Rad : list za nauku i književnost

130 А св. П.

из једног организма споје са извесним · ћелијама из истог или "другог организма, али исте специје, п тим се прва Ћелија оспособи, да се развије у потпун нов организам. Прва три начина састављају неспољно плођење или множење (Асатосепезја. степетаџо шопосепа), а последњи је сполно тлођење (бгалпогепевја, Степегапо фоепа). -

Ми ћемо прво говорити о множењу и развићу елемен= тарних организама у опште, затим прећи ћемо на развиће п плођење самосталних елементарних и сложених организама, а завршићемо чланак са развићем и постанком органског света.

1. Множење ш развиће влементарниг организама у опште. Вирховљева изрека: отапа сешша е се а данас је свуда усвојена. Сваки елементарни организам постаје од другог њему еличног елементарног организма, до сада није познат ни један позитиван Факат, који би тврдио, да данас они постају из неорганизоване масе, дакле самоницањем (Аћпосепев, Степетаћо аедшуоса, гропфапеа, рата, ћегегосепа. ототтала). Али тим ми не тврдимо да самоницања нигда није ни било већ само констатујемо, да се данас позитивно зна, да елементарни организми постају само из себи равних.

Елементарни организми множе се деобом, пупљењем и ендогено. Ендогено је множење кад се нова индивидуа пот пуно развије у протоплазми елементарног организма, и онда овога сасвим нестане, а код множења деобом и пупљењем, поред нових индивидуа, остаје у животу и првобитни орга-

· низам. Множењу ћелија обично претходи множење зрна деобом или пупљењем, или се зрно раствори у протоплазми н у њој се онда развије толико нових зрна, колико ће постати нових ћелија.

Џупљење и ендогено множење потпуно су слични деоби и само су модификације овог процеса. Да видимо шта је узрок деоби елементарног организма. Ми знамо да сваки елементарни ортанизам може да нарасте само до извесне ве“ личине, а чим пређе ову границу, одма се дели, дакле између деобе и растења постоји тесна свеза, а пошто је растење последица храњења, то је ово у непосредној свези са множењем. Шри храњењу елементарних организама спољна 10– вршина тела врши механички део храњења, а то је: прима храну и истура неупотребљиве делове п измета, а у унутрашњости тела врши се хемпски део храњења, асимиловање, и производи се изметак. Радња на периферији тела управ одржава и изазива ове процесе у унутрашњости тела, јер