Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

32

Стенографске белешке

војне организације, нарочито у питаљу војних судова, за време рата, за време те аномалије, да су се морале десити појаве које сви ми жалимо и које сви морамо да осудимо. То су остатци од ратних времена и оне афере, које je споменуо г. Марковић. обадве у истину срамне, али ратне афере и из којих не треба изводити тако један општи закључак: ако је за време рата и могло да се деси то, да војни судови нису у потпуности извршили задатке онаќо, како смо сви очекивали, да они одмах зато треба да се укину. Господо је моје дубоко уверење, да садања организација војних судова није добра и ја сам међу првима, ако допустите, који тргиким, да се та организацжа изведе.на једну бољу основу, на основу, која даје гарантије,, a на име, да he у војсци бити све онако, како треба да буде, a и грађанима обезбеђена њихова слобода. Али из тога, што данас та организација није добра, ја не бих смео да изводим закључак, да треба да уведемо грађаноке судове за војнике и лица’под заставом. Господо, војска је један специјалан нарочити организам. Не можемо ми војиике, који подлеже нарочитим ограничењима, нарочито дисциплини, који трпе то ограничење своје слободе у интересу општем, не можемо ми љих да доводимо нред грађанске судове, који суде и расправљају ствари о другим моментима, о другим прописима и другом менталитету, ако хоћете. Ми не можемо да допустимо и не треба да допустимо ,да у организам војске унесемо сад један вов елеменат, који he подгристи саму подлогу, на којој од вајкада војска почива. Ја сам господо за то, да војне судове реформишемо и да створимо поред првостепених војних судова, које треба друкче организовати, да створимо други апелациони суд, у који би увели судије правнике, у који, ако не би могли да уведемо неку сталност доживотну, оно бар да уведемо сталност за једно дуже периодично време, и да створимо и другу гаранцију, да he ти судови функционисати правилно. Али’ја господо, никако не могу да будем за то, да се због једне или неколико злоупотреба и због изве.сних злоупотреба пресече нешто друго, што много више значи, а то је здрав војнички организам. Господо, од овога принцнпа, да је војска једна целина, од тога лринципа нацрт је учинио два изузетка. Он je ставло једну ствар, а то је, да лресуде војних судова разматра у лосљедњој инстанцији касационл суд. Господо, ето вам лотпуне гарантије. Ви ве можете сумњати, да he једна пресуда код касациолог суда, где се расматра озбиљно, трезвено, где не he бити публлке, где не he блти утицаја, где не he бити мешања војске са другим елементима, ви не ћете моћл спорити, да то није једна боља гарантија. Друга je гарантија, господо, предвиђена у чл. 82. Устава. Та је гарантија, да кад једно кривично дело учини војнлк са грађанином, грађанин се не доводи пред војни суд, него пред грађански. II то је једна од нових установа, крје обезбеђују грађане. И кад ми свето прлмимо и реформишемо војне судове, то je довољно, али ако хоћете, да идемо још и даље, па желлте, да унесемо у војнл организам нешто, што би га подгризло, онда значи, да желлте нешто друго, а не старати се о доброј организацији војних судова. Ja то друго не hy да испитујем, али што је за мене главно, то је да обезбедпмо и војницима добро судство као да.и грађани не

долазе под војне судове, кад нису војници, а то се све прстиже одредбом члава 81., те стога мислим, да не треба да га мењамо, него да га примимо како је предложен. Председлик др. Момчило Нинчић: Реч има нар. посланик Мехмед Алија. Мехмед Алија Махмутовић: Ja као Муслимански послалик хоћу, кад je већ говор овде о војсци, да речем неколико речи што се тиче Муслимала и њиховог службовања у војсци. Господи је познато, да се мл Муслимали разликујемо вером и обичајима од осталих, те нам je стога потребно у Bojnoj служби, мало разлике од осталих вероисповести. Стога тражимо, да се зајамчи за Муслимане у војној служби, да они могу слободно да врше своје верске обреде, да могу бити у храни одвојени од осталих, да могу слободно клањати и да им то буде дозвољено и одобрено. Кад је потреба, да иду у купатило, a најглавније, да се хранитељ куће, ако је мушка глава, ослободи војне обавезе. То сам имао укратко да кажем. Председник др. Нинчић: Реч има г. Аврамовић. Михаило Аврамовић: Кад је овде ономад била реч о судовима уопште, сваки од господе старао се, да допринесе одредбу од одредбе бољу, како he се еудовима зајамчити, сталност и независност, То је један важан принцип, господо, код суђења, и оно, што чиии слабу страну војних судова, то је то, што онл нису иезависпи, што су они зависни од предпостављених. Ми сматрамо, да је и војник грађанин ове земље. Сматрамо, да и њима треба загарантовати добро суђеље, и зато, што тако сматрамо, држимо, да треба одвојити из војних судова оно, што нису стриктно војне кривице и да им треба дати само војне кривице, које стбје у органској вези са дисциллииом и редом у војсци, а да оио. што излази из тога оквира, треба дати обичним грађанским судовима. У том погледу ја чнним предлог у заједницл са осталом господом, -која су о томе предлогу говорлла, да таква једна одредба уђе овде у члану 86. где се говорл о војпим судовима. ПредсеДник др. Момчило Нинчић: Реч има г. 'Боновић. Јован Ђоновоћ: II финансиски и економски разлози, господо, били би противни, да се одржава стајаћа војска. Огромни државни терети, којп изискују њезино одржаваље, говорлли би протпву ње. Исто. тако један велики број раднихруку, младлх и у напону снаге, одваја се од посла,- јер се .шаљу у касарну. То несумаиво утиче на продуктивност земље и то, свакако, не повољно, него штетно. То би били разлози, којп би говорили, противу установе стајаће војске: али- при оваквоме међународ,ном положају наше земље, ми ту жртву морамо подносити. Ми морамо одржавати стајаћу војску, у којем облику и у каквој мерп то ћемо, свакако, расправити на другом месту. Али, кад већ морамо да учинимо ту жртву, кад већ морамо држати стаjahy војску, ми смо дужжи да се старамо, да пзбегнемо злоупотребе, које она може донети a о којпма је говорио господпн Марковић. Ми морамо учинити, да војска не утиче штетно на грађанске слободе, да не буде кочница напретку народа. То можемо учинити врло лако, ако војску подвргнемо