Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

26

XLIV. sednica 4. aprila 1921. godine

duži rok, a zašto? Zato jer ima u našoj državi sudija, koji sude i na madjarskom jeziku, jer inače nije bilo moguće usled maloga broja pravnika i sudske inteligencije dobiti dovoljan broj sudija u našim krajevima; to je svakako jasno. Ja sam bio kod suda gde je u kotaru bilo 46.000 ljudi, a bio sam sam u sudu, premda je bilo predvidjeno tamo 5 sudija. Danas tamo imade jedan stari sudija, jedan Rus, koji nezna jezika i jedan mladi Dalmatinac. Možete si onda zamisliti, kako taj sud labavo ide. Otišao sam u posjete u Bihać. Na jednom su me zamolili da dodjem u senat i čitav dan baš na „bajram" morao sam da radim s njima. Kako kažem za naše sudije bi bio dovoljan jedan rok od jedne godine dana, a gde nisu sudije naše narodnosti, recimo kao Madjari, koji ne znaju našeg jezika, tu bi trebao da bude duži rok od tri godine. Ja mislim, da će i gospodin ministar pravde usvojiti moj predlog. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Šimrak. D-r Janko Šimrak: Mi smo u ustavu primili i naglasili sa svih strana, kako je temelj sudjenja, da sudci budu nepomični i da mogu nezavisno suditi, i to su vladine stranke same podnesle i poduprle taj predlog. Sada najedanput u prelaznim naredjenjima sasvim se drugčije kaže. Ministar pravde je hteo da obrazloži taj predlog s time, što ima sudaca u nekojim krajevima, koji ne razumeju naš srpsko-hrvatski jezik. Dobro je kazao gospodin poslanik Djonović da ako ne razumiju našega jezika, neka vlada izda kakvu posebnu naredbu, koja će kazati, da do toga i toga roka imadu naš jezik naučiti. Ono što je iskazao gospodin poslanik Kurbegović, da su se za vreme rata našli neki sudci, koji su sudili onako kako im se naložilo; ja priznajem, da je bilo i da ima takvih sudaca, ali zato je disciplinarni sud, i zato je krivični zakon, pa neka se dovuku pred sud da im se sudi za njihova zlodela. Medjutim g. Ministar će dozvoliti da budem iskren i da kažem zašto je izneseno ovo naredjenje. Ja ću kazati zašto je izneseno. Ovo prelazno naredjenje, ovaj predlog iznesen je zato da se sa sudijama postupa, molim vas da oprostite, kao sa običnim žandarmima i da vi možete iz Bosne, Hrvatske, Slovenije, Slavonije, Dalmacije baciti sudca gde god vas je volja onako isto kako se bacaju žandarmi. Ako nije to onda g. Ministre nemate nikakvog drugog razloga za ovu odredbu. G. Dulibić dobro veli da na onaj način ovo apsolutno ne srne da se učini. To će medju naše sudce zabunu i zlovolju uvesti. Mi hoćemo da naša država bude napredna. Ja bih molio g. Ministra, nije molio, nego mislim da bi bilo zgodno za njega da povuče ovu odredbu i da ako hoće umetne unutra da oni sudci, koji su počinili zla dela, koji ne znaju jezik, nauče jezik kroz godinu ili dve dana i stvar je svršena a ne da rušimo ustanovu i donosimo predlog koji će nas sramotiti u svetu. D-r Laza Markovič: Ja molim za pauzu da se sporazumemo o ovom članu. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo diskusija je zaključena. Dokle se ne utvrdi definitivna redakcija ovoga člana prećićemo dalje. Sad ćemo preći na član koji smo odložili privremeno, a to je član o dvorskom statutu. Molim g. Sekretara da ga izvoli još jedanput pročitati. Sekretar Milan Bošković: (čita) „Dok se, u smislu č1.... ovog Ustava, ne donese nov statut, ostaje u važnosti statut propisan Kraljem 30 avgusta 1909 godine a objavljen u „Srpskim Novinama" 26 februara 1911 god." Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. E. Kristan. E, Kristan; Ja, gospodo, izjavljujem kao socija-

lista i republikanac da ne mogu da imadem posla sa ovakvim statutom i moram glasati protiv. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Izjavljujem da se slažem sa g. Kristanom. Predsednik D-r M. Ninčić: Diskusija je zaključena. Stavljam na glasanje ovaj član. Gospoda.-koja su zato, da se ovaj član primi kako je pročitan neka izvole sedeti, koja su protiv neka izvole ustati,. (Većina_ sedi). Objavljujem da je ovaj član primljen. Gospodo, pošto su prelazna naredjenja sem odredbe o sudijama primljenje da se sada vratimo na članove koji su odloženi. Imamo čl. 13. o veri. Gospodo, kao što se sećate diskusija je o tome članu završena i imalo je samo da se glasa o njemu kad smo ga odložili. (J. Šimrak: Diskusija nije završena.) Moliću g. sekretara da izvoli pročitati čl. 13. kako je predložen. Predsednik D-r Mom. Ninčić: Prekidam sednicu za nekoliko minuta. (Posle odmora). Predsednik D-r Mom. Ninčić: Gospodo, nastavljamo sednicu. Molim g. Sekretara da izvoli pročitati član 13. onako kako je sporazumno utvrdjen redakcijom u užoj konferenciji ranije kad smo o ovom članu rešavali. Sekretar Milan Bošković (čita:) Čl. 13. „Ujemčava se sloboda vere i savesti. Usvojene veroispovesti ravnopravne su pred zakonom i mogu svoj verozakon javno ispovedati. u koliko se time ne bi vredjao javni moral i ne čine krivična dela. Uživanje gradjanskjh i političkih prava nezavisno je od ispovedanja vere. Niko se ne može osloboditi svojih gradjanskih i vojnih dužnosti i obaveza pozivajući se na propise svoje vere. Usvajaju se one vere koje su u ma kome delu Kraljevine već dobile zakonsko priznanje. Druge vere mogu biti priznate samo zakonom. Usvojene i priznate vere samostalno uredjuju svoje unutrašnje verske poslove i upravljaju svojim zakladama i fondovima u granicama ustava i zakona. Niko nije dužan da svoje versko osvedočenje javno ispoveda. Niko nije dužan da sudeluje u verozakonim aktima, svečanostima, obredima i vedžbama, sem kod državnih praznika i svečanosti i u koliko to odredi zakon za osobe koje su podložene očinskoj tutorskoj ili vojnoj vlasti. Usvojene i priznate vere mogu održavati veze sa svojim vrhovnim verskim poglavarima ili i inače drugim verskim predstavnicima i van granice države, u koliko to traže duhovni propisi pojedinih veroispovesti. Način kako će se te veze održavati regulisaće se zakonom. U koliko su u državnom budgetu predvidjeni za verozakone svrhe izdaci imaju se deliti medju pojedine usvojene i priznate veroispovesti srazmerno broju njihovih vernih i stvarno dokazanoj potrebi. Verski predstavnici ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja ili preko napisa verskog karaktera ili i inače pri vršenju svoje zvanične dužnosti i partijske svrhe. Prestupi protiv ovoga propisa kazne se samo na tužbu privatnih lica. Tužba se podnosi neposredno nadležnom sudu, koji sam vrši i istragu". Predsednik D-r Mom. Ninčić: Ovo je pročitani tekst onako kako je redakcija ovoga člana bila utvrdjena u užoj konferenci prošloga puta. Sad, gospodo, da vidite izmene koje su učinjene kod ove redakcije u ovoj konferenci. Molim g. Ministra za Konstituantu da izvoli pročitati.