Rad : list za nauku i književnost

св. П. ПРЕД ШЕКСПИРОМ у 1150

Медичија: дан и ноћ на гробу Јулијана Медичија; статуу. Лоренцову у мирном, замишљеноме положају; судбина МихелАнђелове отаџбине сљубила се са судбином, његових дела. У ратовима, са Французима (Карло УП) који су довели странца, необравованог у срце Италије, погдекоји његови замишљаји морали су остати несвршени, погдекоје његово величанствено дело пропало је. Колосална статуа папе Пија ЈА. претопљева је у топ. Гробница тог папе, на којој је требало да буде 40 статуа из незнабошког и хришћанског времена п велике алегоријске слике радости и жалости, које ће носити његов сандук, остала је несвршена; тако је исто несвршена и гробница Лоренца Медичија.

У сликарству ХУ. век има великих мајстора; алп је то било време покушавања различних стилова и израђивања различних праваца. У пењању на ону висину, на којој је вештива, у ХУЛ. веку, сликарске школе и вештаци ишли су различним стазама. Поглед је у њих, скоро увек, тесан, једностран, али се у оном, што се којој школи пили којем вештаку чинило да је најважније у вештини, долазило до великог савршенства.

После ослобођења од византијског шематизма, које је —- као што рекосмо — извршено још до почетка овог века, о вештина, као и све друге њене сестре, обраћа се

изучавању непосредне природе и класичке вештивке. Пијетро тен (1408—1496), велики зналац геометрије, уноси у сликарство савршену перспективу; Верохио и Палајуло изучавају на телу човечијем уређење мускула и уздижу важност анатомије ва вештину. У њиховим сликама особито је пзрађен анатомски део: Јакопо Окварчинио (1894—1474) путује по Грчкој и Италији ради изучавања класичке вештине, ну својем месту рођења — Џадуји — отвара школу за учење пртања по класичким моделима. У тој падуанској школи, којој су многи одлични радници припадали полаже се највише на цртање и пластичност облика. У том погледу Мантења (1480—1506) пи Лука Сињорели (1440—1520) били су највећи вештаци у ХУ. веку. Свака школа има неку страну сликарске вештине на којој је најуспешнија. Тако звана Умбријска, из које је изашао и Раајило, била је најспособнија | да опише мирна и нежна осећања, и осећања неког надземног душевног спокојства, релиђијозне замишљености,/ жудње и оданости: најсавршеније слике богородица израђиване су од вештака те школе. Школа Флорентијска полагала је нај-