Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVIII. седница - - 8. марта 1921. године

41

спомиње, да има преко Саве и Дрине join встатака из старога режима. Не улазећи у то питање, да ли и ту имаде какве оправданости или не, стоји овај факат, да су онп официри, који су сада у нашој заједничкој војсци, да су то били официри бивше аустро-угарске војске, задојени у погледу живота, мишљења u поступања, оним духом, који нам није miкоме баш мио. Погрешка је г. Сушника...lпто он мислв, да је то свршено. и да се код њих нпје сачувало ништа од духГl аустроугарског и није довољно било. што је после преврата крајем 1918. године створена једна југословенска војска, којој је био врховни шеф г. Дринковић; то није била права југославенска војска/ јер ту су били сви елементп аустро-угарске воске и кад ти официри сада стоје у некакву одбрану југославенства или хрватства или словенства као п српства пречанскога према овој српској војсци и њеним официрима право да Вам кажем. мени то није симпатично и сматрам. да ту није у питању једна једнакост, него њих треба упућивати. да се они .ослободе тих бивших традиција и да не сматрају и не гледају, ослободилачку војску п њене представнике са оне висине, са које је некада аустро-угарска војска гледала опанчарску војску. Признајемо, да у опом понашању и официра и каплара има много што би требало поправити. -Ja ћу да завршим молећи г. шшистра војног. да ово. што је ѓ. Сушник говорио. узме врло озбиљно, јер н ја имам озбиљних извештаја из делова оне Корушке, коју смо пзгубили и из делова често српских. да понашање официра и представника наше војске, у неколико није било онако, како бисмо ми желили. само г. Суппшк и његови друтови не треба да мис-ле, да узрок томе лежи у духу српске војске. Ја бих га могао уверити. да је један српски офидир пре неколико година иначе добар човек, што је полудио и издавао војни-' цима једну наредбу, која га је понижавала. изгу: био због тога офшџгрскц чин п био осуђен на лишеље слободе. То се радило, л ја бих молио г. мшшстра војног. да он настане врло енергично и да препоручи с.вим командантима, да у том правцу посвете велику пажњу, јер ће знатно помоћи. ако се што пре створи оно стање у војсци. каково ми сви желимо. Ово је сада тгрелазно стање. Ово је-стање тешко. стан>е је деликатно, како сам већ мало пре рекао, и ако хоћете критично, а да се то стање поправи, можемо nhn ir радити на поправци само са великом пажњом. Официри. каманданти и господин министар војни имају тешки задатак. да пбправе то стање. али тај се задатак мора испунити. Не треба заборавитп. онолико дуто војеваље. онолике страхоте, Koje смо тгрошли, слецијално које је пропгла српска војска. Оно је природно. као што свуда у друглм земљама, тако и код нас долело једну изве.слу трулост л ако хоћете подлвљалост. Али против Tora морамо се борлтл свл. да то лотгравлмо. И зато, што знам. да тога на жалост лма л птто верујем. ца he се то поправитл. што _желлм. да предузмемо ове мере, које треба да се то стање. лечи. налазлм, да треба прлмлтл први део предлога господлпа Павичића. где ће стојати једла контрола грађанске власти за свакл поједллл случај каквога круппога испада, да војска сама по својој лнидијативи уђе у одржавањв реда. Председник др. Момчило Нинчић: Реч лма г. министар војни.

Милистар BOji-ii-i и морнарице генерал Бранко Јовановић: Господо, ja хоћу у неколико да допуним говор гослодина Љубе Јоваловића л одговорлћу ла иеке замерке господина посланлка Сушника. Он je споменуо. како између официра бивше срблјанске војске л ново примљеплх офпцира из блвше аустро-угарске војске постоји неки антаголлзам ii неко отуђивање и одвајање. Ја морам да признам у веколлко, да је тако. Али није томе узр.ок понашање л држање бивших србијансклх официра. него то лежл у менталлтету и духу разних војскл. Аустро-угарска војска и бивша срблјанска војска имале су сасвим други мелталлтет. Кад су се спојиле обе војске,. онда је природна ствар, да су та два разна менталитета и та два pasna духа морала доћл у коллзпју. Они се нису разумелл и природна је ств'ар, кад се нису разумели, да je морало доћи до тога. У том лежи ствар. С друге стране морам казати ово, да се свлм силама ради на том, да се ови разни менталитети. којл владају лзмеђу официра блвше аустро-угарске војске и офлцира блвше србијанске војске, доведу у један нормали колосек, како то захтевају интереси лаше државе. Ради се енергично на том л то ће лматл успеха. Томе ллје узрок за то, што блсмо мл србијанскл офлцлрл са влслле гледали офлцлре бивше аустроугарске војске, већ je разлог у томе итто се офлцлри међусобно нису могли разумети. У осталом. ми смо до пре неколико година били лепрлјатељл. па лежи у нарави л ћудл свакога- човека, да се некадашљи непријатељи не могу тако брзо спрлјатељлтл, док не виде, да су онл синови једнога народа. Кад код њих дође то сазнање, онда ће се све- несугласице л разни појмовл изгладлти и ишчезнути. Друго, г. Сушник је напоменуо, како с.у официри из бивше аустро-угарске војске у неколико запостављенл л како се војна управа стара, да те боље елементе лз бивше аустро-угарске војске полако и постепено уклолл из војске. То, господо, у самој стварл ллје тачно. Ништа према њлма није.предузлмано, што би доказало, да стоји ствар -као што вели г. Супшлк. алп у стварл је ово. што су многа од те господе желела и хтела, да само служе у крајевима нз којих су. Па кад су по потреби службе и баш у интересу јединства војске и онога. што сам напред говорио. били премештени мало н у ове наше јужне крајеве, онда су они сматрали, дасутимеунижени и да je повређено њлхово право. Кад министар Војни није хтео, да одступи од тога, они су подносили оставке, а ја сам им те оставке уважавао. јер сам сматрао, да је то неопходно потребно у интересу војске. Они су само зато излазили из војске. што господии који je рођен у Хрватској. неће да служи у Шумадији и Мацедонији. Кад, гослодо. наши србијански офипири из Шумадије могу да служе у Словеначкој, Хрватској и у другим крајевима, онда зашто они неби могли да служе у овкм крајевима. Ако хоћемо једнакост и јединство. онда то у војсди. која треба то да оличава, мора да буде. Ето зашто они дају оставке. а не зато. што их војна управа и Министар Војни гони. Штб се тиче њиховог унапређења, маса тих офшџгоа унапређена je подједнако с нашим. II господа из Народиог Клуба, која су била у кабинету г. • Стојана Протића. знају врло добро колико сам се ја заузимао, да се то оствари и онда је маса тих офтгцира унаттређена подједнако с нашим. 6