Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

58

Отенографске белешке

гос.поду, која имају ту нову редакцију, да је прочитају. •Министар за Конств&анту Марко Трифковић: Господо, код члана 58. тражила су нека господа посланици да се -унесе одредба, да је за штете које причине Министри својим незаконитим радом, одговорна држава, јер је код члана 18., где се говори о томе, да je за штете, које учине грађанвгма одговорни чиновници предвиђено да he се донети нарочити закон за министре, судије и војнике под заставом па је то протумачено тако, као да се на тај начин грађанима не дризнаје штета од државе. Ја сам дбјашњавао, да ће у том нарочитом закону бити стилизовано то, да За све штете одговара држава, али гослода лосланици у Уставном Одбору нису били с тим задовољни и онда сам се ја споразумео са Владом да овај члан овако гласи: »Министри су одговорни Краљу и Народној Скупштини. Краљ и Народна ■ Скупштина могу оптужлтп Министре за повреду Устава и закона, учињене у службеној дужности. За штете, које Министри учине незаконитим вршењем службе, одговара држава«. Председник др. Момчило Нинчић: Стављам на гласање овај члан овако измељен. Koja су гослода за то, да се овај члан овако како је прочитан прими нека изволе седети, а која су му противна нека лзволе устати. (Сви седе). Пошто cj’- сви седели, објављујем, да је овај члан примљел једногласло. Сад прелазимо на члан 65., односно 61. по владином нацрту. Молим г. Радонића, да прочита редакцију овога члана. (Гласови: има лова редакција). Др. Светислав Поповић: Мл смо у Одбору израдилм једну редакцију овога члана и па љу смо се сви сложили. Ja ћу сада прочитати ту редаќцију. Она гласи: »Управпа власт може издавати уредбе потребне за примену закона. Управна власт може уредбама са законском слагом уређивати односе само на основу законског овлашћења које се даје посебно за сваки случај. Уредбе не смеју противречити Уставу ни зак.ону. ради чије оу примене издате. Оне не могу бити у супротности са законсклм овлашћењем на основу кога еу прописане. Народна Скупштина може уредбе издате на основу законског овлашћења резолуцијом ставити ван снаге у целини или деломице. Уредбе се тДјју обнародовати«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Сима Марковић. Др. Сима Марковић: Ова се нова редакција разликује од првобитне само у томе, што је додато на крају да овакву једну уредбу може Ккупштнна резолуцијом: изменити или суспендовати и још у томе, што. се наглашава, да се таква једна уредба мора обнародовати. То су те две ствари нове, али које у ствари ни у колико не мељају реакцибнарну суштину овога члана. Јер Скупштина на сваки начин и ако јој се у Уставу и неда нарочито то право, суспендовати једну уредбу на тај начин, што he поднети о љој интерпелацију и кад се противу ње изјасни већнна Народног Представништва, онда he. иа њој пасти и сама Влада. (Гласови: Али неће пасти и уредба). Самим тим биће запе.ћаћена судбина и дотлчне уредбе. На тај начил ни у колико се не даје никаква гаранција Скулштини против злоупотреба издава-

ља тих уредаба. Додуше, сам тај факат, што се даје Скушптиии да може резолуцијом суспендовати уредбе, има ту добру страну што олакшава мало процедуру тога суспендовања. Али на крају крајева ии та санкција, акб се може уопште још pehu, да је то каква санкција, не представља никакву гарантију против страховитих злоупотреба, које управне власти или једна влада, која би личила на владу какву данас имамо, може за све злоупотребе на осI-IOBV овога члана, које би се евентуално могле чинити. Јер ако је једна влада слаба, њој није у илтересу, да ради са Парламентом. Таква влада гледаће с времена на време да добије од те Скупштине ово или оно зак. овл ашћење, па да може да влаДа уредбама. То је тенденција овога члана. Тенденција 'једне владе, која жели да ради мимо Скупштине, која жели да ради помоћу уредаба без сарадње и ако хоћете без контроле Окулштине. Управна власт може урел• бом са законском снагом уређивати односе само иа основу законског овлашћеља, које се даје посебно за сваки случај. Овде се ни у ком случају не прецизира то законско овлашћеље ни љегов обим, ни љегова садржича. Према томе Окупштина, односно Влада, може од већине њене да изнуди какво хоће овлашћење. Она може добити такво овлашћење, да ради шта хоће и како xohe путем уредаба, јер се овде не ограничава то овлашћење. To овлашћење може бити генералио плаин поувоир, које једна већина квррумска, већина од једне шестине посланика нормално лзабраних може дати влади да регулише најважније односе у држави. Овде се нигде не предпоставља и не каже, да те уредбе не смеју противречити ни једном од постојећих закона, јер без сумње, господо, те уредбе према овакој стилизацији могу. негирати и постојеће законе. Кад смо ми инслстирали, да се то унесе, а господа то не примају, то значи, да желе да газе законе. Целокупна структура овога члана и тенденција, која се oceha код владајућих група, која се овако лепо види, право нам даје. да га назбвемо једним реакционарним монструмом, против кога треба најодлучније устати. јер он отвара широм врата за лајразноврсније злоупотребе на штету оно мало законитости, колико је још има у овој земљи беззаконитости. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Господин Сима Марковић je врло,. врло пристрасан говорннк. Он не може да устане. а да не каже, да је влада насилничка, обесна, која гази законе и руппт, a муђутим, ви сте га, по свој прилици, мало пре чули, кад се у оном огорченом и подужем говору против државних подсекретара окомио само на Минвстра Просвете, а заборавио је Министра Унутрашљттх Дела, и ако је Министар Унутрашњих Дела тај, који гађа твегову с-транку. Требало је, да га г. Лаза Марковић подсети на то, па даи о љем каже пешто из чега мож.ете потпуно вндети, да je г. Марковић пристрастан. Министар Просвете погодио је њега и он само њега има у виду. а Митстра Унутрашљих Дела, који је погодпо његову странку, њега је оставио на страну. Председник др. Момчило Нинчић: Молпм Вас. да говоримо о предмету. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Господин Оима Марковић говори како је ово реакционарна одредба и каже, да је овде само додато то да се резолуцијом може да укине та уредба. иначе .вели, нема ниќакове разлпке између ове одрѕдбе,