Rad : list za nauku i književnost

св. П. | ПРЕД ШЕКСПИРОМ ДЕДЕ Ето даде учењачке важности. (вака палата била је у неку руку академија научна; храм муза, у ком је благороднички сталеж пмао вазда прилике да се духовно образује: у ком се јунаштво п лепота радо спајала е укусом и наученошћу“ (Шеђећ ппа Весојегшпе (ез рарггез Пео Х у. Козсое (4. Четвевшта р. 107). Меторија свију тих великих вештака које споменух везана је за дворове тадањих италијанских великаша. Свакојако, нико неће приписати у заслугу каква Козме шли Лоренца Медичија., каког (оорце или Алберта, каквог Леона Х. или Јулија ШП. што су се у њихово време родили Михел-Анђело, Рафајел и Давинчије, али, без њих п њихова богаства, ђеније тих људи неби пмао тако удесних прилика да покаже своју снагу. На двору кнеза Сорце у Милану пробавио је Давинчије дане најбујнијег рада; у палати папској за време Јулија ТЕ. и Леона Х. извршио је РаФајело своје најважније радове: под кровом Лоренца Медичија у Флорентији, смишљао је Михел-Анђело план за своје најдивније композиције.

У историји људској не сретамо човека равна Давинчију, по пространству знања п способности. Готово нема духовног занимања у коме не би он био искусан п велики. Он је био сликар, песник, скулптор, свирач, архитекта, инжињер. добар Физичар, зналац математике, учен анатом. На свима пољима вештине он је велики; на свима пољима природних наука он је откривао нове истине за које се пре њега није знало. Између осталог он је писао расправе о вештинама: у расправи љеговој о сликарској вештини изложио је поуке о перспективи, удешавању боја итд. које су и данас поучљиве вештацима. Најзнатније му је дело у вештини, без сумње. „Тајна вечера“ у рефекторији бенедиктинског манастира у Милану: оно је на жалост временом а још више варварским поступком аустријске солдатије у време ратова италијанских много порушено. „Намера вештакова била је да предмет тако представи. како он још никад није био представљен, и не само да спољне и главне црте на лицу његових апостола карактерише, него да сва осећања пи страсти човечије душе. од најузвишеније врлине п човекољубља улицу спаситеља, до најниже покварености Јудине, изрази“ (Пео Х), и он је намеру своју потпуно остварио. Давинчијева „тајна вечера“ остала је дело пенадмашено. Цела радња има узвишеног драмског ефекта као каква од великих трагедија Шекспирових, а лица апостолска, јесу праве истините слике људске и ако не баш обични ти-