Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

64

Стенографске белешке

школовања«, сад се предлаже: »она he у гоме смислу провести стручну наставну организацијуј« Ја немам тај новр редиговани члан. Заменик секретара Јурај Деметровић: чита поново ]. члан трећег одељка. . Михајло Аврамовић: Ja могу, што се паше странке тиче, на ову редакцију пристати, јер она у (»нтности не мења ствар. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Ја не бих могао пристати на ову измену члана 1. трећег одељка из ових разлога: што је у томе члану унесен нов термин, који може дати повода разном тумачењу, а то је термин пс-т--помагаље школоваља сиромашних ученика. Прва редакција била je cpehinija и она треба да остане, јер је сувише релативна ствар шта је сиромашан ученик. Ми немамо тачну дефиннцију о томе и доцнпје цела ствар може се свести на оно што смо и ми до сада имали. Председник др. Момчило Нинчић: Уставнп Одбор сложио се с тим, а ви сте против. Објављујем, да je већина одбора за редакцију првог члана трећег одељка, како је г. ДеметровиР прочитао. Молим г. Деметровића да изволи прочитати даљи члан. Јурај Деметровић: Члан 2. трећега одељка којп је у овоме нацрту био члан 3. гласи: »Радна снага стоји под заштитом државе. Жене n неодрасли имају се пос-ебно заштитити •од штетних послова по њихово здравље. За.кон одређује посебне мере за безбедност’ р заштиту радника у свима предузећима.« Председник др. Момчило Нинчић: Да ли се i:<> јавља за реч. Има реч г. др. Андреј Госар. Посланец др. Андреј Госар: Господје! Мислим, да би член 2. в лрвотнем начрту не смел одпасти; насиротно, зди се ми потребно, да би се та члан ше дополнил. Кајти че се изрази принцип, да је увобода дела зајамчена, ее ми зди потребно, да се в устави повдари ше други принцип, ки је важнејши, да има намреч всак држављан должност нродуктивно али сицер социално користно делати. Зато предлагам, да би се чл. 2. гласил таколе: »Сваки држављанин је обвезан према својим способностима на продуктиван или иначе социјалITO користан рад. Слобода је рада зајамчена. в коликор се не противи друштвеним интересима«. Да се в устави изрази принцип должности дела, се ми зди потребно зласти ради тега, кер прп Hanin седањп законодаји сицер дејанско обстоји должност дела за тистега, ки нема преможења, не обстоја па за тистега, ки има преможење. Прн нас в Словенији веља закон, да сме јавна област (полиција али орожништво) запрети всакега, ки се потика окрог, па се не море исказати да има дости преможења за живљенске потребшћине али да ишће дела. В тем је јасно изражен принцип, да је тистн, ки нима преможења, од катерега би могел живети, ирисиљен-, да дела. Че веља та принцип за тисте, ки нимајо нреможења, брез разлике, мора по мојем мнењу вел>атп туди за онега, ки има преможење, брез озира на то, на какшен начин си је бил придобин своје преможеве. Ми па видимо, да данес веља еачо за тистега

ки нима преможење, должност, да Мора искатп дела; тистега па, ки има преможење, ки ск га је моребити на лахек начин придобил (морда р а је подрдовал али цело пригољуфал), па никцо не Дпранта: од код имаш своје преможење? кај делаш? Че веља должност дела за тистега, ки нима преможеља, мора вељати туди за тистега, ки има преможењз. Туди је јасно, да богатин, ки не дела, жпви на шкодо дружбе ше много бољ него тисти, ктг иима преможења, na си скромне потребшћине прескрби морда з берачењем али татвино али какорколл; Туди је јасно, да богатин, ки не дела, живи на шкодо дружбе ше много бољ него тисти, ки шша преможења, ла си скромне потребшћине пррскрби морда з берачењем али татвино али какорколи; i:ajти тисти, ки има преможење, пораби (конзумира) много веч него ревеж. То со разлози, ки со ме водили, да >’ем лредлагал први одставек члена 2., ки говори о должности дела. В другем одставку тега члена, ки долоча свободо дела, ла предлагам доставек: »у колико се не противи друштвеним интересима«. Кајти могоче је, да настане так положај, да бо морала дружба од чловека захтевати тако дело, ки дотичнику не бо пријало, а би ж њим користил дружби. дочим дружба нима од тистета дела, ки би га дотпчник раде вол>е извршевал, нобене користи. Член 3. би се гласил ио мојем предлогу таколе: »Радна снага стоји под нарочитом заттатом загсона. Држава he донијети јединствено радно право. Раденичко право одређује посебне мере за безбедност и заштиту радника у свима лредузећима. нарочито оснивање раденичких већа код предузећа ca правом увида у управу и водство предузећа л суодлучивања у свима стварима, које се тичу раднвчких интереса. Жене и недорасли имаду се посебно зачгпи итн од штетних послова по њихово здрављел Какор видите, сем додал првотнему члепу 3., други одставек: »Држава he донијетл јединствено радно лраво«. Наше доседање право говори в први врсти о стварнем праву, о оних односих мед држављанп. ки се нанапѓајб на стварно право. Че извзамемо први две поглавји обчега држављанскега закона, т:и говорита о закону, о очетовски области ии варуштву, обсега вес обчи држављански законик скоро изкључно долочбе стварнега права. Тода че право шчити ластнина, че на долго. широко ин иодробно долоча ин урја -посамезне правне односе мед држављани, ки се нанашајо на имовино-, мислим да би било ше много боље. потребно, да се натанчно уредијо тисти односи мед држављани, ки се нанашгхјо на делавно моч. Седај со в нашем обчем држављанскем законику втакљена долочбе, кл се тпчејо службенега размерја, мед ©блигација, кјер се говори о навадних купчијах ин погодбах. Из тега се јасно види омаловажевање помена делавне мочи. С предлогом, да се уствари посебно делавно право (»урадно право«), захтевамо, да се здружијо в самостојен закон, в посебно право все тисте норме, ки се нанашајо на зашчито Делавне мочи ин на уредптев размерја мед делодајалцем ин делојемалцем. Третји одставек в члену 3. захтева посебно делавско право (»радничко право«): »Радничко право одређује посебне мерезабезбедност и заштиту радника у свима предузећл-

знкриа.