Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

31

To je jedna nejednakost, koja se jednim demokratskim ustavom ne može priznati. Zato, gospodo, ako vam je do toga stalo da nešto] popravite, onda je ovo jedna tačka, koju tražimo da se popravi. Nemojte govoriti o državnom budžetu i o verskim svrhama. Naša će država u svome budžetu trebati toliko za svoje civilne svrhe, da nama za verske apsolutno ništa preostati neće ako nećemo da zanemarimo ono, zašto bi država zbilja morala da se brine. Predsednik D-r M. Ninčić. Ima reč g. ŽerjavD-r Gregor Žerjav: Gospodo, u trećem stavu čl. 13. garantujemo svima verama autonomiju glede njihovih unutrašnjih poslova i glede uprave njihovih zaklada i fondova. Ja bih tu dodao jedan predlog što se tiče uprave poslova i fondova u tome smislu, da se kaže: „uz sudelovanje vernika po načelu izbornom". Kod svih naših veroispovesti ovaj princip već postoji i odgovara našim demokratskim načelima. Ja ću glasati za ovaj stav sa potpunim uverenjem da je dobro, ako u našoj državi damo autonomiju svima veroispovestima, što se tiče unutrašnjih verskih poslova. Time se ne kaže, da je svaki sveštenik imun za sve što radi u službi i izvan službe. Svaki sveštenik je već i sada u nekim stvarima podložan sudu i za ono što radi u službi. Ako povredi poštenje na propovedaonici sudi ga sud. On se ne može izgovarati na to, da je ovo radio kao sveštenik vršeći svoju službu i ne može pozvati svoga biskupa da ga sudi. Ako učini kakvo veleizdajničko delo, onda dolazi pred civilni sud. 1 tako ćemo dodati jedan paragraf koji nazivaju kancel-paragraf. Kad sveštenik prekorači neku granicu koju mu daje njegova služba, onda dolazi pod gradjanski sud. Vi ste zaključili kancel-paragraf za činovnike, zaključili, ste '.jedan strogi paragraf za sve ono, što činovnici rade u službi ako bi zloupotrebljavali kadgod službu u korist svoje partije. Ja bih najradije glasao u tome smislu, što je predlog g. Kristana, da se potpuno rastavi crkva od države. Ova stvar žalibože još u našoj državi nije zrela i ostaće za sada tako, da će crkva biti u nekakvoj vezi sa državom. Iz ove veze proizilazi, da je sveštenik kod nas neka vrsta javnog namešte-nika. On prima iz državne blagajne nešto plate i u opšte kao što vidite iz predposlednjeg člana, država u svome budžetu predvidja izdatke za crkvu. Na drugoj strani država štiti crkve i njihove slobode. Kod nas je dakle crkva nešto javno-pravnog i svaki sveštenik jedan javni nameštenik ~sui generis" da ne kažem činovnik. Radi toga mislim da mi je dozvoljeno, da i ovoga činovnika ~sui generis" povučemo na kaznenu odgovornost kad on prekorači izvesne granice, koje se moraju održati u interesu tolerancije. Ja ću izneti par primera, kako je kod nas ta stvar, i zašto želimo da uvedemo u Ustav bar načelo za buduće paragrafe, koji će doći u kazneno zakonodavstvo. Ja ću izneti par slučajeva gde ja mislim da treba doći kazna za sveštenike, koji zloupotrebe svoju duhovnu vlast. Kad na celoj liniji pre izbora sa propovedaonice svi sveštenici govore, da je jedino slovenska pučka-ljudska stranka prava i dobra stranka, a svi koji biraju za poslanike ljude iz druge stranke, oni su protivu Boga i Hrista i doći će u pakao, ja mislim kad sveštenik ovako govori, da treba da se računa s time, i da mora doći do reakcije. Obični vernik, koji stoji u crkvi, a koji pripada drugoj stranci, ne srne da kaže ništa, jer u momentu kad on protestvuje protiv tog govora sveštenikovog, on dodje pod kazneni paragraf radi huljenja vere. (Čuje se: Pa to je čitav privilegij.) Jeste to je čitav privilegij, ali ima i drugi. Da navedem drugi slučaj koji se desio lanjske godine prilikom izbora gde je u jednom selu bio jedan seljak i pre izbora dodje njegova žena i kćer svešteniku radi

ispovesti ali sveštenik kaže: Ja ne mogu da vam dam apsoluciju jer je vaš suprug u protivnoj stranci i ako vi njega pridobijete našoj stranci ja ću vam dati apsoluciju. (Veliki žagor i graja). Supruga onda odgovori mu: Ja nemam s vama više posla i ode, a kćeri ovoga seljaka on da apsoluciju. Ali drugoga dana kad su došli u crkvu i kad je trebalo dati svetu komuniju, a to je pričešće, on postoji kod ove malo i onda joj pred celim svetom i narodom odreče pričest. Kad god su izbori gospodo, onda se u svima crkvame propoveda i moli Bogu samo za korist slovenske pučke stranke. Sveta Misa i sakrement izložen je tada celoga dana. Da vidite gospodo, još kakvih slučajeva ima. Kod nas se dešava kod krštenja ako dodje kum koji je protivnik stranke sveštenikove, on mu kaže vi ste liberal, vas ne preuzimam za kuma, idite. U uredima gde treba sveštenik da da uverenje o siromaštvu, on mu ne da ako je član kmetijske ili demokratske stranke. (D-r J. Šimrak: protestvuje.) Ja ću vam, gospodo, izneti dokumenat ako vi to ne verujete. G. Šimrak kaže neka o tome sudi biskup. Ali, gospodo, to je nemoguće kad i sam biskup greši. Pre par godina biskup ljubljanski izdao je pastirski list, u kome biskup pripoveda, da se je vratio iz Palestine, gde se molio za svetu katoličku crkvu , molim lepo gospodina Šimraka da se ne ljuti i molio se „za našu Austriju". Biskup veli, da se vratio u momentu ljute izborne borbe i prikazuje kako je u zemljama gde su liberalne stranke. Kaže, da se tamo crkve zatvaraju, da se svećenici gone, crkvena imanja oduzimaju, a brakovi ruše i u školama se nesme čuti ime Isusa Hrista i Boga. Tamo se, veli biskup, pospešuje prevara i bezobraznost. Zatim biskup u tome izlaganju prelazi na same izbore i kaže, da liberali i socijaldemokrati biju boj direktno protivu Isusa Hrista i protivu Boga. Oni Isusa Hrista mrze i Boga taje, veli biskup. Konačno biskup kaže, da su izbornici dužni Bogu da izaberu muže verne katoličkoj crkvi. No hvala Bogu, „mi ne treba da tražimo ovih muževa, mi imamo slovensku ljudsku stranku. Ovu podupirem ja i podupiru je naši, svećenici. Njezine vodje su postavile kandidate za skupštinu, koji su se svi zakleli na katoličku i slovensku pučku zastavu". (Dr. Janko Šimrak i Stjepan Barić jako protestvuju. Nastaje velika graja prepirka i insulti izmedju d-ra Ive Krstelja, Vildera i drugih sa d-rom Jankom Šimrakom i Baričem, zbog čega je predsednik morao prekinuti sednicu.) (Posle prekida) Predsednik D-r M. Ninčić: Nikakva fizička razračunavanja medju poslanicima neću dozvoliti, jer ću svakog takvog poslanika dati izbaciti napolje. Gospodo, ovo se još nikada dosada u skupštini nije desilo. Molim, gospodo, da nastavimo diskusiju i da čujemo gospodina d-ra Žerjava. D-r Gregor Žerjav : Ja mislim da ja nisam izazvao scenu. Ja sam sasvim mirno citirao što imam da dovršim. Predsednik D-r M. Ninčić: Molim gospodu poslanike da zauzmu svoja mesta. D-r Gregor Žerjav: Pošto smo izgubili puno vremena, ja ću malo kraće da govorim. D-r Laza Markovič : Gospodo, ja predlažem da prekinemo sednicu i da zakažemo drugu sutra u 9 časova. (D-r Slavko Šećerov. Mi nećemo). Vi ste protivni? Mi ćemo onda da izadjemo ako se ne sporazumemo. Predsednik M. Ninčić: Usled velike uzrujanosti u sali i usled toga što ne verujem da se može kakav dobar rad sada postići, zaključujem ovu sednicu, a drugu zakazujem za sutra u 9 sati pre podne pa ćemo terati dogod ceo rad ne bude gotov. Sednica je zaključena u 18 časova i 50 minuti.