Rad : list za nauku i književnost

ОДЛОЂЕЊУ И РАЗВИЋУ ОРГАНИЗАМА.

од Д-ра Л. Ђ. ДОКИЋА.

и г

Није нам намера да пишемо специјалну научну расправу о плођењу и развићу — о оним органским Функцијама, којима је задаћа опстанак органског света; већ мислимо, да дамо само ошшти преглед о овим органским радњама, а нарочито код животиња, и да, у колико је наука до данас сазнала. изнесемо у главноме и њихове узроке. Шре но што пређемо на сами предмет о коме мислимо говорити, ваља да видимо, какав је у опште састав (склоп, крој) организама.

Основни облик, из кога је постао сваки организам, па био он прост или сложен, био биљни или животињски, јесте комад меке беланчевинске материје, у којој поред беланчевина има још: алкалија, соли и воде. Материја ова у науци добила је име: протоплагма (плазма или саркода), она се франи, креће п плоди, дакле у њој се врше све оне радње, које пи карактеришу организована или жива тела, с тога је физиолог. ВтивКе и назвао елементарним органигмом. Како су у протоплазми беланчевине најглавнији састојак, то је мотжтемо звати и живом беланмчевинол.

Протоплазма може бити једнолика — хомогена, тако да се у њој не могу разликовати разни делови: али она може постати и разнолика, неки се делови преобразе, добију друкчију Физичку и хемиску особину и тада велимо да се протоплазма диференцирала (специјалисала). Тако у средини њеној, један се део одвом, постане друкчији од остале масе, и овај одвојени део зове се сада: зрно (писјецз), а по негде још у њему издвои се зрнце (писјеоји5). На основи овог диФеренцирања Наске! је поделио све елементарне организме џ две групе: читоде, које немају зрна и ЛЉељије, које имају зрна. И код цитода и код ћелија може да, бе измени и спољни