Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVII. седпица 7. марта 1921. годИпе

ЗЅ

са. доба постелено све су га евролске државе прнмиле. Али сталан кадар задржан је у најнужнијој мери не као једна специјална усталова војске, него као школазаобуку нар. војске. Јер, гослодо, војна вештина је исто тако занат, који треба научити, а за тај занат треба имати школе и имати учитеља. Ви хоћете народну војску. Лепо. Али ко he и како обучаватл ту војску, ако не опет учптељи? (Оима Марковлћ: Нисмо ми томе противни). Зато је установа сталнога кадра у дацашње време просто једна школа за обуку, п што је главно за васпитање наpdft. војске. Доказ томе je прост п у овоме. У Орбији лре рата сталал кадар био је од прплике 20 до зо хлљада људи, а народна војска лли оружани народ 300 до 400 хиљада људи. Према томе јасва је ствар, да је сталан кадар у ствари само један мали део те народне војске. За време мира сталан кадар био је само оно, што је свака школа за све друге' занате. Кад тако узмете и кад тако посматрате. установу стајаће војске, олда апсолутпо не можече приговаратл, да је то установа, која служи; она је лросто школа за обуку. Јер, треба да знате и ово. да код нас у Србији у касарнама није ее учило само обуци у оружју ii ратној вештини, него је у нашим касарнама спреман бал! тај лсти оружани народ за оно, што је створло 1912., 1913, и за време велиАог светсќог рата. (Сима Марковлћ: Зато се народ слремао само у школама, Господине Млнистре). Не, него л у касарнама! фу се предавала и историја п све, што је требало народу за ово дело, које је он и после учлнло: блло је л школе и моралних поука u васиитања. Будила се народна свест код војника и само тако може да се протумачи зашто је војска учинила оно, што може бити ни једна војска у свету не би могла учинити. То је .била потпупа школа. јер ни у ком случају не би војска учинлла оно, што је учлнила. Према томе, Moje je мишљење,, да је сталан кадар неопходно потребал као школа, у којој he се народ спремати да брани своју слободу и своја права. Доказ је то, што у свлма државама и земљама и дан данас постоји сталан кадар, како у републикам оваквим ллд онаквим тако и у мопархлјама. То је једно. Имао бих да дам неколико обавештења о примедби г. Сушнииа. Г. Сушник је говорио то, да војска наша треба да буде демократска. Ја знам, господо, зашто је то рекао г. Оушник. Гослодин је живео у једној земљи, где је иначе постојала аристокрација и где je већи део офицлрског кора регрутован из старе аристокрације. Код лас у Србији никада тога није било нити he битл. Офицлрскл кор регрутован је баш из широких слојева народа и ја могу да тврдим, да су наши официри 80 по сто сељачки синови, а оно остало, и ако варошки слнови, да су им ако не очеви а оно дедови сигурно били сељаци. У таквој једној земљл не може ни бити унесен аристократски дух. Напротив, наша војска била је једна од најдемопратскијих војски у свету како'по свому комплетирању тако и по својој обуци. То су нам признали и војни аутори целог света. Према трме ја веружм, да г. Сушник ле треба да има бојазни, да ћемо ми србијански официри. који смо стајали на челу војске, и који имамо да извршимо организацију војске, унети неки други дух сем онога, који је био раније у србијанској војсци. Ја мис.тим, да he и даље у нашој војсци провојевати дух демократије, а ако буде каквих сметња, те сметње могу бити баш од оних, који ©у д©*

jn.Ti-i из бивше аустроугарске војскс, а ми се старамо, да и кроз љих провејава напт србијански дух. Ja се надам, да he војска на крају крајева привол.ети том демократском духу, који је од увек био заступљен у лашој војсци. ,Г. Оушнпк је даље напоменуо, како у. војсци војник треба своју дужност да врши не због тога. што се боји од казни,. него из ocehaja дужиости. То је тачно.. Свака је војска из народа и сваќа војска треба n мора таква да буде, да војници у војсци ле врше своју дужност из страха него из ocehaja. Што се тиче лаше војске г. Дивац је потврдио, да наши војници своју дужност нису вршили за то, што су се бојали од казне, него из врло развијеног осећања дужности лрема својој земљи. У том логледу наша вој.ска је била тако васпитана и г. Сушник у том логледу не треба да има нилакве бојазни. Г. Оушник је даље напоменуо, како би требало да се војници поред обуке у ратној вештини васпитавају ii у шлрему обиму. То је сасвим правилно и тачно. И ја могу да вам кажем, да се је и досада радило на томе ада се и сада ради. За доказ о томе ја вам могу поиазати наставни план наше војске за 1920. и за ову годину. (Показује наставни плал) где je у лајширем обиму предвиђено, каќо се има предаватл писменост. То је штампано и у војном листу. И не само то него и обука из привредног живота. Ви се можете госиодо уверити о томе из наставног ллана, ту je предвиђело поред осталих ствари лисменост и у времену одмора корисне поуќе. Предвиђено je тако, да сваки пук има своју елономију, где he се војници лоучавати. У том циљу ја сам замолио г. Министра Просвете и г. Министра Привреде, да нам у недостатку учитељ'а официра, ставе иа раслоложеље наставлике за привреду ii економију, којл he потпомоћи официре у лоучавању ла тим корислвм звањима. Господо, даље je г. Павичић цитирао шпање о року службе. То је залста једно од најозбиљнијих питања т;ат;о за војску тако и за сам народ. То је неоспорно . го лцтаље дубоко засеца у његов прпвредни живот. Али, гослодо, то литаље захтева озби-љиу студију, ако ие ћемо да се доведе у питаље безбедност наше земље. Јер, господо, ирилике, у којпма ил живнмо, а нарочито спољне политлчке лрилике иалажу нам, да се добро промислимо? пре него што донесемо одлуку у смислу, у коме је то г. ]]авичнћ желеб. Јер. нлје господо свеједно да 'лл he војник служлти у војсцл 6 месеци или годвиу дана. То нлје свеједло, јер најзад војник. за тај кратак рок може се обучлти пушци и некпм другим ратним вештинама. Али није главно само то, јер како песма вели, бој не бије светло оружје него срце у јунака. То значи, господо, војиива греба 'васпитати и ставити му то на срце, да може корлсно употребити оружје. То ‘васпитање војника је врло деликатна ствар л треба бити обазрив при решаваау тога питаља. У осталом то питање не може да улази овде у Устав, то је питаље војнога закона из простога разлога. ако Ус-тавом ограничимо рок служенѕа у војсци то! се више не мења, међутим лосле извесног броја годила могу наступити такве прилике, да је потребно, да се тај рок повиси, и онда бл морали мењати Устав. Међутим, кад уђе у закон. редба о року служеља у војсци, то се може