Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIII. седница. 16. марта 1921. године

XXXIII СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држапа 16. марта 1921. године u Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчић, и потпредседник Јурај Деметровић. Оекретар Милан Бошковић, (Почетак у 9 и четврт часова пре додне). Председник др. Момчило Нинчић: Господо отварам данашњу седннцу. Да вам саопштим upe Bero што пређемо иа дневни ред, да имамо 2 иредставке, једну Савеза Државних Службеника и Чиновника који траже да се у Устав унесу одредбе о чиновниднма, а другу представку Светог Архијерејског Оинода, који предноси предлбг, да се у Устав унесе одредба, да веронаука буде обавезан предмет у свима средњпм и стручним школама по иоповеетима. Госдодо сад да пређемо на дневни ред. На дневном реду је дискусија o новом одељку з. социјално-економске одредбе. Ja молим г. Деметровића, да нам дрочита 1. члан. тога одељка, који је споразумно утврђен. (Павле Равловић: Молим реч). Има реч г. Павловић. Павле Павловић: Ja тражим од вас, да се о тој ствари данас одлучи, хоћемо ли да начелно диокутујемо о овом трећем одељку и да поставимо једап од више предлога, који имамо пред еобом за осповиду дискусије, -јер у владином нројекту, у владином нацрту Устава, сам члан 12. одлаже говори о томе, да he закон прописати у коме се обиму може приватна својина уживати. У нацрту владниог пројекта Устава иначе нема о овој ствари. И сад 3. сдељак долази као нешто ново. Сад треба оним грунама, Koje се нису могле сагласити са овим пројектом владиним, дати могућност, да се изјасне и да покушамо убедити присутне, да се узме за основицу други пројекат. То је коректно, то је ред и треба да се на овом питању држимо реда којега смо се до.сада држали. Председник др. Момчило Нинчић: Te су одредбе израђене и раздате свима члановима одбора. У главном са малим изменама, а Уставни Одбор може учнтгитн Behe, те одредбе примила је влада, и овај одељак може се дискутовати као владвш нредлог. Дакле морамо узети то за основицу диекусије. Павле Павловић: To je прелазна специјална дебата, a ми хоћемо начелну дебату о целом овом одељку. Председник др. Момчило Нинчић: Па ви ћете то код свакога члана поменути. Све групе имају свој предлог о нацрту Устава. па ипак за основицу дискусије служи владин предлог. Сад he се дисктуовати то, што је влада примила и што je утврђено заједничким споразумом и на то he вероватно сви чланови Уставног Одбора пристатн сем вас комуниста. Павле Павловић: To у овоме кворуму није сагласио примљено.

Председник др. Момчило Нинчић: ‘Сад тр.еба подврћи цео предмет дискусији, и ја мислим, да остала господа ,не he правити примедбе. Павле Павловић: To je прелазна специјална дебата, а ми хоћемо начелиу дебату о целом овом одељку. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас господине Деметровићу, прочитајте први члан треher одељка. Јурај Деметровић (чита): »Држава се брине, да се свима грађаннма створи подједнака могућност спреме,. који за привредне послове нагињу. Она ће у том смеру провести стручну наставну организацију и уредити стално потпомагање школовања способне и сиромашне деце.« Председник др. Момчило Нинчић: Ja сам рекао, да су одредбе такве тгрироде и оне су раздате члановима Уставног Одбора. Ја мислим, да не he ни код једне друге групе бити тешкоћа. To су ствари које су уошппте примљене. Равле Павловић: Ми имамо свој пројект, који је у супротности са вашим пројектом. То је гажење једнога правила, којега смо се до сада држали. Треба прво начелна дискусија да буде у овом одељку. Били су разни предлози и сад је дошао нов предлог о трећем одељку и сад би требало говорити о њему као о целини у начелу. Председник др. Момчило Начелпа дискусија је трајала 16 дана и завршена је. Ово је специјална дебата. Имате само да говорите о с-воме члану ако хоћете. Павле ПавловиЋ: Ви игноришете предлог опозиције у целили. Председник др. Момчило Нинчић: Ове су одредбе примљене споразумом. Има реч г. Аврамовић. Михајло Аврамовић: Допустите - ми госпрдо, пре свега. да констатујем, да је овај треаи одељак Устава у неколико измењен. При изради овога треhera одељка, који је ако се не варам, поглавито и потекао на предлог наше земљорадничке групе и господина Дивца, при изради тога одељка, ја се врлб добро сећам, позвали смо на сарадњу н све остале групе ија сам лично позвао на сарадњу и господу из комунистичке групе. Али морам конзтатовати, да господа комунисте нису суделовали у томе послу, нибу никад дошлн ни на једну седницу, и онда је цела ова партија израђена по споразуму земљорадничке, социјалистичке, републиканске и мислим само на једноме састанку југославеноке пучке странке и разуме се странака владиних радиќалне и самосталне. По томе је споразуму овај члан друкчије гласио. У место редакције, која je споразумно утврђена. »Она he у томе смислу преуредити наставу оргачнзацијс n оистоматски регулисати потпомагаље