Rad : list za nauku i književnost

194. са РАД а е - ова

други. Мило ће нам бити ако они који нам учине част да нас ушчитају добију о овом делу бар приближно добро мишљење оном: ког ми имамо о њему.

· Шрво издање овог дела изишло је још 1862 године, а друго пре неколико месеци. Изгледа на жалост, да је и овом делу као мн толиким другима тек доцније стечени 1146 пишчев на сасвим различном пољу човечије делателности припомогао да и по други пут изиђе на свет. Ваља се само сетити ба коликим незгодама је Литре имао да се бори док је издао друго издање Контовог дела „Сош= де руПозорће розшуе“.

5 Дело ког приказујемо носи мото од Карно-а. „Је сћетсће а вауоте еп дио сопаје Је устнађје- обје! Фа сајеш аб епа“ и подељено је у три главне части: 1 Основни појмови; 2 ИнФинитесимални

_ рачун; 35 ИнФинитесимална метода. Ако је друга партија добро дошла поглавито математичарима, то се може за остале две речи да ће је радо читати сваки који у опште воли да се бави логиком и анализом мисли. - ;

Шре свега писац је хтео да изнесе разлику која постоји између рачуна и методе инФинитесималне. Предмет инфинитесималног рачуна састоји се, по њему, у истраживању граница (лимита) односа и траница сума; тако се дели читав рачун на диФеренцијални и на интегрални. На овом месту показато је да су ова два рачуна само природни наставци обичне алгебре јер се и инеинитесимални рачун као и обичан, бави једино са количинама сталним и опредељеним, да су ресултати тог рачуна независни од величина које се променљивим количинама и да зависе једино од закона по коме ове променљиве количине опадају приближавајући се сталној граници и тиме непроменљивим вредностима. Напротив, инФинитесимални метода учи како се примењује рачун на решавање задатака сваког рода у којима истраживање непознатих количина не може да се врши непосредним шутем, па били ти задаци узети из ма које гране примњене математике и смели би смо додати, из Формалне логике, као што су показали у последње време Бул, Шредер и др. (Овом приликом да изјавимо жаљење што писац није уврстио у своје друго издање расматрања која су позната од како је изишло прво издање ове књите).

Први део: Основни појмови. — У овом ве делу налазе све потребне

дефиниције, и то са много већом тачношћу него у ручним делима, Функције, променљивих и непроменљивих количина, Функција, Функција континујитета и дисконтинујитета, лимита и бесконачно малих као и бесконачно великих количина. Овом приликом врло је јасно изнесено шта има управо да се разуме под изразима „бесконачно мало“ и „бесконачно велико“. Тиме што је показано да бесконачно мала количина није исто што и врло мала количина, као год што ни бесконачна велика не мора бити врло велика, учињена је велика услуга свима, који се обично задрже на првом кораку изучавајући вишу математику. да астронома н. пр. пречник земљин који пут је бескрајно мала а за Физичара, напротив обично бескрајно велика количина. На ову разлику добро је обратити пажњу наставника, јер је сваком из искуства познато како је у почетку изучавање више