Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

29

postavi načelo i unese ga u svoj program, da bračne sporove sude civilni sudovi, a duhovni sudovi nemaju nikakva posla sa tim stvarima. To načelo na primer usvojila je zemljoradnička stranka, to je ona tražila i to je postavila sebi za cilj. Tako što vaša demokratska stranka ima u svom političkom partijskom programu, da kod ženidbe ne može crkva imati nikakva posla. E, dobro! Sad dodje sveštenik u crkvu i govori protiv ovoga. On to svoje mišljenje može i svakom pojedincu kazati, kritikovati to i kazati, da to ne valja. Ako ovo ostane, onda se tome svešteniku može kazah, da govori protiv ove ili one partije on zato može biti i kažnjen. (Serafim Krstić: U crkvi se ne može o tome govoriti). Sad da se poslužim sa drugim primerom. Uzmimo naše školsko pitanje. Vi stojite kod školskog pitanja i imate u svom programu da treba odeliti potpuno školska pitanja od crkve. Vi stojite na tome stanovištu, a mi stojimo na stanovištu, da što se tiče školovanja dece, da roditelji imaju prvu reč, a ne država, a to su potpuno dva suprotna mišljenja. Vaše je liberalno, da država ima da vodi prvu reč o školovanju, a mi kažemo: ne država, nego roditelji. I sad, ako sveštenik vršeći svoju duhovnu službu sa propovedaonice kaže, a to je deo njegove službe, ili u privatnom životu bude govorio za ovo hrišćansko stanovište, jer on mora stajati na crkvenom stanovištu, a protiv ovoga ateističkog ili liberalnog stanovišta, onda će se kazati, da je govorio u partijske svrhe. Sad će te se smejati ovom konkretnom primeru, ali to nije za smeh. Sveštenik, na primer, govori za Kralja. Tada republikanac kazaće to vredja moja nazore i šta se on meša u te stvari. To ne srne biti. On vrši dužnost. To je karikatura, ali to se može desiti, ako republikanska stranka dobije većinu. Tada u tom slučaju ona će to što rekoh takom svešteniku, koji pominje Kralja kazati: vi radite za svoju partiju i gledate da je pojačate, a mi ćemo vas na osnovu ustava tužiti i osuditi. (Serafim Krstić: Kad republikanci dobiju većinu, kako on može govoriti za Kralja). Dopustite da još jednu stvar pomenem. Komuniste, n.pr. smatraju crkvu jednom običnom organizacijom, jednom partijom. Njihovom stanovištu se približuju i socijaliste. Dakle ako se crkva smatra sama po sebi jednom partijom, onda čitava' crkva treba da se osudi I da se postavi pod krivični sud i da se prosto napune tamnice sa svima onima, koji se nalaze u toj organizaciji, u toj partiji. Vidite do kakve apsurdnosti, do kakve kontradiktornosti dolazi ovakva zakonska odredba, koja je ovako besmisleno stilizirana. Vi, gospodo, kod ovoga člana u prvom redu velite: „Ujemčava se sloboda vere i savesti“. Sjgurno, ta je stvar dobra i poštena. To je najveće pravo koje ima svaki čovek. Ali za nekoliko stavaka iza toga, vi ste odmah porekli ono što ste gore kazali, jer na kraju velite: verski predstavnici ne mogu da brane svoju slobodu. Vi, dakle, dajete crkvi, dajete katolicima potpunu slobodu vere s jedne strane, a s druge strane kažete: da oni ne smeju te slobode braniti. Sloboda se, gospodo, sastoji iz dve stvari. Prvo, sloboda znači da je čovek slobodan. On ne može biti slobodan, ako ga neko napadne, a on ne može da se brani. Sve liberalne stranke, počev od demokratske, pa do komunističke mogu na svakom koraku napadati kršćanstvo, a to kršćanstvo ne može i ne srne da se u crkvi brani, jer će onda odmah ono raditi u stanovite partijske svrhe i onda će se kazniti po zakonu. Ja ću samo ovo konstatovati. Mi znamo da je u katoličkim crkvama dužnost sveštenika da svake nedelje drži propoved. U pravoslavnoj crkvi nije u običaju, a ako hoćete, ja bih vam mogao reći, da se u pravoslavnoj beogradskoj sabornoj crkvi tu skoro govorio jedan čisto politički govor o jednom francuskom

političaru. Ja nemam konačno ništa protiv toga. To je vaša stvar. Ali, moram istaći: da ste vi u pravoslavnoj crkvi govorili o čisto partijskim stvarima, a ovde sada ne date katolicima da brane slobodu svoje vere. (Serafin Krstić: Govorilu su o jednom Francuzu koji je radio za našu zemlju). Ja sam kazao da nemam ništa protiv toga, samo kažem, kako vi u vašoj crkvi govorite o partijskim stvarima, a ne dopuštate da sveštenici u katoličkim crkvama brane slobodu svoje vere. (Serafin Krst\ć: Ja mislim da tu nema ničega partijskog, kad se govori o jednom Francuzu, koji je učinio usluge ovoj zemlji). Predsednik D-r M. Ninčić: Molim vas, gospodo, jedino govornik ima prava da govori. D-r Janko Simrak: Ima jedna poslovica koja veli „Е< ungue leonem" poznaćeš lava po pandžama. Ja ću izneti ovde jednu stvar, koja će gospodu iz Ustavnog Odbora interesovati. G. Avramović u svome predlogu u nacrtu Ustava izneo je ovu stvar, i ja mislim da neću biti indiskretan, ako kažem, da mi je g. Avramović dva do tri puta izjavio, da je njega na tu stvar prisilila slovenačka samostojna kmetijska stranka. Ja citiram g. Avramovića, i moliću ga da se izjavi o ovoj stvari. On je kazao, ja sam sam protiv toga, ali oni su rekli, da to kraj slovenskih prilika mora ući amo. Evo tu je „ех ungue leonem". Dakle Slovenska kmetijska stranka i Slovenska demokratska stranka hoće upotrebiti sve da mogu naškoditi Slovenskoj ljudskoj stranci i zato je donešen ovaj paragraf. Ovo je čisto politička stvar. Nije to nikakva stvar liberalnosti, da njome hoćete čuvati liberalnost crkve, da bude sačuvan u crkvi duh pobožnosti. Pustite vi to, zato će se drugi već brinuti. Ovo je stvar čisto politička i čisto stranačka, koja je ušla od onih, koji su nedavno ušli u vladu, a to ne treba opetovati, radi kojih razloga su ušli u vladu,, jer je to gospodin Avramović jasno i otvoreno kazao i tako štemplirao ovaj rad da ni jedna stranka u parlamentarnome životu nije dobila ovakav udarac. Gospodo, vi ste usvojili šeriatske sudove. Ja ni jednu reč nisam kazao protiv toga. Ti šerijatski sudovi ne samo da imadu rešavati duhovne stvari, nego se njihova dalatnost i njihov delokrug prenaša i na mnoge imovinske stvari. Vi ste za te šerijatske sudove uneli jedan novi civilni zakonik u pogledu imovinskih stvari. Ja sam kazao, to je stvar muslimanska, neću u tu stvar dirati, pa sam za nju i glasovao, Zato se tim više sada čudim braći Muslimanima, da oni sada ovo iznašaju protiv Katolika. Nije ova stvar protiv Muslimana niti je ona protiv pravoslavnih, nego je u prvom redu protiv Katolika i tako će čitava javnost ovo shvatiti. Mi tražimo najmanju slobodu i rekao sam, da bi zbilja u državi trebalo već jednom prestati sa provokacijama. Izvolite Vi kakav hoćete donesite kancel-paragraf, izvolite graditi tamnice kako god hoćete, izvolite razvijati žandarmerijske sposobnosti kakogod hoćete, to Vam sve ništa neće koristiti.. Veći i jači postavili su se protiv katoličke crkve nego što ste Vi, ali su i oni morali uvideti, da iza Bismarka dolazi Canossa. Bismark je izdao Kancel-paragraf, pa ipak i on je morao doći do Canosse, morao opozvati svoj kancel-paragraf, on koji je bio nešto žentlemenskoga. Kad je i on morao doći u Canossu, onda budite uvereni i Vi, da će te konačno doći u Canossu. Vi morate znati to, da će se čitava katolička javnost dići protiv ovoga i ja mogu jasnije i tvrdje sada ovdje kazati, da nikada ovakve odredbe ustavne nećemo primiti. Zašto nećemo primiti? Ne iz kakove opozicionalnosti, nego zato jer diraju našu savest i našu veru. Vi hoćete da idete napred putem tamnice, ali znajte, da nećete moći dosta napraviti tamnica za probudjenu