Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXX. седнида. 12. марта 1921. године

57

Ви сте држалн огорчене говоре, а нисте га ни споменули). Уетанож, помвдника- Мипистарских има већ једну историју код нас од ослобођења Па на овамо. Ја мислим, да та исторпја говори против те установе, јер где год je био помоћник Министарски, та устаиова није показала никакву своју практичну вредпост нпгде ип на једном месту. Установио се ломоћник у Министарству Унутрашњих Дела и он је тамо чисто политичка личност, који има да сврпгава чисто партијске послове демократске странке. Ето те установе помоћника Министра Унутрашљих Дела, ако хоћете да говорим о Министарству Унутрашњих Дела. У томе истом смислу ја верујем. да he се устаиовитп минист. помоћиици п државттп подсекретари п у осталим Министарствима. Из свега овога ја сматрам, да је баш код ове редакције, коју je предложио г. др. Лаза Марковић на место прве редакције, јастто као дан, да ови 'државтш подсекретари неће имати могућности да одређују континуитет, нарочито не у ономе смислу, како је то желео и како је то подвукао г. Вошњак. Баш код ове редакције јасно je, да he бптп они само новл ттачелницп. -нови директорн. нови безпосленици на тнм местима. (М. Аврамовић: Начелници су били машине радплггце. a ови he бити машине седилице). Иредседнпк др, Момчило Нинчић: Има реч г. др. Јован Радонпћ. Јован Радонић: Ja ћу да кажем неколико речи. Вп се сећате, да сам ја у прошлим одборским седнпцама био против установе државних подсекретара због тога, штојенаш клуб већ раније био .решисо томе питању, нарочпто о редаќуији владинога пројекта, и он се изразио против те установе, на име да није за то, да Минкствар може делегирати политпчку личнрст н узети га за помоћника. Али, господо, пошто је редакција члана г. др. Лазе Марковића нешто сасвим друго, и пошто се према тој редакцијп установљавају државни подсекретари за један одређени део послова. а пошто је то сасвим иетттто друго чшхе he се помоћи, државној управи, ја не делим мишљење г. Симе Марковића. (Чује се: Он је критиковао државну администрацију). Ја држлм, да су министарства толико оптерећена, а за доказ тога ja ћу навести само два Министарства: Министарство Просвете и Мпнистарство Вера, која he имати пуно послова. Јер, на пр. ми имамо три конфевтје: праврславну. католичку и муслиманску, где пмаде' веома много верско-политичких шттања, и услед тога, ja знам. да he се установа државног иодсекретара оправдатп као корисна и потребна установа за вођење државних послова, и ја држим, да he се код те установе, к ако се по овој одредби г. Лазе Марковића могу за те личности узимати и политлчки људи. ипак моћи одржати континуитет у државној управи. Пошто сам пређе из споменутих разлога био против редакдије овога члана владиног Устава. ја-ћу гласати сад за редакцију г. Лазе Марковића. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч још г. Ђоновић, па је онда дискуспја завршеа. Јован Ђоновић: После свега овога што је до сада речено, ја бих имао да кажем још само ово: Установа државних подсекретара може бити образложавана разлозима партијске политике и разлозима државне администрације, односно државне управе. Ако би требало установити државне подсекретаре ради тога, да би олакшали посао министрима, бар да би скипули с њих партијску бригу, то

онда значи, да се они установљавају за то, да врпге партиј ску' функдију. Политички разлози за то би били ти, да сс. паправи, на неки начиц могућност, да што више група односно представника других политичких група уђе У владу. И једни ii друти од тих разлога пе говоре неодољиво за установу државних подсекретара. Ако. је партијама потребно да свршавају своје партајске по■ слове, онда нека при министарствима и код мин-и----стара делегирају своје људе и нека оне сносе трошак за њих; a ако се хоће установа подсекретара. ради онога другога политич. циља, који споменух, онда се то постизава тим, што сте већ примили, да министри могу бити без портфеља. Према томе, одпада сваки разлог за установу државних подсекретара. Остао je још један разлог. а то је и пајважнији, разлог државне службе. Чим сте, гослодо-, дозволили да државни секретари треба да буду из Парламента, онда ту нема континуитета у раду, тгити има разлога ii потребе државне службе за љих. Чим министар оде, оде и помоћник саим, и мп немамо континуитета у пословима. Ја верујем, да би требало одржати континуитет у пословима свију министарстава, али то може бити не установом помоћника минстарских, већ тиме, што би се изабрало једпо стручно лице, које he бити постављено у једноме министарству и радити своје послове без обзира па политику, a коме he се загарантоватн сталност. То би лице требало да буде стручно, а никако политичко. Стога мислим не постоји апсолутно никаква потреба за овим што се предлаже. Ради свега тога ја бих молио, Да одустанете од политичких подсекретара и да, тражите сречлију солуцију, на име: створите један положај у свакоме министарству, који ћете покрити стварном стручном снагом, која he у министарству остати п после појединпх министара, који се врло ’iec-To мељају. Само тако ћете моћи одржати коитинуитет у тгословима. Таква једна установа, управо такав један човек представља, збиља, једну потребу. а за овако нешто, ја не видим да има потребе. Зато ја тте моту да се сложим са подсекретаријатима, нарочито после тога, што сте примили, да мпнис.трп могу бити без портфеља. Број таквих миниетара може бити врло велики, он иије ограштчен. У законском пројевту, о коме сте говорили има их 12 са портфељом, а можете узети још 12 без портфеља, и ако узмете још 10 —12 подсекретара, онда he се број пжланика, који he yhn у владу приближавати ономе. што je рекао г, Дулибић. To бн било коригираље парламента. Због тога ја нисам за установу државних подсекретара, а био бих за то, да се одржп континуитет у раду постављаљем једнога стручнога лица, које he одржавати послове у сталној вези, а које не сме бити из Парламента. Председиик др. Момчило Нинчив: Гослодо, дискусија је закључена. Стављам на гласаље чл. 57. са изменом ко.ју je предложио г. Лаза Mapi:op>iih. Нека ■господа, кОја су за то, да се овај члан прими < а. изменом, коју je предложио г. Лаза. Марковић, изволе седети, a која су против нека устану. (Behnна седи). Објављујем, да је овај члан примљен. Сад ћемо прећи на члан 58. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, ви сте овај члан одложили због тога, што је требала да се дредложи нова редакција овога члана. Ја молим 8