Rad : list za nauku i književnost

"ова МЕ - НАУЧНИ ПРЕРЛЕД ЈЕ 195

анализе тешко због нејасности ових појмова. — Даље долази разлика између обичне или алтебарске анализе и трансцендеталне анализе пли анализе бесконачно малих и бесконачно великих количина. По Огисту Конту прва се бави са задацима непосредним друга са посредним. Најпосле у овом делу показује се како постаје диференцијација тиме што се тражи граница (лимита) односа, а интеграција тиме што се тражи граница сума.

Други део. Инфинштесимални рачун. — Овај део намењен је излагању оних појмова и теорема који се налазе у свим ручним књигама о вишој математици, и он с тога претпоставља извесну количину знања из ниже математике, с тога није приступачан и широј публици но при свем том знатан је и овај део јерсу у њему са ванредном јасноћом изнесени сви основи диФеренпијалног и интегралног рачуна, и зато држимо да га и ђаци и професори математике могу са коришћу прочитати.

Трећи део. Инфититесимална метода. — Овај завршан део регулира сву Философију више математике како је писац замишља. (0 тога нека нам је допуштено да се на овом делу што дуже позабавимо.

Пошто је писац у првој глави објаснио шта има да се разуме под називом бесконачно мале количине различних степена, прелази у другој глави, на излагање четири главне пропозиције односеће се на бесконачно мале количине. 1 Две непроменљиве количине између којих се претпоставља да постоји бесконачна мала разлика не разликују се у ствари једна од друге и управо су једнаке. 2 Две количине крајне а променљиве које се разликују за једну бесконачно малу количину, приближују се једној истој граници (лимити). 3 Два збира бесконачно малих количина извесног степена од којих се сваки приближује другој граници крајној, тако да се бесконачно мале количине једног збора разликују од бесконачно малих количина другог збора у бесконачно малим количинама више стопена два таква збира морају да су једнака. 4 Принцип замењивања инфинитезималних количина. — У свим питањима којима се тражи граница једног односа или граница другог збира бескрајно малих количина, може се, а да се не промени вредност граница, заменити свака бесконачна мала количина другом који се од оне прве разликује у бесконачно малом вишег степена, или чији однос ка првој конвергира јединици. :

У трећој глави показује се како има да се врши упрошћивање инФинитезималних једначина и долази се до закључка да ове једначине могу увек да буде оправданим почињањем тако измењене како до садрже једино количине једног истог степена величине: јер све количине виших степена нестану кад се пређе ка границама.

Четврта глава садржи опредељивање степена величина некој бесконачно малих.

У истој глави говори се о примени диФеренцијала на упрошћење Формула, и том приликом се пок: азује да је сасвим оправдано кад се бесконачно мало увећање 1720 променљиво замени њеним диференцијалом.