смо пре неколико дана и одељак о управним властима цео прескочили зато, да би се постигао споразум. Међутим, ja не знам, да ли се тај споразум врши. (Министар за Конституанту Марко Трифковић: Врши се.) Ja се бојим, да ћемо остати без рада у Уставотворнрм Одбору и биће тешко објасниTii појединцима зашто не радимо. Мислиће, да смо дошли до потребе, да се одмарамо и да зато ne радимо. Ja бих зато молио господина Председника. да нам каже, je ли што до сада подузимано, да ми прво добијемо редакцију свих чланова, који су дефииитивно усвојени n то умивену и учешљану редакцију, na онда да се споразумемо no оиим члановима, који су одложени, те да могу доћи једаниут na гласање. Треће да се постигне споразум о оделжу 3., који je почет, na се и на пола пута стало и одељку 7. о управпој власти. Ja мислим, да би то било корисно јер смо већ иначе при крају na ne ћемо морати стајати. Председнпк др. Момчило Нинчић: Господо, na сваки начин г. Маринковић има право да каже, да ne треба да дозволимо. да дође до прекида седниna. n да останемо без рада, пошто нам још остаје кратко време од рока, који нам je дало Народно Представншптво, да свршимо свој посао. Ja hy овај захтев доставити и Влади са којом има споразумно, да се ради, јер је ово споразумевање политичко a није само чисто техничко. Свакако треба ургирати овај споразум о заосталим члановима, који су нерешени. Сад има друга ствар. Ja мислим, да веl? морамо имати редакцију чланова, који су већ примљени. Beh ме je неколико чланова Одбора, питал.о, шта je ca редакцпјом тих чланова, јер би господа жељела да имају ту редакцију п да знају како су поједини чланови примљени. Ja молим господу чланове Редакц. одбора, да у извесном року рецимо за два до три дана предаду ту редакцију. (Миша Трифуновић: Ми можемо редакцију дати најдаље за два дана). Ja бих молно, да се дакле за два дана сврши тај nocao, да би господа- чланови Уставног Одбора видели шта и како je све свршено. Реч има г. Дивац. Недељко Дивац. Пре свега ja сматрам, да питање о изради трећега одељка још није сасвим свршено. Ми смо заостали na једном питању тога одељка, a то je у питању о аграрним односима у Босни ii Херцеговини. Већина чланова ужега одбора одложила je рад о томе целоме одељку који mije свршен са мотивацијом, да се постигне споразум са муслиманима. Од тада je прошло више од 10 дана n ja савршено шппта ne знам, да ли je до каквога споразума дошло, да ли je у опште говорено са муслиманима о томе питању и до каквог je резултата дошло, ако je говорено. Ja ћу учишгги ову прпмедбу, господо, ja сматрам, да се ти спора■зуми не могу вршити мимо. нас, и преко нас. Ми морамо да знамо. какви се преговори и у којем се смислу врше са представницима муслимана у Bočnu ii Херпеговини, јер су то питања која исто то-