Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

58

XLIX. sednica 16. maja 1921. godine

zakonodavna vlast direktno gura, da propiše smrtnu kaznu. Sada je došao treći stav, u kome je rečeno, da se izuzimaju takodjer slučajevi, u kojima je uz čisto političku krivicu učinjeno još neko kažnjivo delo, za koje je u krivičnom zakonu odredjena smrtna kazna. Jer bi onda izašlo, da čovek, kad učini obično übijstvo, može biti streljan, a ako učini uz obično übijstvo i političku krivicu, da onda ne bi mogao biti streljan, dakle da bi imao lakši položaj, ma da je počinio dva kažnjiva dela. Zato je ovaj dodatak. (Glas: To je stečaj dvaju zločina!) Jest, to je sticaj dveju krivica, jedna je politička, a druga je nepolitička krivica. Došao je onda još jedan četvrti izuzetak, gde se izuzimaju slučajevi, koje vojni zakon kazni, jer je teško razgraničenje, dali u pojedinom slučaju, koje vojni zakon kazni, postoji politička ili nepolitička krivica. Gospodo, sad postoji predlog, da se ukine smrtna kazna. Mi smo o tom već diskutovali i znate, da smo ostavili, da to pitanje reši komisija odnosno zakonodavno telo, na osnovu onih momenata, koji opredeljuju zakonodavca, dali će biti za ili protiv smrtne kazne. Ovim pitanjem mi nismo prejudicirali smrtnoj kazni. To sam imao reći i zato nisam za ove predloge. Ja mislim da oni stvarno ništa ne doprinose. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. D-r Srškić. D-r M. Srškić: i ako na prvi mah izgleda da je ovo što predlažu gospoda iz Jugoslavenskog Kluba ono isto što predlažu gospoda socijalisti, ipak to izaziva jedno razmišljanje, koje je sasvim- izlišno. Mi isključujemo smrtnu kaznu kod političkih krivica, ali mi nismo razmišljali o tome, što su to političke krivice. Tako se može desiti, da mogu biti krivice i mnogo teže a da se provuku bez smrtne kazne, dok može biti s druge strane krivica, koje imaju mnogo lakše okolnosti a da budu providjene smrtnom kaznom. Krivična politička dela ili su samo po sebi takova kao: zločin veleizdaje, ili je u krivičnom delu motiv političke naravi. Npr. ako ja iz čisto političkih razloga, u afektu, übijem jednoga ministra uzmimo za pr. g. dr. Ninčića. Sporno je, dali je to politički zločin ili nije? Ja dodjem u vatru ovde u Skupštini i u raspravi übijem ministra. Jeli to politički zločin ili nije. Inače mi on može biti simpatičan, ali kako sam došao u vatru zbog jednog političkog pitanja, ja ga übijem. Kako bi bilo da mesto ovoga što kažemo (čita): „Smrtne se kazna ne može ustanoviti za čisto političke krivice" da kažemo i da spomenemo te političke krivice, da ih redom naredimo. To bi bilo mnogo jasnije nego ovako neodredjeno kazati, jer onaj koji tumači zakon biće svagda u dvoumici. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. dr. Radonjič. D-r J. Radonjič: Gospodo, pošto se ovim članom 9. ne prejudicira zakonodavnoj vlasti u pogledu smrtne kazne ništa, ja mislim, da bi u trećem stavu trebali učiniti izmenu pa kazati umesto: „izuzimaju se osim toga i slučajevi, u kojima je uz čisto političku krivicu učinjeno još neko kažnjivo delo za koje je u krivičnom zakonu odredjena smrtna kazna i.td." dakle mesto toga „za koje je odredjena smrtna kazna" trebalo bi kazati „za koje bi u krivičnom zakoniku bila odredjena smrtna kazna". Treba reći i staviti ovaj „bi" a ne ovako kategorično. Sem toga mislim da je u ovom drugom stavu toga člana suviše oštro kazano da se eventualni pokušaj atentata kažnjava smrtnom kaznom. Ovde bi takodjer trebalo uslovno kazati, pa reći „za koje bi odredjena bila smrtna kazna u krivičnom zakonu a ne za koje je odredjena." Predsednik D-r JI Ninčić: Ima reč d-r Kurbegović.

Fehim Kurbegović: Držim, da je ispravan ovaj predlog g. Radonjiča jer ovde po ovoj stilizaciji izgleda da bi se moglo tumačiti da će se krivičnim zakonom odrediti smrtna kazna samo treba navesti za koje čine. Što se tiče napomene g. dr. Srškića kažem da je zaista veliko pitanje što je sve politički zločin. Ali ovde u Ustavu mi ne možemo da to umetnemo, jer bi onda nabrajali. Ja mogu počiniti na jednoj osobi danas umorstvo van ove Skupštine, a da to ne bude politički zločin. Mogu u Skupštini to isto učiniti a da ne bude politički zločin. Ako se to unese u Ustav, kad se kaže „smrtna se kazna ne može ustanoviti za čisto političke krivice," onda ne znamo princip koje će biti političke krivice, to će biti taksativno u kaznenom zakonu odredjeno. Ovde nema smisla nabrajati. PredsednikV)-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. Andrić: D-r VI. Andrić: Ja bih molio da mi g. d-r Markovič objasni ovde, drugu alineju ovoga člana; suviše mi je nejasna cela stilizacija u koliko se govori o atentatu na vladaoca. Kaže se atentat na ličnost može da se razume iz toga efektivno šta je atentat. Je li to napadaj samo na integritet tela ili nije? Po mome mišlenju trebalo bi jasnije da se kaže ograničenje izvesnih pravnih objekata koje krivični zakon štiti, a to bi bilo sloboda, život i zdravlje. Meni je ovako suviše usko i nejasno: koja su pravna dobra zaštićena, je li tu život zdravlje i sloboda? Neka se to izrično kaže, jer posle može biti o tome spora. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović. J. Djonović: Iz ove redakcije mogli ste da vidite koliko je ispravno gledište socijalističkog kluba i naše kad smo tražili da se ukine smrtna kazna u opšte. Vidite, odmah čim smo počeli da govorimo o ovim stavovima, odmah se uvidelo da ne može tačno da se kaže, ni šta je politička krivica, ni koji su slučajevi na koje treba primenuti smrtnu kaznu. G. Andrić na primer kaže da nije dovoljno precizirano: šta je atentat na ličnost vladaočevu. Treba kaže reći da je to napad na slobodu, fizičku ličnost, zdravlje itd. Neka me izvini g. Andrić, ali to može čoveka dovesti do krivog zaključka. Može jedan baštovandžija n. pr., doneti salatu u dvor, koja nije čista i kojom se može vladalac zaraziti; može neki kasapin doneti meso u dvor koje je pokvareno, koje kralju može doneti stomačnu bolest ili smrt možete li ih zbog toga osuditi na smrtnu kaznu? Najbolje će biti, vidite, ovako, da vi primite naš predlog, da ukinete smrtnu kaznu u opšte. Kad se već izvrši smrtna kazna popravke nema, a kakvu god drugu kaznu izrečete možete je ispraviti, možete dozvoliti obnavljanje procesa, da se nevino postradalome vrati sloboda i eventualno naknada da. Ukidanjem smrtne kazne sprečićete to, da nevin čovek ne može biti übijen. Zato bi bilo najbolje ukinuti smrtnu kaznu, a ljude koji učine zločin kazniti robijom, koja je često, gotovo najčešće puta, mnogo teža za onu ličnost koja je podnosi, nego smrtna kazna. Predsednik D-r M. Ninčić: Vi govorite o svom amandmanu. Vi ste to predložili i mi ćemo rešavati o vašem amandmanu. Gospodo, onda ćemo pristupiti rešavanju ovoga člana 9. D-rVoja Marinkovič: Prvo ima da se rešava o amandmanu socijaldemokratskom i republikanskom, jer je on opštiji. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Povodom govora g. Radonjiča hoću da kažem da stav: „za koje je u kaznenom zakoniku odredjena", ne znači u sadaš-