Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

40

Стенографске белешке

мињам се, да je. тако постопала бивша Австрија з муслимани, катере je, какор в засмех приделила чисто тујим немшким полком. Тако словенски Bojanu не морејо обчевати с србскими товариши, кер не нознајо њиховега језика. Ни јим довољено, да би читали књиге ин часописе. Просим Вас, господ министер, да ми повесте, закај наши војаки не смејо брати часописов. Всај в нашим часописју ни нич противдржавнега. Врху тега je треба впоштовати, да со мед рекрути туди интелигентни људје, ки јим je брање потребно. Ше в Австрији je .било војаком довољено брати часописје, само в наши држави je то преповедено. Војак сме брати само »Војничко гласило«, ки je менда no долочилих војнега министарства едини за војаке допуштен лист. Председник др. Момчило Нинчић (звони); Опомињем Вас че ше енкрат, да je дискусија о впрашању, кје нај служијо војаки закључено. Просим, да кончате ин преберете свој предлог. ПосланецАнтон Сушник: Просим господ војнеra министра, да пове, закај преповедује наше часописје. Кер ne смем говорити даље, ставим свој предлог. В устав нај се зајамчи равноправност всех војаков: војаки нај служијо в оземљу, из катерега се рекрутирајо. Просим ше енкрат, да взамете мој говор тако, какор je бил мишљен. Досечи сем хотел- само то, да се поправи, кар je в наши војски слабега, да се наша армада реорганизира тако, да бо в ресници пародна војска ин да боде војаки з весељем служили в њој ин че треба туди живљење за својо домовино. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч ročno дин посланик Љуба Јовановић. Љуба Јовановић: Допустите, господо, да кажем неколнко речи. Овде имају два предлога, једно je предлог господина Ђоновића, a један господина Павичића. Управо, предлог господина Павичпћа има два дела, или може се pehu два засебна предлога. Први део предлога господина Павичића je такав, као и предлог господина Ђоновића. Tora има n у неким пројектима већ поднесених нацрта Устава, a нешто од тога je било и у нашем ранијем Српском Уставу. Ja бих молио, да господин Министар за УЦгавну реформу буде добар, да искаже владино гледиште na предлоге, који су истакнути. Што се тиче специјално предлога г. Павичића, да се војска може употребити за одржање или повраћање реда само na позив грађанских, цивилних власти. ja, право да кажем, налазим. да je on уместан. Г. Министар Bojnu тачно je рекао, да je то предвиђено законом; али, кад се налази да то треба u у Устав унети, ja се надам, да ни т. Министар за уставну реЦорму nehe имати ништа против тога. (Др. Boja Маринковић: A ja, који сам био у Санском Мосту, ja имам нешто мало против тога, јер волим више изаћи жив, na макар се мало и војска умешала. Др. Лаза Марковић: Такође и ja, који сам тако исто хтео да прођем у Билећу, волим да се макар и војска умеша, него да тамо добијемибатине. Недељко Дивац: Ми не дамо, да се војска компромнтује. Др. Сима Марковић: Хоће се. да се војска стави у партијску службу). Председник др. Момчило Нинчијг. Молим вас, господо, да се држите реда у овој дискусији, као што смо га се досада држали. Ja ne знам шта je ово данас.

Љуба Јовановић: Да je грађан. слободама у Harnoj земљи заштита власти постала неопходно потребна и да ми грађани, без заштите власти не можемо себе довољно заштитити, то je један факат, ако хоћете и жалостан факат, али je факат. Али, господо и то запттићавање од стране државне власти треба ипак да иде неким утврђеним редом и то само оним редом. који je природан, a то je да ту заштиту указује надлежна грађанска власт, a војна власт само онда, кад редовним путем буде од те исте власти позвана и кад грађанска власт буде немоћна. Moj пријатељ г. Маринковић. који ме je мало час irpeкинуо, поменуо je један факат; али имам и ja једно искуство н то не лично, него службено искуство. Ja нећу рећи све, птто би се у том погледу могло казати, али господо, ми смо још под притиском ратних последица. кад су многи манири остали у традицијама. и кад се продужавају и зато треба што upe да се старамо, да се вратимо редовном стању. A у време рата, војска je из врло похвалних намера, али врло често прекорачавала била оне стриктне њене границе и стриктну своју надлежност тако, да сам ja, као Министар Унутрашњих Дела. имао случај, да je један одред војске утпао у један део отаџбине наите, да васпостави некакав ред, за који ja нисам зпао, да je био угрожен и васпоставио га je на један начин, како je тај одред, којн je био састављен из нередовних војннка. могао да га васпостави. Tora с.е морамо чувати, a нарочито у садањим наштгм деликатним приликама. (Др Boja иаринковић: Они нису уш.ти на основу УставаП. Али. кад у Уставу има једна добра ограда. онда he се теже усудити људи, да ту ограду прекораче, него ли обичну законску или уредбену ограду. И. господо. казао сам, да су тташе ттрилике деликатне. Вама je нознато. јер сам раније о томе говорио, да ja не сматрам. да je јединство наше илн целокунност наше државе. у икаквој озбиљној опасности. али то још не значи. да je у нас све. Kano треба h да не треба врло пажљиво старати се. да настане што upe онај нормалан живот. какав треба у једној уређеној држави да влада. И у том погледу врло he се много учинити. ако свака струка државна и сваки орган државнп буде падно оно. што њему припада, a ако ne буде радио и оно. што ттрттпада другим струкама. Српска војска прешла je тгреко Саве и Дунава као ослободилачка војска. али она je тамо наилазила на војску и на елементе непријатељске и противничке и захуктала се, na се могао јавити и no некоји случај и жалбе na њено понашаље. Ja ne могу да потпуно поделим реаговање г. министра за уставне реформе на неке рели г. Сушника. и ако' се ja неслажем у свему п у многоме са оним о чему je г. Сушник говорио. Бпло je тих испада. a може бити да се они још и сада продужавају и желети би било, да их што пре нестане. Алп, ročno до, треба то питаље посматрати са две страпе. Једно je понашаље војске према становништву. према грађанима, a друго je међусобнп однос и понашање једних официра према другима. У нашој заједничкој војсди налазе се сада ne само офипири старе српске војске и љени представнипп него п официри некадашње аустро-угарске војске и мп не можемо сасвим пристатп na то. да се она некдашња аустро-утарска војска сматра као потпуно једнака са некдашњом српском војском н њеним представницима. Јер. сасвим je друга ствар, како се овде