Rad : list za nauku i književnost

ва с о ; - КЊИЖЕВНОСТ 105

ЏШа кад знамо да је тако у свету, би ли икаква изгледа на успех могао имати онај, којем би еванђеље било Једини извор политичке мудрости!

Сав свет признаје разлику чак између злочинетва, политичког и обичног исте врсте, а тиме признаје и разлику Илору политичке м обичне савесности.

Али пређимо сада на превод.

Анонимни нам преводилац вели, да је преводио с италијанскога. Нек нам опрости, али то није истина. Оваки став српекога превода јасно доказује, да је преведено с Францеског превода. Преводилац је посрбио и предговор К. Ферара о Макијавелу, а заборавио је казвати, да је Ферари тај, који је „Владаоца“ на Францески превео и онај предговор Францески написао. Дакле и предговор и „Владалац“ преведени су са Францескога. Џрема томе са свим је природно, што у преводу превода нема ни трага оне лепоте, прецизности и јачине стила, од којих се оригинал блиста.

Али има јотш нешто горе. У српеком преводу има тушта места нетачно и погрешно преведених. Ја ћу овде нанизати неколико примера из првих глава овога превода, па према томе нека читаоци суде и о осталим. |

На стр. 43 стоји: „овакве овако добивене државе обично би-

вају управљане или каквим владаоцем, или су слободне“, — а у оригиналу: „зопо упезн фопшан созр асашаан о сопапен а ујуеге ово па Рмтпсјтре, о па ад езкег Шђеле“, — а то значи: ове државе

овако добивене или су навикнуте живети под једним владаоцем, или су научиле бити слободне.“

На истој страни после речи: „ја ћу се занимати само монархијама и ја ћу говорити“, изостављене су речи: „пе! гиезкете аџезје ота ите (И корга“, (значи: „изводећи оно, што сам горе засновао“). Случајно је и Францески преводилац то исто изоставио, па ми је чудо, како да се и сриском баш то исто деси.

У оригиналу стоји: „Моп ађђтато та Нађа рег ехетрро 1 Фиса % Ееттата, 1 упаје поп ћа. тено агћ аззајн Че Упилалш пе! 1484, пе а уиејћ ф рара Стшо пе! 1510, рег аџте сасјош сће рег езхете апатабо ја дпе! Фото.“ То значи; „Пример нам је у Италији Ферарски војвода, који је могао одолети млетачким нападима 1484 и онима, папе Јулија 1910. једино с тога, што му је лоза ту од старине владала“. — А у српском преводу стоји на стр. 44: „Ми у Италији имамо пример војводе од Фераре, који 1484 године није одолео навали млетачкој, и 1510 године пример паше Јулија П. јер он је у овом војводству био одавна смештен“. Ко ти га зна, шта хтеде преводилац овим да каже!

Речи: „ретеће кетрте ића шиваопе Тавеја Јо адаепте ако рег Ја еф еадсопе деранта — преведене су настр. 44.: „јер промене увек оставе клицу, да би се поновиле. [0 адЧаепбеЛаћо значи она страна зида на зградама, где је свака друга опека мало истакнута, да би се за овај зид могао добро везати зид нове зграде, која би се до прве подигла. Реч клица, коју преводилац употребљује, не исказује пишчеву мисао, а то је: „јер свака промена оставља празнина, које нову промену изазивљу.

5 у пат рана мени утина театар Бе

ел умивали ћеш.